Privreda i politika

Ekonomski gigant SAD. Država raspolaže najvećim tržištem akcija, sa dve najveće berze (NYSE i NASDAQ) i najznačajnijim indeksima: kao što su S&P500 i Dow Jones indeks. Preko 330 miliona stanovnika, rasprostranjenih po više od 50 država, proizvelo je 2020. godine BDP od 20.933 biliona USD.

Najvažnije tehnološke kompanije današnjice takođe sve potiču iz Sjedinjenih Američkih Država. Apple, Microsoft, Alphabet, Amazon, Meta i mnoge druge imaju svoje poreklo u SAD-u, jer se naročito Silicijumska dolina (Kalifornija) smatra velikim početkom današnje tehnologije.

Zemlja takođe raspolaže apsolutnim kvalitetnim kompanijama u ostalim sektorima. Velike kompanije iz oblasti zdravstva i farmacije poput Johnson & Johnson, Thermo Fisher ili Pfizer su ovde locirane. Takođe, kao finansijski centar je veoma ekonomičan za mnoge FinTech kompanije poput PayPal ili Block. Pored toga, velike banke kao što su JPMorgan Chase, Wells Fargo ili Goldman Sachs su ovde osnovane.

Država se vlada demokratski i postoji samo dve partije, jedna su konzervativniji Republikanci i liberalniji Demokrati. Zemlja zagovara slobodno tržište, ima čvrst pravni sistem i pruža radnicima i preduzećima relativno atraktivne poreze. Akcionari i novoosnovane kompanije se posebno podstiču, što koristi mnogim investitorima.

Najveće kompanije

Öl, Getränke und Tabak. Neposredno pre Dotcom balona, najveće kompanije su bile prisutne u svim mogućim sektorima. General Electric kao najveći konglomerat na svetu. ExxonMobil kao vodeća kompanija za proizvodnju nafte u Sjedinjenim Državama ili Coca Cola sa širokim asortimanom pića. Ova raznovrsnost sektora bi se u narednim godinama veoma snažno koncentrisala.

Tehnologija se vraća nakon dve krize. Sa Dotcom balonom, direktno tri tehnološke kompanije su dostigle top četiri najveće kompanije u zemlji. Međutim, ovaj trend nije bio održiv do posle finansijske krize. U 2009. i 2010. godini Apple, Microsoft i IBM su se borili za povratak. U narednim godinama do danas, nijedna industrija nije mogla beležiti tako ogromne rastove cena akcija kao sektor tehnologije.

SAD dominira tehnologijom. Apple danas stoji na pragu sledećeg prekretnice: tri biliona USD tržišne kapitalizacije. Za njim slede Microsoft, Alphabet, Amazon, Tesla i Meta. Tehnološki sektor stalno impresionira sa visokim maržama, skalabilnim poslovnim modelima i visokim rastom. Svaka od ovih kompanija potiče iz Sjedinjenih Država.

Sedišta najvećih kompanija

Monopolistički gradovi. Na ovoj karti jasno se vidi odakle potiču tehnološke kompanije: iz Silicijumske doline, južno od San Franciska. Velike banke poput JPMorgan Chase, Bank of America ili Wells Fargo sve su smeštene na istočnoj obali u Njujorku, najvažnijem gradu za finansije i hartije od vrednosti.

Beg od poreza. Sve više kompanija napušta kalifornijsku državu zbog visokih poreza i propisa. Tesla, Palo Alto ili Oracle već su napravile korak i preselile svoje sedište u Austin, Teksas.

US indeksi kao vodilja za cene na celom svetu

Tri indeksa koja dominiraju svakodnevicom na berzi. U Sjedinjenim Američkim Državama postoje Dow Jones Industrial Average, S&P 500 i Nasdaq 100. Sva tri su opremljena najvećim kompanijama sveta i stoga služe kao važan indikator za mnoge druge zemlje i regione.

Indeks vrednosti. Dow Jones Industrial Average je najstariji indeks i obuhvata 30 različitih kompanija iz svih mogućih sektora. Stoga je uporediv sa Daxom u Nemačkoj. Ovde su zastupljene mnoge Value akcije poput 3M, Walmart ili UnitedHealth.

Top 500 kompanija u SAD. S&P500 je kreirao Standard & Poor's i obuhvata 500 najvećih kompanija u zemlji po tržišnoj kapitalizaciji. Međutim, postoje određeni kriterijumi za prijem koji moraju biti ispunjeni kako bi se kompanija našla na listi S&P 500. Samo visoka tržišna kapitalizacija nije dovoljna.

Tehnološka berza postaje indeks. Nasdaq 100 indeks obuhvata 100 najvećih ne-finansijskih akcija koje su kotirane na američkoj Nasdaq berzi. Ovde su pretežno listirane tehnološke kompanije i brzorastući startapi, zbog čega je ovaj indeks znatno volatilniji od ostala dva. Prikaži više

Razvoj kursa indeksa

Tehnologija kao pokretač rasta. Na ovom grafikonu poslednjih godina može se izvrsno videti da je Nasdaq ostvario značajnu prekomernu dobit u odnosu na Dow Jones ili S&P 500. Razlog tome je naravno ogroman učinak kompanija kao što su Apple, Microsoft, Alphabet i mnoge druge. Ali i mnoge manje kompanije koje rade u rastućim tržištima kao što su sajber bezbednost, cloud ili biotehnologija, uspele su da zabeleže značajne dobitke na kursu u tom periodu, što je podstaklo Nasdaq.

Američko tržište akcija je oduvek važilo za najčvršće i najuspešnije tržište za investitore širom sveta. Value vrednosti u zdravstvu, industriji ili potrošačkom sektoru su takođe mogle da ostvare vrhunske prinose u dugoročnim vremenskim periodima.

Najveći i najvažniji trgovački centri

Američke berze diktiraju tempo. U SAD postoje dve važne berze: New York Stock Exchange i Nasdaq. NYSE, poznata i kao Wall Street, je najveća berza vrednosnih papira na svetu sa tržišnom kapitalizacijom od 27,6 biliona USD. Za njom sledi Nasdaq sa 24,5 biliona USD.

Na ovom dijagramu se vrlo jasno vidi da berze širom sveta ni izbliza ne mogu da se porede sa američkim berzama (mereno po obimu trgovanja i tržišnoj kapitalizaciji). Azijske berze zauzimaju pozicije od treće do šeste. Tek nakon toga sledi London Stock Exchange, koja se nekad smatrala najvažnijom berzom vrednosnih papira na svetu.

Öffnungszeiten in den USA

Kraće trgovačko radno vreme. NYSE i Nasdaq se otvaraju i zatvaraju u tačno isto vreme. Po lokalnom vremenu (EST), Opening Bell zvoni u 9:30 ujutro, a Closing Bell u 16:00 poslepodne. Prevedeno u naše vreme u Nemačkoj to znači: od 15:30 do 22:00 časova.