Brisel razvija dvostepenu trgovinsku strategiju za suočavanje sa Donaldom Trampom, ukoliko on započne drugi mandat kao predsednik. Cilj je ponuditi republikancu brz trgovinski sporazum i po potrebi preduzeti ciljane mere odmazde protiv kaznenih tarifa.
EU-zvaničnici vide u ovom pristupu najbolji odgovor na Trampovo obećanje da uvede minimalnu carinu od 10 procenata. Procjenjuju da bi to moglo smanjiti izvoz EU za oko 150 milijardi evra godišnje.
Pregovarači planiraju kontaktirati Trumpov tim još pre njegovog stupanja na dužnost u novembru, kako bi razgovarali o tome koje bi američke proizvode EU mogla kupovati u većim količinama. Ako pregovori propadnu i Trump uvede više carine, trgovinski odeljak Evropske komisije priprema liste uvoza koji bi mogli biti oporezovani carinom od 50 odsto ili više.
„Moramo pokazati da smo partner SAD-a, a ne problem“, rekao je visoki zvaničnik EU. „Tražimo sporazume, ali smo spremni da se branimo ako bude potrebno. Nećemo dozvoliti da nas strah vodi.“
Trampov prvi mandat od 2017. do 2021. bio je bolan za EU, koja ima značajan trgovinski suficit sa SAD. Nakon što je Tramp 2018. godine uveo carine na uvoz čelika i aluminijuma iz EU i drugih zemalja iz razloga nacionalne bezbednosti, EU je odgovorila protivmerama u vrednosti od 2,8 milijardi evra.
Prilikom oblikovanja mera, Brisel je ciljao na ključnu glasačku bazu Trampa, uvodeći visoke carine na Burbon viski, Harley-Davidson motocikle i motorne čamce. Ove carine su suspendovane do marta, kao deo privremenog sporazuma sa Bajdenovom administracijom o suspenziji carina na metale.
Evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis je u razgovoru za Financial Times izrazio nadu da obe strane mogu izbeći ponavljanje prošlih „konfrontacija“. „Verujemo da su SAD i EU strateški saveznici i da je posebno u trenutnom geopolitičkom kontekstu važno da sarađujemo u trgovini“, rekao je.
Dodao je, međutim: „Svoja smo interesovаnja branili carinama i spremni smo ponovo braniti svoje interese, ako bude potrebno.“
On je zatražio „kooperativni pristup“ i rekao da je Brisel otvoren za „ciljane sporazume“ kako bi se smanjio trgovinski deficit od 156 milijardi evra u robi.
Tokom Trampovog prvog mandata, Brisel je u početku sklopio sporazum o jastogu, osnovnoj namirnici u Mejnu, državi koju je Tramp 2020. godine želeo da osvoji. EU je smanjila carine na uvoz živih i zamrznutih proizvoda od jastoga iz SAD, kao i za sve druge zemlje bez trgovinskog sporazuma, u skladu sa globalnim trgovinskim pravilima. Zauzvrat, SAD su prepolovile carine na niz robe, uključujući kristalne staklene proizvode i upaljače.
Dalji sporazumi su usledili o goveđem mesu i sojinim zrnevljem, kako bi se smirili Trampovi glasači u Srednjem zapadu. Ipak, godišnji trgovinski deficit SAD-a proširio se na 152 milijarde evra u 2020. godini, u poređenju sa 114 milijardi evra u 2016. godini, kada je Tramp pobedio na izborima.
Od sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, EU uvozi velike količine tečnog prirodnog gasa kako bi zamenila isporuke iz Moskve. Deficit SAD ostao je stabilan pod predsednikom Džoom Bajdenom i dostigao je 2023. godine 156 milijardi evra.
EU-zvaničnici ipak upozoravaju da bi bilo teško značajno povećati američki izvoz, jer je sklon tome da bude manje vredan od onog iz EU. Dominiraju sirovine, dok su vodeći izvozni proizvodi iz EU farmaceutski proizvodi, automobili i skupa hrana i piće poput šampanjca.
EU-privreda raste manje od polovine brzinom privrede SAD-a, što umanjuje potražnju.
Jan Hatzius, glavni ekonomista Goldman Sachsa, nedavno je prognozirao da bi carinski rat više naštetio EU nego SAD. To bi koštalo 1 procenat BDP-a EU, u poređenju sa 0,5 procenata SAD. Međutim, takođe bi povećao stopu inflacije u SAD za 1,1 procenat, u poređenju sa 0,1 procenat u EU.
Briselski političari se nadaju da Tramp ne želi da podstakne inflaciju dok su birači zabrinuti zbog životnih troškova. Ipak, visoki zvaničnik je rekao: „Šta god da se desi ovog puta, bolje smo pripremljeni.“
