Savezna vlada odbija smanjenje naknada za ukrajinske izbeglice

Savezna vlada je odlučila da ne uvodi smanjenja državne podrške za ratne izbeglice iz Ukrajine. Podršku u ovoj odluci pružili su Zeleni. Portparol vlade Steffen Hebestreit izjavio je da nema planova da se ubuduće ratnim izbeglicama iz Ukrajine umesto građanskog dodatka dodeljuju naknade za azilante. Portparol Ministarstva rada naglasio je takođe bržu integraciju izbeglica na tržište rada zahvaljujući nadležnosti centara za zapošljavanje. Generalni sekretar FDP-a Bijan Djir-Sarai je za novine "Bild" izjavio da novopridošle ratne izbeglice iz Ukrajine ubuduće ne bi trebalo da primaju građanski dodatak, već da potpadaju pod zakon o naknadama za azilante. Slični zahtevi su stigli i iz Unije i od poslaničke grupe FDP-a. Ministar unutrašnjih poslova Brandenburga Michael Stübgen (CDU) takođe je doveo u pitanje isplatu građanskog dodatka ukrajinskim izbeglicama, opisavši to kao prepreku za zapošljavanje. Vođa Zelenih Omid Nouripour usprotivio se ovim predlozima i nazvao ih "neefikasnim". Prema njegovom mišljenju, važno je ubrzati integraciju izbeglica na tržište rada kroz takozvani Job-Turbo program. Istakao je da bi prelazak na naknade za azilante bio kontraproduktivan, jer bi te regulative otežale pristup tržištu rada. Nouripour je priznao da Nemačka lošije stoji u poređenju sa međunarodnom zajednicom po pitanju stope zaposlenosti, ali to nije pripisao građanskom dodatku. Od juna 2022. izbeglice iz Ukrajine u Nemačkoj primaju osnovno osiguranje, nakon što su u prvim mesecima rata primale samo naknade prema zakonu o azilantima. Ova regulativa važi i u drugim državama EU zahvaljujući takozvanoj Direktivi o masovnom prilivu koja oslobađa izbeglice od podnošenja zahteva za azil. Prema rečima portparola Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova Maximiliana Kalla, ministarka unutrašnjih poslova Nancy Faeser (SPD) pozdravila je ponovljeno produženje ove direktive, ali je zahtevala pravedniju raspodelu izbeglica unutar Evrope. U martu 2024. godine, prema podacima Agencije za rad, 185 000 Ukrajinaca i Ukrajinki je bilo zaposleno sa obaveznim socijalnim osiguranjem, što predstavlja porast od 127 000 od početka rata. Dodatno, 47 000 Ukrajinaca i Ukrajinki radilo je na poslovima sa nepunim radnim vremenom, što je 39 000 više nego pre rata. Mnogi od njih čekaju na mesta u vrtićima za svoju decu ili pohađaju kurseve jezika.