Online-sportskladioci reklamiraju sa poznatim ličnostima, nude besplatne opklade i pružaju različite pogodnosti kako bi predstavili primamljivu mogućnost: pobediti. Međutim, neki kockari koji uspeju da pobede kladionice izveštavaju da su njihove opklade često odbijene čim postanu previše uspešni.

Dave Holmes, sportski kladioničar iz Čikaga, rekao je da su kompanije poput BetMGM, ESPN Bet i Caesars počele da odbijaju njegove opklade kada je sa strategijom klađenja zasnovanom na matematici sve više pobeđivao. Obično ulaže oko 100 dolara po opkladi. Neke kompanije su umesto toga ponudile da prihvate samo uloge od 50 centi.

Voleo bih zaista da dobijem odgovor na to zašto se to dešava, ali oni odbijaju da objasne", rekao je Holms.

Neki česti kladioničari pretražuju kvote za sve, od NFL i MLB igara do stonog tenisa i pikada, u potrazi za slabostima u cenama koje su postavili kladioničari i sklapaju povoljne opklade, slično kao što hedge fondovi traže potcenjene akcije.

Kladioničari kojima su mogućnosti ograničene kažu da je frustrirajuće nagađati zašto i kada se to događa. Neki su predložili da svi kladioničari budu obavezni ponuditi isti maksimum ili objasniti zašto neki kladioničari podležu različitim limitima.

Početkom ove godine, Komisija za igre na sreću Masačusetsa održala je javnu diskusiju o limitima opklada i postavila pitanja kako donosioci online sportskih opklada odlučuju koliko novca prihvataju od pojedinačnih klijenata. Nekoliko licenciranih ponuđača sportskih opklada u toj državi - uključujući DraftKings, FanDuel, BetMGM, Caesars, ESPN Bet i Fanatics - složili su se da učestvuju na sjednici, ali se nisu pojavili jer su se plašili da će poslovno kritične informacije biti javno objavljene, navodi Komisija. Od tada su se složili da razmotre to pitanje sa Komisijom.

Regulator ispituje ograničenja opklada u vreme kada se drugi kraj posla sa sportskim klađenjem pažljivije prati: najveći gubitnici. Kompanije postavljaju velike kladioce u takozvane VIP programe i nude im hiljade dolara u besplatnim opkladama i druge pogodnosti, kako je The Wall Street Journal izveštavao u februaru. Kao odgovor na to, američki senator Richard Blumenthal (D., Conn.) je poslao pisma kompanijama za onlajn kockanje, pitajući ih kako koriste podatke o igrama i druge marketinške metode kako bi ciljali kupce.

Priređivači sportskih kladionica ne izveštavaju redovno o tome koliko je klijenata ograničeno ili koliko ih je deo VIP programa. Nakisha Skinner, član Massachusettske komisije za igre na sreću, izrazila je zabrinutost u vezi sa transparentnošću i pravičnošću na javnoj sednici u martu.

„Imate situaciju u kojoj klijent gubi i podstiče ga program operatora za saradnju i podsticaji“, rekao je Skinner. „Koja je ravnoteža kada isti klijent počne da pobeđuje?“

Menadžeri sportskih kladionica kažu da ograničeni kladioničari čine samo mali deo njihovih mušterija i da su uglavnom profesionalni igrači - za razliku od većine mušterija koje se klade na sport iz zabave. Snažno klađenje sa promocijama moglo bi dovesti do toga da neki mušterija bude ograničen, rekli su iz nekih kompanija.

Kladioničari koriste složene odeljenje za upravljanje rizikom i trgovinu kako bi pratili protok novca kroz različite opklade i minimizovali gubitke, dok nude atraktivne kvote za klijente. Kompanije kažu da moraju upravljati svojim rizikom kako bi poslovale profitabilno.

U kopnenim kazinima oduvek je bilo moguće blokirati dobitne igrače, pa čak i kod sportskog klađenja, i mnogi uspešni kladioničari moraju da pronađu načine da prikriju svoje opklade kako kazina ne bi mogla da prate šta rade. Legendarni kladioničar Billy Walters angažovao je timove ljudi koji su se raspoređivali po Las Vegasu i kladili se za njega.

Online kockarske kompanije obično određuju maksimalni iznos koji korisnici mogu postaviti za svaku ponuđenu opkladu. Neki kockari otkrivaju da su njihovi lični limiti za opklade niži kada se prijave da postave opkladu.

Majkl Holt živi u Južnoj Dakoti, blizu granice sa Ajovom. Pošto njegova matična država nije legalizovala sportsko klađenje, ide u Ajovu da bi se legalno kladio online.

Tokom "Martovskog ludila" uplatio je nekoliko opklada od 50 dolara na košarku. Neke od njih je dobio, a narednih dana primetio je da ESPN Bet i Caesars prihvataju samo opklade od 5 ili 10 dolara od njega. Do sada nije primetio nikakva ograničenja u svojim opkladama kod DraftKings ili FanDuel.

Holt je rekao da je ukupno okladom na ESPN Bet aplikaciji stavio 1.000 dolara i osvojio 1.200 dolara, što znači dobitak od 200 dolara.

„Činjenica da su obeležili igrača sa dobitkom od 200 dolara za mene je prilično luda“, rekao je.

Portparol kompanije DraftKings izjavio je da kompanija nudi desetine hiljada opklada dnevno, sve sa tržišno specifičnim ograničenjima uloga. „Ograničavamo manje od 1% igrača ispod tržišnog limita, uglavnom na osnovu njihovog ponašanja u klađenju“, rekao je.

Penn Entertainment, koji upravlja ESPN Bet, izjavio je u odgovorima, koji su prosleđeni regulatornim organima u Masačusetsu, da će korisnici dobiti poruku na ekranu kada opklada premaši njihov odobreni limit, koji se ažurira u realnom vremenu, i da korisnici mogu povećati te limite. Bilo koji zakoni ili propisi koji bi sprečili operatere da postave takve sigurnosne mere bi ih prisilili da ograniče svoju ponudu, saopštila je kompanija.

Holms, sportski kladioničar iz Čikaga, istraživao matematički pristup kockanju za koji tvrdi da poboljšava kvote u korist kladitelja, i rekao je da je do sada osvojio skoro 50.000 dolara.

On je rekao da ga je pet kompanija ograničilo bez objašnjenja. Prvobitno je Holms pokušao da ulaže 100 dolara po opkladi, ali sada ne može da ulaže više od 10, 25 ili 50 dolara, u zavisnosti od kompanije i vrste opklade.

Ako bi kompanije otvoreno i iskreno rekle igračima da su previše pobedili i preduzele mere za upravljanje poslovnim rizikom, rekao je: "Ja bih to vrlo dobro razumeo.