Privreda i politika

Nova ekonomska sila Kina? U Kini živi 1,42 milijarde ljudi, što je više nego u Evropi i SAD zajedno. Zanimljivo je nedavno uspon Kine. Stanovništvo Kine svakodnevno postaje bogatije i životni standard raste. To sa sobom donosi privlačne buduće mogućnosti jer u Kini postoji mnogo berzanskih kompanija od kojih mi možemo profitirati zahvaljujući ovom razvoju.

Sa stanovišta investitora interesantno je da kinesko tržište akcija slabo korelira sa američkom berzom. To znači da padovi cena u SAD ne moraju nužno dovesti do gubitaka na kursevima u Kini i obrnuto. Dobro diverzifikovani portfelj stoga može profitirati od Kine kao mogućeg sidra u vremenima krize.

Moć ekonomije, ali i njena istovremena zavisnost od politike, postaju jasni kroz brojeve. Državna preduzeća imaju znatan ekonomski uticaj. Više od 40% bruto domaćeg proizvoda i 60% radne snage odgovorni su za državna preduzeća. To se posebno odnosi na uticajne banke i firme za nekretnine, koje posebno profitiraju u brzo rastućim tržištima u razvoju. Ali postoje i rizici, kao što je nedavno viđeno sa Evergrande.

Politika i ekonomija su u Kini nerazdvojno povezani. Sve firme i resursi (nekretnine) čvrsto su u rukama vlade. Bilo da je reč o vlasničkom udelu ili preko licenci.

Sa 1,42 milijardi ljudi i bruto društvenim proizvodom od 14 biliona USD, Kina je posle Amerike (21 biliona USD) druga po veličini ekonomija na svetu. Još važnije: Kina je najbrže rastuća velika ekonomija sveta, sa prosečnim rastom od oko 9,5 % od 1990. godine. Bar ako se može verovati kineskim brojkama.

ADR model i investiranje za strane investitore

Kinesko tržište akcija nije otvoreno za strane investitore. Možemo ulagati u kineske kompanije samo posrednim putem.

Kinesko tržište akcija koristi sve više kompanija koje svoj rast finansiraju od drugih investitora. Otprilike 400 do 500 kompanija iz Kine, Tajvana i Hongkonga svake godine odluči da izađe na berzu.

Kineska populacija veruje u svoje kompanije i zato rado ulaže u njih. Međutim, uspeh tih preduzeća im i daje pravo. Kompanije poput Alibaba, Tencent, JD, Meituan Dianping i slične su popularne investicije i u inostranstvu. Ipak, kao investitor treba biti oprezan!

Uobičajeni model je ovde da se uzme sekundarno kotiranje na berzi u Hongkongu ili na Kajmanskim ostrvima. Osim toga, postoji i mogućnost investiranja u Američki depozitarni prijem (ADR). Investitor ne drži, kao na primer u Nemačkoj, direktne udjele u odgovarajućoj kompaniji, već ovde banka čuva akcije kineske kompanije i umesto toga izdaje sertifikate koji se mogu trgovati na američkoj berzi. Međutim, prilikom ovog postupka, za investitore nastaju male naknade.

Regulacija i Komunistička partija u Kini

Kina je pod vlašću jedne partije: Komunistička partija ima interes u uspehu Kine, ali takođe reguliše tržište kako bi zaštitila zemlju. U Kini, većina velikih firmi je potpuno ili delimično u vlasništvu vlade. Tamo gde nisu uključeni u kapital, kompanije moraju da steknu licence.

Svaki proizvođač automobila, na primer, mora imati brojne licence od vlade pre nego što zapravo može započeti sa proizvodnjom svojih vozila. Bankarski sektor, energetika i sektor sirovina čvrsto su u vlasništvu države. I ipak, u Kini je dobar znak kada je država uključena. To je znak ozbiljnosti preduzeća kada čak i država daje svoju podršku.

Kao investitor, uvek morate biti spremni na to da će država sprovoditi svoje interese i regulisati kompanije. To se desilo 2021. godine kod nekih internet kompanija i u obrazovnom sektoru. Zbog toga, i pored prilika koje investicija u Kinu nesumnjivo pruža, ne smemo zanemariti rizike odnosno zavisnost firmi od vlade.

Najveće kompanije

Tencent i Alibaba su dve izuzetno važne kompanije. Tencent i Alibaba su apsolutni giganti u Kini. Ove dve kompanije čine kineski nervni sistem i najvažnije su firme u zemlji. Bez ove dve kompanije, kineska ekonomija bi bila praktično paralizovana.

Alibaba je najveći internet trgovac u Kini, pružaoc usluga plaćanja (Alipay) i najvažniji pružalac cloud infrastrukture u Kini. Alibaba pre svega profitira od rastućeg bogatstva ljudi u Kini. Jer oni koriste Alipay i kupuju preko Alibabinih platformi kao što su Aliexpress i Alibaba.

Tencent je pak više fokusiran na komunikaciju. Oni upravljaju društvenom mrežom WeChat, koja funkcioniše slično kao WhatsApp i Instagram. Ovde možete da razmenjujete poruke sa svojim prijateljima. Ali WeChat nije klon WhatsApp-a. WeChat je zapravo više kao centralna tačka u životu svakog Kineza. U aplikaciji možete upravljati svojim novcem, plaćati digitalno, kupovati vozne karte, rezervisati odmorisna putovanja.

Aplikacija je više kao operativni sistem pametnog telefona. Osim toga, Tencent je aktivan u gejmingu. Poseduju nekoliko gejming studija i učestvuju u mnogim gejming kompanijama kao što su Activision Blizzard, Roblox, Epic Games, Discord i Ubisoft. Obe kompanije mogu ponuditi privlačne prilike da se profitira od Kine i njene usponom ekonomije.

Najveći i najvažniji trgovački centri

Hong Kong (HKEX), Šangaj (SSE) i Šenžen (SZSE). U Kini postoje tri nezavisne berze na kojima su kineske kompanije listirane: Hong Kong (HKEX), Šangaj (SSE) i Šenžen (SZSE). Kineski vodeći indeks CSI 300 (China Securities Index 300) ovde predstavlja kretanje cena 300 najvećih preduzeća na dve najveće berze kopnene Kine: Šangaj i Šenžen.

Razvoj kursa indeksa

CSI 300 je najvažniji (Indeks). CSI 300 je objavljuje China Securities Index Company od 8. avgusta 2008. godine, počevši od osnovne vrednosti od 1.000 indeksnih poena na dan 31. decembra 2004. godine. Trenutno, indeks je na preko 4.600 poena.

Indeks se izračunava tokom trgovačkih sati berzi Šangaj i Šenžen (ponedeljak do petka od 9:30 do 11:30 i od 13:00 do 15:00 po lokalnom vremenu).

Radno vreme na kineskoj berzi

Na tržištima u Kini, u odnosu na evropsko vreme, tržišta su otvorena od 2:30 do 8:00.