Opšte informacije

Top 500 kompanija u SAD. S&P 500 (Standard & Poor's 500, SPX) obuhvata 500 najvećih američkih kompanija po tržišnoj kapitalizaciji. Indeks je jedan od tri najvažnija američka indeksa i pruža dobar indikator stanja kompanija i ekonomije u SAD-u, zahvaljujući širokoj diverzifikaciji.

Međunarodna poznatost dovodi do toga da svakog dana mnogi ljudi širom sveta prate razvoj S&P 500, jer američke akcije često daju jake impulse za kretanje akcija iz drugih zemalja.

Osnovni podaci

Izračunavanje indeksa

Za razliku od Dow Jonesa ili Daxa, S&P 500 se izračunava kao indeks cena i stoga ne sadrži isplate dividendi. Takođe, cepanje akcija ne utiče na izobličenje kretanja cena. Izračunavanje se vrši prema takozvanoj formuli indeksa vrednosti. U ovu kalkulaciju ulazi razvoj svake pojedinačne akcije. Međutim, veće kompanije imaju veći uticaj na kretanje nego manje kompanije.

Izračunavanje indeksa ažurira se svake sekunde, barem tokom trgovačkih sati New York Stock Exchange. Ona je otvorena od 15:30 do 22:00 po nemačkom vremenu. Pored toga, S&P500 služi kao osnova za CBOE Volatility Index.

Najveće pozicije u S&P 500

Top 500 kompanija u SAD-u. S&P 500 je kreiran od strane Standard & Poor's i obuhvata 500 najvećih kompanija u zemlji prema tržišnoj kapitalizaciji. Međutim, postoje određeni kriterijumi za uključivanje koji se moraju ispuniti kako bi kompanija bila navedena u S&P 500 indeksu. Samo visoka tržišna kapitalizacija nije dovoljna.

Pregled istorije indeksa

Fuzija. 1923. godine, Standard Statistics objavio je indeks sa 233 vrednosti, koji je do spajanja 1941. godine neprestano unapređivan. Standard Statistics i Poor’s Publishing su se ujedinili i 4. marta 1957. godine izdali S&P 500. Performanse su preračunate unazad do 1928. sa dnevnim kursevima, do 1918. sa nedeljnim kursevima i do 1789. sa mesečnim kursevima.

Kao osnovne godine služe godine 1941. do 1943. sa vrednošću od deset indeks poena. Od tog trenutka indeks je dostigao mnoge prekretnice. Dvadeset četvrtog marta 1995. godine prvi put je dostigao 500 poena, a drugog februara 1998. godine 1.000 poena.

Najbolji i najgori dani S&P 500

Najbolji dan po daleko bio je 15. mart 1933. Na ovaj dan S&P 500 indeks porastao je za 16,6%, što je rezultat duge trgovinske pauze. Tržišta su bila zatvorena od 3. marta 1933. zbog inauguracije Franklina D. Roosevelta. Drugo do četvrto mesto su zauzimali u periodu od 1929. do 1932. godine. Na dan 13. oktobar 2008. godine došlo je do porasta S&P 500 indeksa za 11,5%, što se dogodilo tokom finansijske krize.

Najgori dan bio je 19. oktobar 1987, poznatiji kao Crni ponedeljak, sa padom cena akcija od 20,4%. Berzanski kolaps je bio gotovo neočekivan, nakon što su tržišta rasla mnogo godina. Ostali unosi se bave periodom svetske ekonomske krize 1929. godine. Padovi cena akcija su iznosili od 9 do 12 procenata.

Istorijski razvoj cena

Sigurno tržište. Američko tržište akcija uvek se smatralo najčvršćim i najuspešnijim tržištem za investitore širom sveta. Vrednosti u zdravstvu, industriji ili potrošačkom sektoru mogle su da ostvare vrhunske prinose u dugom vremenskom periodu. Sektor tehnologije je u poslednjim godinama služio kao ključni pokretač rasta.

Značaj za privatne investitore

Najbolje iz SAD. S&P 500 je oduvek donosio dobre prinose ako ste dugoročno ulagali. Ovde imate dobar balans između Dow Jones-a i Nasdaq-a 100. Dow Jones uglavnom predstavlja vrednosne akcije i zato nije tako volatilan kao Nasdaq 100, gde su uglavnom navedena preduzeća u rastu. S&P 500 spaja oba, što se odražava i u prinosu.