Silicijumska dolina proizvođač čipova Intel uložio je u više od 40 kineskih start-upova, dok prima milijarde dolara američkih subvencija.

Riziko kapitalna filijala Intela, Intel Capital, etablirala se kao jedan od najaktivnijih stranih investitora u kineske startapove u oblasti veštačke inteligencije i poluprovodnika. Ovo se dešava u vreme kada proizvođač čipova dobija 147 milijardi dolara sredstava od američke vlade kako bi sustigao tehnološku trku sa Pekingom.

Prema analizi FT-a, Intel Capital poseduje udeleže u 43 tehnološka start-upa sa sedištem u Kini. Od osnivanja fonda rizičnog kapitala u ranim 1990-im, uložio je u više od 120 kineskih kompanija, prema podacima Crunchbase-a.

Fonds koji investira iz bilansa proizvođača čipova i dalje podržava rastuće kineske kompanije, čak i kada su mnoge njegove američke kolege napustile tržište pod pritiskom američkih vlasti. U februaru je Intel Capital investirao u finansijsku rundu od 20 miliona dolara za kompaniju AI-Link sa sedištem u Šenženu, koja je platforma za 5G i cloud infrastrukturu. Prošle godine je predvodio finansijsku rundu od 91 milion dolara za North Ocean Photonics, proizvođača mikrooptičke opreme sa sedištem u Šangaju.

Rastuće geopolitičke tenzije između Vašingtona i Pekinga dovele su do pojačanog nadzora privatnih investicionih tokova između dve ekonomske sile, dok se takmiče za tehnološku i vojnu prevlast. U junu je administracija predsednika Bajdena predstavila pravila za ograničavanje američkog finansiranja kineskih tehnologija koje bi mogle imati vojne svrhe, kao što su veštačka inteligencija, kvantno računarstvo i poluprovodnici. Propisi bi trebalo da budu finalizovani ove godine.

Jedan insajder je rekao da su investicije Intel Capital-a "primeri" koji su pomogli u stvaranju konsenzusa za nove izvozne restrikcije. Trenutne investicije kompanije u Kini uključuju oko 16 startapova u oblasti veštačke inteligencije i 15 u sektoru poluprovodnika, kao i kompanije koje razvijaju usluge u oblaku, električna vozila, telekomunikacije, virtuelnu stvarnost i baterije.

Intel Capital bi mogao biti prisiljen da se odvoji od nekih kompanija kada američki propisi stupe na snagu. Međutim, Ministarstvo finansija SAD-a razmatra mogućnost izuzetaka za neke transakcije rizičnog kapitala.

U poslednjih 18 meseci Intel Capital je usporio svoje investicione aktivnosti u Kini, kako pokazuju podaci ITjuzi, i od početka 2023. godine zaključio samo tri posla. Investicione kontrole, usporavanje kineske ekonomije i stalni uticaji Pekinškog obračuna sa tehnološkim kompanijama su negativno uticali na ocene i održivost start-apova.

Izveštaj američkog komiteta iz februara ukazao je na to da su američke firme rizičnog kapitala investirale milijarde dolara u kompanije koje podržavaju kinesku "vojno nadzornu državu i genocid nad Ujgurima." Tu spadaju investicije u iznosu od 1,9 milijardi dolara u AI kompanije i dodatnih 1,2 milijardi dolara u poluprovodnike.

Izveštaj je naveo pet američkih „venture capital“ firmi — Sequoia, GGV, GSR Ventures, Qualcomm Ventures i Walden International — ali nije pomenuo Intel Capital, iako je taj fond jedan od najvećih američkih investitora u Kini, nakon što su neki od njegovih rivala napustili tržište.

Intel Capital je "mnogo aktivniji" od Qualcommovog odeljenja za ulaganja u Kini, rekao je šef velikog američkog fonda sa dugom istorijom poslovanja u Kini. "Intel je aktivan u svemu.

John Moolenaar, republikanski predsedavajući Odbora za Kinu Predstavničkog doma, rekao je da ovaj slučaj naglašava potrebu za strožom regulacijom. "Komunistička partija Kine se seća starog komunističkog izreke da će nam 'kapitalisti prodati uže kojim ćemo ih obesiti'", rekao je Moolenaar. "Potrebne su nam snažne restrikcije kapitala kako bismo sprečili američke firme da investiraju u kompanije koje su blisko povezane sa oružanim snagama KPCH."

