Privatne kapitalne firme raspolažu ogromnim kapitalnim rezervama, koje su sakupljene tokom mamutskih rundi prikupljanja sredstava u periodu 2020-21 i koje su u narednim godinama jedva ulagane.

Krajem prošle godine Preqin je procenio visinu „dry powder“-a na preko 4 biliona američkih dolara, što čini skoro trećinu ukupne imovine pod upravljanjem privatne kapitalne industrije. Kako je Alphaville izvestio u maju, industrija već šest godina zaredom prikuplja više novca od investitora nego što vraća, s razlikom od oko 1,6 biliona američkih dolara.

Analitičari Morgan Stanleya procenjuju da su rezerve suvog praha trenutno narasle na oko 4,5 biliona američkih dolara. Sa polugom, to znači da imaju oko 9 biliona američkih dolara kupovne moći. Ovaj kapital uskoro mora biti investiran:

„Vreme za korišćenje kapitala (dry powder u odnosu na godišnje sredstvo) produžilo se na približno 3 godine, što je najviši nivo od 2013. godine i iznad nivoa u poslednjih 5 godina sa oko 2,4 godine. S obzirom na velike runde prikupljanja sredstava tokom 2020-21. godine i ograničenu upotrebu u poslednje dve godine, sada vidimo starenje zaliha kapitala, koje u nekim slučajevima možda više neće generisati ekonomsku isplativost, osim ukoliko se ne uloži, što podstiče sklonost ka transakcijama.“

Ova tema je takođe pomenuta u nekim konferencijskim razgovorima za drugo tromesečje u industriji. Tako je primetio David Layton, izvršni direktor Partners Group: „To morate koristiti ili ćete ga izgubiti u određenom vremenskom periodu.”

Ali kamo će kapital teći? Većina novca nalazi se u fondovima privatnog kapitala, a uprkos nadama investicionih bankara, aktivnost ostaje prigušena. Po vrednosti u dolarima, M&A podržan od strane privatnog kapitala porastao je u prvom polugodištu 2024. za 32 procenta u poređenju sa prethodnom godinom, ali ostaje slab u odnosu na istoriju i rastuću veličinu industrije.

Broj transakcija i dalje opada. Ako zanemarimo prvo polugođe 2020. godine iz očiglednih razloga, u poslednjih šest meseci 2023. i prvih šest meseci 2024. godine beležimo najmanji broj transakcija od 2017. godine.

Nažalost, Morgan Stanley nema konkretne preporuke za način upotrebe ovog kapitala, već samo primećuje da će privlačiti pažnju privatne kreditne mogućnosti, refinansiranja postojećih poslova, oportunističke "dislokacije" i atraktivne teme kao što su zelena energija i veštačka inteligencija.

Evo „ključnih tema za upotrebu“ banke:

1. Erweiterung im gesamten Spektrum der privaten Kreditvergabe: Alternative Manager nutzen das günstige Umfeld mit attraktiven Risiko-Rendite-Verhältnissen. Möglichkeiten reichen über sponsorunterstützte Kredite, CLOs und Asset-Backed-Finanzierungen hinaus, einschließlich verschiedener Formen von Bankpartnerschaften.
2. Bereitstellung von Liquidität und flexiblen Kapitallösungen: Alternative Manager bleiben flexibel, um eine Reihe von Liquiditätslösungen auf den Markt zu bringen, da begrenzte Ausschüttungen und Realisierungen zu sehen sind. Der Refinanzierungsbedarf ist ebenfalls hoch, wobei Manager strukturierte Lösungen zur Refinanzierung und Überbrückung bis zu einem Rückgang der Zinssätze anbieten.
3. Einsatz in selektiven Bereichen der Dislokation: Alternative Manager investieren selektiv in Bereiche der Dislokation, die attraktive Bewertungen bieten, insbesondere in der herausgeforderten Immobilienklasse. Es wird darauf hingewiesen, dass die Immobilienwerte möglicherweise nahe dem Boden sind, was Chancen in Themen wie Lagerhäuser, Studentenwohnheime, Mietwohnungen, Logistik und europäische Immobilien bietet.
4. Fokussierung auf langfristige Themen mit hoher Überzeugung und Märkte im strukturellen Wandel: Säkularen Themen wie Energiewende, Rechenzentren, Logistik, KI und digitale Infrastruktur wird Aufmerksamkeit geschenkt. Märkte im strukturellen Wandel, wie Japan, das Jahrzehnte der Deflation hinter sich lässt, zeigen größere Risikobereitschaft und Aktionärsaktivismus.

Ukratko, čini se da trenutna situacija, u kojoj privatni kapitalni fondovi nastavljaju sa prikupljanjem novih sredstava, ali ne koriste svoj postojeći kapital, ne realizuju svoje investicije niti vraćaju prilive investitorima, nije održiva. Ted Pik, izvršni direktor Morgan Stanleya, osvrnuo se na to tokom razgovora o prihodima banke i primetio:

„Postoji jednostavno toliko mnogo potisnute aktivnosti, merene prema svakom tipu procenta imovine, procenta tržišne kapitalizacije. Upornost koju vidimo u sponzorskoj zajednici mora se razrešiti. Postoji ogroman, kao što znate, višetrilionski sklad između dve strane - inventar koji mora biti oslobođen i onda suva sredstva koja su prikupljena.“

S obzirom na obim kapitala koji bi mogao biti uložen kada se situacija reši, jedini srećniji ljudi od investicionih bankara mogli bi biti finansijski novinari koji obožavaju glupe poslove.