Deutsche Bahn se trenutno bori sa značajnim kašnjenjima i masivnim radovima na popravkama, koji utiču na nekad visoko cenjenu nemačku železničku mrežu. Nedavno je kompanija pozvala novinare na putovanje od Berlina do Frankfurta kako bi predstavila nove investicije u železničku mrežu – voz je kasnio 45 minuta.

Ova kašnjenja su sada tipična za železnički sistem koji je nekada bio poznat po svojoj efikasnosti. Prošle godine samo dva od tri međugradska voza stigla su na vreme. Čak Švajcarska razmatra isključivanje nemačkih vozova iz svoje mreže zbog njihove nepreciznosti.

„Zbog ovog haosa u saobraćaju pruge su postale nacionalna sramota“, rekao je Ulrih Lange, portparol za saobraćaj opozicione CDU.

The translation of the heading to Serbian is:

"Novinarsko putovanje završilo je jednako loše kao što je i počelo. Na povratku su novinari morali da presedaju u regionalni voz koji je takođe kasnio 35 minuta. Zbog toga su mnogi propustili svoje veze.

„Naravno da je to iritantno“, rekao je Wolfgang Vejnhold, koji je u DB-u zadužen za infrastrukturni program i prati putovanje. „Ali to nas takođe podstiče da stvari radimo bolje.“

Razlog za lošu uslugu leži u višegodišnjem nedostatku investicija, što je dovelo do toga da su signalni uređaji, kontaktne mreže, šine i skretnice u lošem stanju. „Decenijama smo praktično štedeli do smrti na sistemu“, rekao je Berthold Huber, član odbora za infrastrukturu Deutsche Bahn. „Sada smo na prekretnici.“

Problemi su pogoršani zbog enormnog porasta potražnje za železničkim putovanjima u poslednjih nekoliko godina. Sve više ljudi putuje vozom, što se takođe može pripisati uspehu Germanije karte koja omogućava neograničena putovanja u regionalnom i lokalnom saobraćaju za 49 evra mesečno.

Imamo mnogo više železničkog saobraćaja, što je upravo ono što smo želeli", rekao je Andreas Geissler iz organizacije Allianz pro Schiene. "Ali to je u kombinaciji sa višegodišnjim nedovoljnim ulaganjem dovelo do krize koju sada vidimo.

Deutsche Bahn ima rešenje: obsežan program modernizacije. Međutim, neke od najprometnijih deonica moraće da budu zatvorene mesecima kako bi se omogućile popravke. Za izmorene klijente železnice to znači da će se situacija u početku pogoršati pre nego što postane bolja.

„To je kao operacija na otvorenom srcu“, rekao je Geissler. „Niko nema iskustva sa popravkama ovog obima. To je neistražena teritorija.“

Problemi nemačke železnice imaju svoj izvor u devedesetim godinama prošlog veka, kada je vlada planirala da privatizuje kompaniju. Troškovi su smanjeni, neprofitabilne linije zatvorene i železničku mrežu reducirali su sa oko 40.000 km na 34.000 km.

Nemačka sada ulaže znatno manje po glavi stanovnika u svoju železničku infrastrukturu nego druge zemlje – samo 114 evra u 2022. godini, u poređenju sa 450 evra u Švajcarskoj i 319 evra u Austriji. Železnica je postala Pepeljuga nemačke saobraćajne politike, dok su milijarde odlazile na izgradnju puteva.

„Železnica je dobila tople reči, a putevi novac“, rekao je Gajsler.

Sada se to menja. Savezni kancelar Olaf Scholz ulaže više u sistem nego njegova prethodnica Angela Merkel. Trenutni milijardski programi modernizacije treba da poboljšaju stanje železnice.

Najpre će biti modernizovana „Riedbahn“, koja povezuje Frankfurt sa Manhajmom i svakodnevno prevozi do 16.000 putnika. Ova pruga će biti zatvorena pet meseci, vozovi će biti preusmereni, a lokalni putnici će morati koristiti zamenske autobuse.

„Zamislite da su vam oba kolena i laktovi uništeni. Ako popravite samo jedno koleno, rešili ste jedan problem, ali će se ostala tri pogoršavati“, rekao je Huber. „Zato morate sve rešavati istovremeno.“

Do 2030. 41 najvažniji železnički transportni koridor u Nemačkoj biće modernizovan. Železnica obećava vidljiva poboljšanja u usluzi do kraja ove godine.

Ministar saobraćaja Volker Wissing je rekao da su železnicama potrebna 45 milijarde evra za rešavanje svih infrastrukturnih problema. Do sada je obezbeđeno oko 60 procenata te sume – 27 milijardi evra. Kapitalni doprinos DB biće povećan za 20 milijardi evra do 2027. godine kako bi se finansirao program obnove, a neki fondovi će poticati iz prodaje logističke jedinice Schenker, koja bi mogla doneti više od 15 milijardi evra.

Međutim, nova sredstva dolaze samo polako. Zbog toga je kompanija morala izdvojiti sopstvena sredstva za neophodne popravke, što je dovelo do operativnog gubitka od skoro 1,3 milijarde evra u 2023. godini, nakon dobiti od 1,2 milijarde evra u 2022. godini.

Rukovodstvo insistira da je program obnove dobra vest za kupce. Ali to nije uteha za 150 austrijskih navijača koji su prošlog meseca zakasnili na meč Evropskog prvenstva u Dortmundu zbog problema u mreži.

Ili za Philippa Lahma, direktora turnira EP i bivšeg nemačkog kapitena, koji je zbog kašnjenja voza propustio TV snimanje.

Mnogi će se složiti sa francuskom glumicom Julie Delpy, koja je prošle godine na Instagramu izrazila svoj frustraciju nakon niza propuštenih veza. „Molim vas, putnici, nikada ne putujte vozom u Nemačkoj“, napisala je. „Idite peške, ako morate.“