Nemačkoj preti ozbiljan nedostatak lekara, dok mnogim izbeglim ukrajinskim lekarima nije dozvoljeno da rade. Od početka ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prema izveštaju „Velt am Zontag“, najmanje 1674 izbegla ukrajinska lekara zatražila su licencu u Nemačkoj. Do sada je odobreno samo 187 zahteva, dok je 1402 zahteva još uvek u obradi.
Podaci potiču od povratnih informacija iz 14 saveznih država. Bremen i Hessen su mogli dati samo nepotpune podatke. Vreme čekanja za dobijanje odobrenja za rad lekara iz zemalja van EU tipično traje između 15 meseci i tri godine. Pre oko godinu i po, samo nekoliko ukrajinskih lekara je podnelo zahteve.
„Ovaj bilans je poražavajući“, kritikovao je Gerald Gaß, predsednik Nemačkog društva bolnica, u intervjuu za „Welt am Sonntag“. Birokratija paralizuje važne procese kao što je priznavanje lekara. „Ne možemo sebi više priuštiti da stručnjake zadržavamo u sistemu socijalne pomoći, umesto da ih koristimo tamo gde su hitno potrebni i gde žele da rade.“ Gaß zahteva „pravu ofanzivu za smanjenje birokratije“.
Takođe, Susanne Johna, predsednica lekarskog udruženja Marburger Bund, ukazuje na „birokratske prepreke i kadrovski iscrpljene državne institucije“. Lekari iz trećih zemalja sve češće se odlučuju za druge evropske zemlje.
Зелени здравствени политичар Јанош Дахмен је истакао да немачки здравствени систем пати од драматичног мањка радне снаге и да би украјински лекари могли бити драгоцена подршка. Велики број још непроцесираних захтева показује „да су актуелни поступци признавања дисфункционални, превише компликовани и веома бирократски организовани од стране савезних држава“. При томе медицинска обука у европским суседним државама као што је Украјина одговара стандардима у земљама ЕУ.
U aprilu je savezni ministar zdravlja Karl Lauterbach (SPD) ukazao na velike rupe u medicinskoj nezi. „U poslednjih deset godina nismo obučili 50.000 lekara. Zato će nam u narednim godinama širom zemlje nedostajati porodični lekari. Doći ćemo u veoma tešku situaciju u vezi sa zdravstvenom negom“, rekao je. „Nedostaje nam 5000 mesta za studente godišnje. Tako se desilo da ćemo u narednih deset godina imati ukupno 50.000 lekara manje. Svako će to osetiti.“
Integracija izbeglih ukrajinskih lekara mogla bi biti rešenje za predstojeći nedostatak doktora. Međutim, hitno su potrebne reforme i debirokratizacija kako bi se ovi kvalifikovani stručnjaci što brže integrisali u nemački zdravstveni sistem.
