Stopa inflacije u evrozoni dostigla je najniži nivo u poslednjih nekoliko meseci u julu 2021. godine i trenutno iznosi 2,6 procenata. To proizilazi iz aktuelne brze procene statističke agencije Eurostat za mesec februar i približava Evropsku centralnu banku (ECB) njenom cilju inflacije od dva procenta. Ipak, ECB ostaje oprezna i zasad se drži održavanja kamatnih stopa. Važan faktor za to je rast tarifnih plata, kojima trenutno centralna banka posebno posvećuje pažnju.

Prema trenutnoj proceni ECB, zarade po tarifama u evrozoni su u četvrtom kvartalu 2023. godine porasle za 4,5 procenata. Iako je ovaj rast manji nego ranije, i dalje je previsok da bi dugoročno garantovao stabilnost cena. Stoga, moment za smanjenje kamatnih stopa pre svega zavisi od daljeg razvoja tarifnih zarada u tekućem prvom kvartalu. Ako pregovori o tarifama između sindikata i poslodavačkih asocijacija dovedu do umerenih rezultata, put za smanjenje kamatnih stopa će biti slobodan. U suprotnom, može se desiti da članovi ECB čekaju na promenu kamatnih stopa još mesecima. Jer visoki porasti plata mogu imati trajno negativan uticaj na inflaciju, posebno ako produktivnost ostane slaba i kompanije prenose više troškove plata na svoje kupce.

Da bi se pravovremeno stekla slika o dinamici plata, ECB je razvila interni sistem rane upozoravanja poznat kao "Pratilac plata". On analizira neposredne kolektivne ugovore u sedam od dvadeset zemalja evrozone, kako se ne bi čekalo na službene statistike koje se objavljuju sa zakašnjenjem. Ove informacije unapred ukazuju na to da će pritisak na plate u prvom polugodištu 2024. privremeno popustiti, ali se posle toga verovatno ponovo pojačati prema pet procenata.

Evropska centralna banka sa velikom nervozom prati razvoj kolektivnih ugovora o platama, pošto sindikati trenutno nisu spremni na kompromise i uzdržanost. Visoka inflacija protekle godine ostavila je tragove na zaposlene. Prema Statističkom federalnom zavodu, kolektivni ugovori o platama u Nemačkoj su u 2023. godini porasli za 3,7 odsto, što je značajno ispod prosečne stope inflacije od 5,9 odsto. To je dovelo do primetnog smanjenja kupovne moći zaposlenih. Institut WSI, koji je blizak sindikatima, takođe izveštava o padu kupovne moći kolektivno ugovorenih plata na nivo iz 2016. godine. Stoga bi tekući kolektivni pregovori o platama trebali biti obeleženi značajnim realnim povećanjem plata, kaže Thorsten Schulten, stručnjak za kolektivne ugovore iz WSI.

Sindikati i zaposleni ulaze ojačani u kolektivni pregovorački proces za 2024. godinu, jer su tržišta rada u Eurozoni i dalje dobro iskorišćena i postoji nedostatak stručne radne snage. Međutim, uprkos trenutnom padu inflacije, koji je uglavnom posledica sniženih cena hrane, osnovna stopa inflacije bez uzimanja u obzir hrane i energije je sa 3,1 procenata i dalje visoka. Zbog snažnih povećanja plata, očekuje se da će ona ostati iznad dva procenta još dugo u narednoj godini, procenjuje Sebastijan Beker iz Dojče banke. Stoga će proći neko vreme dok i osnovna inflacija ne dostigne ciljanu stopu inflacije EZB od dva procenta.

Iako ekonomisti smatraju napredak u borbi protiv povremeno visoke inflacije u poslednje dve godine ohrabrujućim, neki upozoravaju na preveliki optimizam u svetlu trenutne situacije. Stoga, ECB ostaje oprezna i pažljivo prati razvoj tarifnih plata.