FTSE 100 pregled

Financial Times Stock Exchange (FTSE) 100 indeks je uveden 3. januara 1984. godine s osnovom indeksa od 1.000 poena i retroaktivno izračunat do 1969. godine.

Indeks uključuje kompanije sa sedištem u Velikoj Britaniji koje su kotirane na Londonskoj berzi. Indeks se računa i upravlja od strane britanske kompanije FTSE Group.

FTSE 100 je za razliku od nemačkog DAX-a indeks cena. To znači da, na primer, isplate dividendi kompanija u indeksu ne ulaze u cenu indeksa.

Osnovni podaci

Težina FTSE 100

Kompanije u indeksu su različite veličine i stoga imaju različit značaj za britansku ekonomiju. Iz tog razloga, firme se ponderišu prema njihovoj tržišnoj kapitalizaciji. To znači da velike kompanije imaju više uticaja na indeks nego manje kompanije. Ovaj sistem se primenjuje kod svih modernih indeksa. Sastav FTSE 100 se kvartalno pregleda.

Sa udelom od oko 17% podjednako, kompanije iz finansijskog sektora i sektora osnovnih potrošačkih dobara zauzimaju najvredniji udeo u indeksu. Najmanji sektori su nekretnine i tehnologija. Oba imaju samo udeo od približno 1,3 %.

Najveća kompanija u indeksu je proizvođač vakcina Astrazeneca sa tržišnom kapitalizacijom od oko 155 milijardi evra. Na drugom kraju ove liste nalazi se firma Pearson PLC, koja vredi samo 5,4 milijarde evra na berzi.

Opšte je prihvaćeno da je indeks dobro diverzifikovan. Postoji mnogo kompanija sa srednjom tržišnom kapitalizacijom.

Najpoznatije kompanije iz FTSE 100.

Postoji nekoliko kompanija iz FTSE 100 koje su poznate širom sveta. Među njima je na primer firma Astrazeneca, koja je postala poznata pre svega zbog svoje vakcine protiv COVID-19.

Međunarodne velike banke HSBC, Barclays i Lloyds Banking Group takođe su poznate mnogim ljudima.

Investicioni fond Bill Ackmana (Pershing Square Holdings) koji se nalazi u FTSE 100 je barem među investitorima veoma poznat. Ovaj fond je ostvario visoke dobitke tokom finansijske krize i tokom pada tržišta uzrokovanog koronom.

Pored toga, naftne kompanije BP i Royal Dutch Shell, kao i proizvođač hrane Unilever su poznate kompanije iz FTSE 100 indeksa.

Godišnji razvoj FTSE 100

Nakon uvođenja britanskog indeksa 1984. godine, on se u prvoj deceniji mogao pohvaliti prosečnim godišnjim rastom od 13,76 %. Međutim, u poslednjoj deceniji, indeks je porastao samo za 1,43 % godišnje. To je u poređenju sa drugim indeksima veoma malo. Američki S&P500 i globalni MSCI World ostvarili su godišnje prinose koji su znatno premašivali 8 %. Razlog za to je pre svega neizvesnost izazvana Brexitom. Izlazak iz EU predstavljao je veoma veliki ekonomski rizik. To se onda odrazilo i na razvoj cena akcija.

Šta je važno za privatne investitore?

Da je investitor na osnivanju indeksa 1984. godine uložio 1.000 € u njega, danas bi vrednost bila 7.500 €. To odgovara godišnjem prinosu od 6,4%. Za poređenje, američki S&P500 ostvaruje dugoročne prinose od 10% godišnje.

U Velikoj Britaniji postoji mnogo kvalitetnih preduzeća. Ona su se u prošlosti dobro razvijala i verovatno će nastaviti istim putem i u budućnosti.

Investiranje u ETF koji prati ceo indeks bi trebalo dobro promisliti. Dugoročne posledice Brexita još uvek nisu poznate, ali predstavljaju visok rizik. Investiranjem u globalni indeks, kao što je na primer MSCI World, investitori su u prošlosti postizali znatno veće prinose uz istovremeno manji rizik.