Inflacija u Turskoj dostigla novi maksimum u poslednjih više od godinu dana i porasla je na prosečnih 68,5 procenata na godišnjem nivou u martu. Uprkos drastičnim merama turske centralne banke, koja je u poslednjim mesecima povećala referentnu kamatnu stopu na 50 procenata, trend rastućih potrošačkih cena se nastavlja. Posebno su pogođeni sektori obrazovanja, ugostiteljstva, zdravstva, saobraćaja i hrane. Ovaj razvoj je takođe doprineo porazu vladajuće stranke AKP predsednika Recepa Tayyipa Erdoğana na najnovijim lokalnim izborima, na kojima je opozicija ostvarila pobede u mnogim velikim gradovima, uključujući i Istanbul.

Centralna banka Turske je kao odgovor na stalno visoku inflaciju iznenada pooštrila svoju monetarnu politiku i u martu povećala referentnu kamatnu stopu sa 45 na 50 procenata. Ova odluka je obrazložena pogoršavajućim izgledima za inflaciju. Banka je saopštila da će zadržati ovu restriktivnu politiku dok se ne uoči značajan i dugotrajan pad bazne inflacije. Takođe, moraju da padnu i očekivanja inflacije. Ekonomisti prognoziraju da bi stopa inflacije do kraja godine mogla da padne na gotovo 44 procenta.

Pad vrednosti turske lire u poslednjih nekoliko godina smatra se jednim od glavnih uzroka visoke inflacije. Uvoz, koji se na svetskim tržištima plaća u stranoj valuti, dodatno poskupljuje zbog slabe lire. Korišćenje povećanja referentne kamatne stope kao sredstva za borbu protiv inflacije i jačanje valute takođe se praktikuje od strane drugih centralnih banaka, ali na znatno nižem nivou.