Intel Capital je odbio da komentariše.

Sequoia Capital i GGV Capital, dva od najvećih američkih investitora u Kinu, izdvojili su svoje kineske poslove prošle godine zbog sve većeg političkog pritiska. Qualcomm, Walden i GSR i dalje ulažu u kineske startapove.

U martu je Intel dobio oko 20 milijardi dolara subvencija i kredita od SAD-a kako bi finansirao proširenje svojih fabrika poluprovodnika. Ovo je bila najveća nagrada iz "Zakona o čipovima i nauci" vlade iz 2022. godine, koji ima za cilj jačanje domaće industrije čipova. Paket će podržati više od 100 milijardi dolara investicija Intel-a u SAD za napredne fabrike čipova, uključujući izgradnju mega-fabrika u Ohaju i Arizoni.

Na Nasdaqu uvrštena korporacija Intel ima veliko poslovanje u Kini, gde zapošljava oko 12.000 radnika i ostvarila je 27 procenata svog globalnog prihoda u 2023. godini. Kineska kompanija Lenovo je jedan od tri najveća kupca njenih čipova, pored Della i HP-a, i generiše 11 posto globalnog prihoda. Prošlog meseca, Intelova kineska filijala je stekla 3-procentno učešće u proizvođaču telekomunikacione opreme Luxshare, sa sedištem u Šenženu.

Poslovanje Intel Capital-a u Kini vodi Tianlin Wang, dugogodišnji zaposlenik Intela i od 2017. godine rukovodilac jedinice. U zemlji postoji još šest investicionih direktora. Globalno, Intel Capital je investirao više od 20 milijardi dolara od ranih 1990-ih, a kompaniju vodi Anthony Lin u San Francisku.

Od 2015. godine, Intel Capital je učestvovao u poslovima kineskih startapova u ukupnoj vrednosti od 1,4 milijarde dolara, prema podacima PitchBook-a. Ova cifra se odnosi na ukupnu vrednost poslova, a ne na individualni doprinos Intel Capital-a, koji kompanija ne objavljuje.

Već 2014. godine je Intel Capital najavio da je uložio 670 miliona dolara u više od 110 kineskih tehnoloških kompanija. Samo 2015. godine, izdvojio je 67 miliona dolara za osam kineskih tehnoloških kompanija. Od tada, Intel Capital nije javno objavio obim svojih ulaganja u Kini.

Izveštaj američkog Centra za sigurnost i tehnologiju u razvoju, think tanka iz DC-a, o rizicima za nacionalnu sigurnost u vezi sa američkim investicijama u kineske AI kompanije, otkrio je da je Intel Capital između 2015. i 2021. učestvovao u 11 poslova sa takvim kompanijama. Osoba bliska Intelu rekla je da je u tom periodu bilo samo četiri AI posla.

U nekim slučajevima američki fond je dobio mesto u upravnom odboru, kao kod Horizon Robotics, proizvođača čipova, i Eeasy Tech, koja razvija AI čipove za prepoznavanje lica i koju takođe podržava pokrajinska vlada Zhuhai.

Ulaganja kompanije Intel Capital u kineske kompanije za veštačku inteligenciju dovela su do stvaranja strateških saradnji koje bi mogle da koriste kineskim firmama na način koji dopunjuje strategije kineske vlade", navodi se u izveštaju.

У једном случају, Intel Capital је помогао у финансирању оснивања кинеске компаније која је касније санкционисана од стране САД. Фонд је био један од најранијих инвеститора у AI-групу за препознавање говора iFlytek и стекао је 3-постотни удео 2002. године, пре него што је продао удео две године касније. Компанија је била једна од шест кинеских фирми које су 2019. године забраниле САД због њихове улоге у наводним кршењима људских права у Синђангу.

The heading in Serbian would be:

"Strah od zaostajanja u eri veštačke inteligencije stvorio je osećaj hitnosti za Intel Capital", rekao je šef jednog rivalnog kineskog preduzeća rizičnog kapitala koje je zajedno sa njima investiralo. "Intel se suočava sa tako žestokom konkurencijom u SAD-u kada je reč o veštačkoj inteligenciji da ne mogu sebi priuštiti da zaostanu, pa moraju tražiti prilike za ulaganje u veštačku inteligenciju širom sveta, a Kina je jedna od retkih opcija.