Pozicije stranaka u koaliciji "Ampel" su neusaglašene kada je reč o finansijskoj politici - slično kao semafor sa svojim različitim bojama. Ali sada ekonomski stručnjaci vrše pritisak na ministra finansija tako što predlažu reformu pravila o zaduživanju.

Na najvišem nivou političke debate, lider FDP-a Christian Lindner govori o finansiranju investicija, olakšica i međunarodne pomoći u okviru pravila o ograničenju duga. Za njega, to nije samo ustavna dužnost, već i ekonomska razumnost.

Po prvi put od izbijanja pandemije koronavirusa, ove godine država će se pridržavati pravila o ograničenju duga. Za Lindnera ovo je mali luksuz koji mu omogućava da se suprotstavlja svojim koalicionim partnerima SPD i Zelenima.

Ipak, Lindner se sam bori za pravilo o ograničenju duga, dok su u utorak ujutro pet ekonomskih mudraca objavili predlog reforme pravila o ograničenju duga. Istovremeno, Međunarodni monetarni fond (MMF) kritikuje nemačko pravilo o zaduživanju.

Savet stručnjaka predlaže da se savezu odobravaju veći deficitni izdaci u vremenima niske ukupne zaduženosti. Takođe, biće prilagođen postupak za prilagođavanje konjunktura i ublažen prelazak na pravila o zaduživanju u vanrednim situacijama.

Ovo bi moglo saveznoj vladi pružiti dodatni finansijski prostor od preko 50 milijardi evra do 2027. godine. Predlozi Savetodavnog veća ponovo će rasplamsati debatu o opravdanosti pravila o ograničenju zaduživanja.

Ekonomski stručnjaci, koji su u svojim finansijsko-političkim stavovima podjednako podeljeni kao i vladajuća koalicija semafora, ipak su pronašli zajednički stav po pitanju pravila o zaduživanju.

Ovo bi takođe mogao biti signal politici. Ekonomisti izazivaju najveće kontroverze svojim predlozima reformi, kao što je na primer ideja da se investicije uopšte izuzmu od pravila. Ipak, zahtevaju sveobuhvatne promene u Ustavu.

Pored FDP, morala bi se saglasiti i Unija, što je trenutno neizvesno. Ipak, predsednica Savetodavnog odbora, Monika Schnitzer, zalaže se za to da predlozi povećaju fleksibilnost fiskalne politike i ne ugroze održivost javnih finansija. Predlog u detalje obuhvata:

1. Flexibilität der Neuverschuldung je nach Schuldenstand

U normalnim vremenima, pravilo o ograničenju duga dozvoljava godišnje zaduživanje od 0,35 procenata bruto društvenog proizvoda. Savet ekonomskih stručnjaka smatra da je to prenepopustljivo, jer investicije zbog toga postaju "nepotrebno" ograničene. Pod određenim uslovima, kao što su viši ekonomski rast ili niske kamatne stope, "moguće su održivije kvote duga".

Odnos duga pokazuje ukupni dug u odnosu na ekonomsku aktivnost. Trenutno, Nemačka je na 64 procenta. Predlog predviđa tri scenarija: Ako je odnos duga ispod 60 procenata, dozvoljeno je godišnje zaduživanje od jedan procenat. Ako je odnos duga iznad 60 procenata, dozvoljeno je zaduživanje od 0,5 posto. Ako kvota duga premaši 90 procenata, ponovo se uspostavlja prvobitno zaduživanje od 0,35 posto.

Prema simulacijama Saveta, ova reforma bi dovela do toga da se odnos duga smanji na 59 procenata do 2070. godine. Bez reforme, postojeće uređenje bi dovelo do toga da se odnos smanji na ispod 30 procenata.

2. Übergangsregelung nach Krisen

Trenutno, krize se prema pravilu o ograničenju duga uvek završavaju 31. decembra svake godine. U Osnovnom zakonu je propisano da Bundestag može proglasiti vanredno stanje - kako se to dogodilo u poslednjim godinama zbog pandemija ili zabrinutosti u vezi sa energetskom sigurnošću.

Vanredno stanje može biti proglašeno samo na period od godinu dana. Od 1. januara dozvoljeno zaduživanje ponovo se smanjuje na 0,35 procenata. Međutim, posledice šokova nikada ne prestaju iznenada. Iako brzo jenjavaju, one se protežu kroz godine.

Savet stručnjaka predlaže prelazni period nakon vanredne situacije. "Krize često imaju primetne posledice, čak i kada je primarni uzrok već prevaziđen", kažu ekonomski mudraci. Prelazni period može trajati ili četiri godine, tokom kojih bi dozvoljeno zaduživanje bilo umanjeno za 0,5 procentnih poena svake godine, ili tri godine, u kojima bi zaduživanje linearno bilo smanjeno na 0,35 procenata svake godine.

Ova reforma stvara fiskalni prostor i istovremeno jača pravilo o zaduživanju, izbegavajući ponavljane diskusije o ponovnom proglašenju vanrednog stanja. Ekonomisti različitih usmerenja su se već izjasnili za ovu prelaznu uredbu.

3. Konjunkturkomponente

Pravilo od 0,35 posto ne reguliše samo godišnji deficit, već se prilagođava u zavisnosti od ekonomske situacije: u lošim fazama su mogući veći dugovi, u dobrim manji. To omogućava vladi da reaguje na fluktuacije u poslovanju i primorava je da štedi za lošija vremena. Ključno za izračunavanje je odstupanje konjunkturnog razvoja od normalnog kapaciteta iskorišćenosti, odnosno potencijala nemačke ekonomije.

Procena ove veličine je, međutim, sa stanovišta ekonomskih mudraca i mnogih drugih ekonomista zastarela. Reforma je predviđena koalicionim ugovorom i može se sprovesti bez izmene Osnovnog zakona. Tokom ekonomske radionice u poslednjim mesecima, Savezna vlada je sakupila nekoliko predloga koji se, međutim, znatno razlikuju.

Prostor za pregovore koji trenutno nude kreće se između nekoliko milijardi i više desetina milijardi