Četiri mlada inženjera prodaju svoj prvi startap velikoj tehnološkoj kompaniji (Microsoft) i osnivaju novu kompaniju. Ova prepoznaje neispunjenu potrebu i postiže veliki uspeh: brzo prikuplja 1,9 milijardi dolara od nekih od najpoznatijih imena u ulaganju u rizični kapital. Nakon samo četiri godine dolazi druga velika tehnološka kompanija (Google) i nudi da je kupi za 23 milijarde dolara.

Ako bi do prodaje došlo, to bi bila vrsta isplate koja ulazi u VC mitologiju. Međutim, u poslednje vreme su veliki uspesi poput ovog postali retki.

Rezultat za start-up investitore je veliki broj starih - i neprodatih - privatnih tehnoloških kompanija. Jednorozi - privatne tehnološke kompanije sa procenom vrednosti od 1 milijardu dolara ili više - su nekada zbog svoje retkosti tako nazvani. Prema CB Insights, sada ih širom sveta ima više od 1.200.

Dok ne realizuju veći deo ovih nerealizovanih kapitalnih dobitaka, mnogim firmama rizikovog kapitala će biti teško da pokažu jake gotovinske prinose koji su potrebni da bi motivisali svoje finansijere na nove kapitalne obaveze. Ovo bi moglo pretvoriti jednoroga-logjam u strukturnu prepreku koja usporava priliv novog novca u najnoviji talas start-upova.

Problem je postao akutniji jer su se tehnološke akcije oporavile od post-Covid pada, dok su inicijalne javne ponude i prodaje drugim kompanijama i dalje slabe. U SAD-u su ove godine bila samo četiri IPO-a tehnoloških kompanija sa vrednostima većim od milijardu dolara, u poređenju sa više od 70 u 2021. godini, kada je tržište akcija takođe bilo vrelo.

Velike akvizicije su takođe postale retke. Kao rezultat toga, ove godine postoji samo 16 „izlaza“ američkih tehnoloških start-apova vrednih milijardu dolara, u poređenju sa 211 u 2021. godini, prema Crunchbase-u.

Svet rizičnog kapitala je podeljen oko toga da li je ovo prvenstveno problem potražnje ili ponude.

Čak i sa najbogatijim kompanijama na ivici, sektori poput čipova i softvera su prošli talase konsolidacije u poslednjim godinama, a kompanije poput Broadcoma su na osnovu agresivnih strategija akvizicije izgradile tehnološke imperije.

U vezi s IPO-ima, suša - samo povremeno prekinuta bumovima poput onog iz 2021. - je već dve decenije zabrinjavajuća u Silikonskoj dolini. Prema tehnološkom investitoru Coatue, ovo odražava strukturnu promenu na finansijskim tržištima. Kako indeksni fondovi čine veći deo ukupnog tržišta akcija, prema ovoj argumentaciji postoji manje aktivnih menadžera fondova koji su nagrađeni za pronalaženje obećavajućih i potcenjenih kompanija.

Drugi, međutim, tvrde da postoji više nego dovoljno apetita za investicije i da je problem pre nedostatak odgovarajućih tehnoloških preduzeća.

Na strani ponude tehnoloških startapova, mnoge kompanije koje su bile finansirane tokom VC-buma bile su fokusirane na neprofitabilan rast. To je imalo smisla kada su privatni investitori zahtevali rast po svaku cenu, ali tržište akcija sada zahteva snažan razvoj dobiti - nešto za šta je potrebno vreme za izgradnju.

Treba vremena da se prevaziđe zaostatak iz poslednjeg kruga finansiranja nakon što je privatno tržište krajem 2021. doživelo pad vrednosti. Otprilike polovina od 1.200 startapa koje je CB Insights naveo tvrdila je da imaju vrednost od 1-1,5 milijardi dolara u svom poslednjem krugu finansiranja, što verovatno znači da bi mnogi sada mogli biti opisani kao bivši jednorogi. Mnogi od njih će na kraju propasti ili biti prodati po niskim cenama.

U međuvremenu, samo mali broj osnivača uspešnih startapova je spreman da se usudi na ulazak na berzu, jer Vol Strit nudi niže procene nego što su ih nekada dobijali na privatnom tržištu.

Investitori, koji su ove godine očekivali talas javnih ponuda tehnoloških kompanija, morali su da preispitaju svoja očekivanja. Sada počinju da spekulišu šta bi 2025. godina mogla doneti. Jedne od tih godina bi mogli zaista biti u pravu.