Japan akcije

Пословање и политика

Јапан је трећа највећа економија на свету. Јапанска економија је значајно нарасла у протеклом веку. Са пуно капитализма, врло́сти и иновативне моћи, Јапан је успео да се изједначи са САД и да пређе од земље у развоју до светске силе. Међутим, Јапан није позната или омиљена међу немачким инвеститорима.

Зашто је то случај и зашто Јапан има много за надокнаду? Јапански краш 1986. и статус континуиране кризе од 1990. су узрок. 1986. означила је почетак периода који би од тада тешко ослобађао Јапан.

Јапански и страни инвеститори су видели велики потенцијал на јапанском тржишту и почели да купују све имовине тамо. Настала је огромна балон од имовине. Обична предузећа су тргована са P/E односима од 100 и више. Nikkei 225 је достигла нивое готово 39.000 пункта. Овај балон је могао одржати себе пет година.

1992. godine došlo je do velikog pada na Japanu i dosta sredstava investitora je izgubljeno. Nakon početnog jakog ekonomskog rasta, Japan je pao u vrlo dugu stagnaciju. Započelo je dugo trajuće slabo rast proizvodnje. Društvo je postajalo starije, a plate u Japanu su se jedva povećale.

Јапан данас

Danas je Japan druga zemlja. Shinzo Abe iz LDP-a će 2012. godine postati premijer Japana. On uvodi takozvane „Abenomike“ kao ekonomski program. Pod njegovom vladavinom, Japan ponovo počinje da raste. Potrošnja se povećava. Važna radna mesta se ponovo popunjavaju. Počinje nova era za Japan.

Premijer Shinzo Abe stoga je usvojio novi ekonomski pristup kako bi se usudio da više kapitalizuje. Povratak starije populacije na tržište rada i povećanje ljudskog kapitala. Japan se takođe razvija i tehnološki. U prošlosti je Japan već bio poznat po industriji i tehnologiji. Danas Japan želi da se vrati starom sjaju. Investira se, između ostalog, u robote, obnovljive izvore energije i vodonik.

Japan je liberalna tržišna ekonomija koja je delimično još uvek pod državnom kontrolom. U odnosu na Nemačku, porezi su niži i zakoni za radnike su manje strogi. U septembru 2020. Abe je otišao u penziju. Iako je bio na dužnosti samo osam godina, to je bilo najduže vreme koje je premijer u Japanu ikada vodio narod.

Naslednik je Yoshihide Suga. Najavio je da ne želi da prekida sa Abesovom politikom. Politika duboko strahuje da bi mogla da prekine krhki rast japanske ekonomije. Japanski narod je predugo patio zbog loše ekonomske situacije. Međutim, nedostatak radne snage je doveo do toga da je Japan postao uporište za industrijske robote, a japanski proizvođači automobila se fokusiraju na vodoničnu mobilnost kao rešenje za klimatske promene, što je veoma inovativno.

Najveće kompanije

Itochu, SoftBank, Nintendo i Sony su velike poznate kompanije u Japanu. Itochu je nezavisna kompanija i danas je jedna od najvećih trgovačkih kompanija na svetu. Ograničava se na sledeće segmente: hrana, mašinstvo, energija i hemikalije, kao i aktivnosti koje okružuju metale, sirovine, tekstil i nekretnine.

Softbank je najveći investitor u startapima na svetu. Ulažu u poslovne modele startapa koji su se već godinama uspostavili na tržištu, ali istovremeno imaju još ogroman potencijal za rast. SoftBank ulaže kao klasičan „Venture Capitalist“ relativno kasno u fazi startapa.

Nintendo je možda najpoznatija kompanija za video igre na svetu. I jedna od veoma malo njih koja zaista postoji mnogo decenija. Slično kao Disney, Nintendo je uspeo stvoriti likove i brendove koji oblikuju našu celokupnu ljudsku kulturu: Super Mario, Donkey Kong, Legend of Zelda, Animal Crossing, Super Smash Bros i naravno Pokemon. Medij je skoro nebitan: karte za igru, Gameboy, Wii, Nintendo DS, Nintendo Switch ili aplikacija (Pokémon GO).

Sony je najveći japanski elektronski koncern i pravo konglomerat na tržištu elektronike. Sony proizvodi elektronske proizvode kao što su kamere, televizori ili pametni telefoni, ima veliko finansiranje, izdavačku kuću muzike i jedan je od najvećih svetskih preduzeća u igračkoj industriji. Sonyjeva Playstation je poznata svima u svetu.

Najveći i najvažniji trgovački centri

Tokyo berza. Ona je najveća berza u Japanu i treće najveće berzansko mesto na svetu, kada se uzme u obzir tržišna kapitalizacija tamo kotiranih akcija (posle New York Stock Exchange i NASDAQ).

Osaka Exchange je druga po veličini berza vrednosnih papira u Japanu. Ovde se pre svega trguju derivatima kao što su fjučersi i opcije. Druga po veličini berza za akcije je Nagoya Stock Exchange. Međutim, trgovina u Japanu se uglavnom fokusira na Tokyo Stock Exchange.

Razvoj kursa indeksa

Nikkei 225 je najpoznatiji indeks iz Japana. Obično se tretira kao vodeći indeks u Japanu. Njegovo izračunavanje se zasniva na tome da se pojedinačne akcije u indeksu ponderišu njihovom cenom, umesto tržišnom kapitalizacijom. To znači, što je cena viša, to više doprinosi razvoju indeksa.

Ovaj metod vaganja je danas prilično neobičan, zbog čega se Nikkei indeks kritikuje da ne predstavlja japansku ekonomiju na adekvatan način. Vodeći japanski indeks Nikkei nije uspeo da ostvari značajne prinose ni dugoročno nakon krize u Japanu. Trenutno, indeks se nalazi na preko 27.000 poena.

Indeks Topix objavljuje se na berzi u Tokiju i smatra se velikim konkurentom indeksu Nikkei. Meri performanse preko 2.000 kompanija i ponderisan je prema tržišnoj kapitalizaciji. Zbog toga mnogo bolje predstavlja japansku privredu.

Radno vreme na japanskoj berzi

Berzanska trgovina u Japanu traje relativno kratko. Trguje se između 9:00 i 15:00 sati sa jednosatnom pauzom za ručak. Stoga se trguje između 01:00 i 07:00 po srednjoevropskom vremenu (MEZ).