Opšte informacije

EURO STOXX 50 sadrži 50 najvećih kompanija iz eurozone. Stoga, firme iz, na primer, Švajcarske ili Švedske nisu zastupljene u indeksu.

Najvrednija korporacija u indeksu je francuski proizvođač luksuznih artikala LVMH sa tržišnom kapitalizacijom od 410 milijardi eura u januaru 2022. godine. Na drugom kraju ove liste nalazi se kompanija Flutter Entertainment, vredna 27 milijardi eura.

Ovaj indeks izračunava berza "STOXX Ltd.", koja se nalazi u Cirihu. To je podružnica Nemačke berze. Kompanije iz Nemačke (15 komada) i iz Francuske (17 komada) su ubedljivo najzastupljenije nacionalnosti u indeksu.

Osnovni podaci

Izračunavanje indeksa

Indeks se izračunava svakog trgovačkog dana tokom radnog vremena STOXX-Ltd. u Cirihu. To je od 9:00 do 17:30 sati. U tom periodu, kurs indeksa se ažurira jednom u sekundi.

Izračunavanje se vrši prema takozvanoj formuli indeksa vrednosti. U ovu kalkulaciju ulazi razvoj svake pojedinačne akcije.

Ove individualne promene su takođe i ponderisane. To znači da najveća kompanija ima veći uticaj na indeks nego najmanja firma. Kriterijumi za ovo ponderisanje su tržišna kapitalizacija i broj slobodno trgovanih akcija.

U indeksu su zastupljene 50 najvećih kompanija (po tržišnoj kapitalizaciji) iz evrozone. Izbor se ažurira svake godine u septembru. EUROSTOXX se izračunava u dve različite varijante. Postoji indeks cena (dividende se ne uzimaju u obzir) i indeks performansi (dividende se uzimaju u obzir). Kada se u medijima govori o EUROSTOXX 50, gotovo uvek se misli na indeks cena.

Opšte je prihvaćeno da je indeks dobro diverzifikovan. Postoji mnogo kompanija sa srednjom tržišnom kapitalizacijom.

Pregled istorije indeksa

EUROSTOXX 50 je osnovan 26.02.1998. Indeks je retroaktivno računat do decembra 1986. Kao datum početka odabran je 31.12.1991. sa definisanom osnovnom vrednošću od 1.000 poena.

U martu 2000. godine indeks je dostigao svoju rekordnu vrednost od 5.460 poena. Zbog pucanja tehnološkog balona, EUROSTOXX je u naredne tri godine pao za više od 65% na vrednost od 1.850 poena.

Oporavak do finansijske krize 2007. godine je tekao prilično sporo. Zbog ponovne krize, indeks je 2008. godine pao na vrednost od 1.800 poena.

Značajan oporavak, kakav je pre svega bio vidljiv u SAD, nakon toga ipak nije usledio. Razlog za to leži u slaboj ukupnoj privredi nakon krize evra. U januaru 2022. indeks se nalazi na 4.300 poena i time je otprilike 25% niži nego pre 22 godine.

Istorijski razvoj cena

Da je investitor uložio 1.000 € u indeks na početku 1998. godine, danas bi ta investicija vredela oko 1.550 €. To odgovara godišnjem prinosu od samo 1,8 %.

Osnovni razlog za to bio je loš oporavak indeksa nakon finansijske krize 2008. godine. U poslednjih pet godina, EUROSTOXX 50 ostvario je ukupan prinos od čak 31%. To je ipak znatno manje od 82% koliko je ostvario međunarodni MSCI World.

Značaj za individualne investitore

U Evropi postoji mnogo kvalitetnih preduzeća sa uzbudljivim, inovativnim i uspešnim poslovnim modelima. Investicija u ove odabrane akcije je u prošlosti ostvarivala vrlo dobre prinose i verovatno će to činiti i u budućnosti.

Ulaganje u ETF na EUROSTOXX 50 ipak treba pažljivo razmotriti. Istorijiski prihod se može oceniti kao loš. Razlog za to može biti nedostatak inovativnih softverskih kompanija iz Evrope.

Investicija u globalni MSCI World u prošlosti je donosila znatno viši prinos uz manji rizik.