Берзански индекс: акције FTSE 100

FTSE 100 у кратким цртама

Берзански индекс Financial Times Stock Exchange (FTSE) 100 представљен је 3. јануара 1984. године са базом од 1.000 поена и ретроактивно рачунат назад до 1969. године.

Индекс обухвата компаније са седиштем у Великој Британији које су котиране на Лондонској берзи. Индекс израчунава и управља британска компанија FTSE Group.

FTSE 100, за разлику од немачког DAX-а, је индекс цена. То значи да, на пример, исплате дивиденди компанија у индексу не утичу на цену индекса.

Пондеризација FTSE 100

Компаније у индексу су различитих величина и према томе имају различиту значајност за британску економију. Из тог разлога компаније су пондериране на основу своје тржишне капитализације. То значи да веће компаније имају већи утицај на индекс од мањих. Овај систем се примењује на све модерне индексе. Состав FTSE 100 преиспитује се кварталније.

Компаније из финансијског и основног сектора потрошних добара чине око 17% удела и представљају највећи вредносни удео у индексу. Најмањи сектори су некретнине и технологија, оба са уделом од само око 1,3%.

Највећа компанија у индексу је произвођач вакцина Astrazeneca са тржишном капитализацијом од приблизно 155 милијарди евра. На другом крају листе находи се компанија Pearson PLC, чија вредност на берзи износи само 5,4 милијарди евра.

Познатије компаније из FTSE 100

Постоје неке компаније из FTSE 100 које уживају светску позната. То укључује, на пример, компанију Astrazeneca, која је постала позната првенствено због своје COVID-19 вакцине.

Међународно деловеће крупне банке HSBC, Barclays и Lloyds Banking Group су такође позната многим људима.

Инвестициони фонд Bill Ackman-а (Pershing Square Holdings) укључен у FTSE 100 је најмање веома добро познат међу инвеститорима. Овај фонд је достигао висок профит током финансијске кризе и краха услед пандемије.

Штавише, нафтни концерни BP и Royal Dutch Shell, као и произвођач намирница Unilever, су познате компаније из FTSE 100.

Годишњи развој FTSE 100

Након увођења британског индекса 1984. године, он је могао да расте за просечно 13,76% годишње у првој декади. Међутим, у последњих десет година индекс је растао само за 1,43% годишње. Ово је веома мало у поређењу са другим индексима. Амерички S&P500 и светски MSCI World достигли су годишње приносе од добро преко 8%. Главни разлог за то је неизвесност узрокована Brexit-ом. Излазак из ЕУ представљао је веома велики економски ризик. Ово је такође утицало на развој цена акција.

Шта је важно за појединачне инвеститоре?

Да је инвеститор 1984. године инвестирао $1.000 у овај индекс, данас би вредео $7.500. То одговара годишњем приносу од 6,4%. За поређење, амерички S&P 500 достиже дугорочне приносе од 10% годишње.

У Великој Британији има много компанија високог квалитета. Оне су показивале добре перформансе у прошлости и вероватно ће то наставити у будућности.

Међутим, инвестиција у ETF који прати целокупан индекс требала би пажљиво да се размотри. Дугорочне последице Brexit-а су још увек непознате, али представљају висок ризик. У прошлости су инвеститори достигли значајно више приносе са нижим ризиком инвестирањем у светски индекс, као што је MSCI World.