U usred nemira i rastućeg uticaja kriminalnih bandi, privremeni predsednik Haitija, Ariel Anri, morao je priznati svoju nemoć i podneo je ostavku sa položaja. Odlazak Anrija možda predstavlja tračak nade za ovu od kriza potresenu karipsku zemlju, s obzirom na to da nije imao pravu demokratsku legitimaciju. Sledeći izazov je osigurati mirnu tranzicijsku fazu i vratiti zemlji legitimno vođstvo putem demokratskih novih izbora. Potreba je jasna, ali put do nje izuzetno kompleksan. Angažman Ujedinjenih nacija mogao bi doprineti rešenju, međutim, ugled UN na Haitiju je ozbiljno narušen zbog prošlih propusta. Plavi šlemovi, koji su nekad poslani kao čuvari mira, uneli su kolera, što je usledilo pokušajem prikrivanja incidenta. Ova kriza poverenja u međunarodne misije pomoći sada postavlja pitanje ko bi mogao preuzeti odgovornost za tranzicijski period. Surova stvarnost pokazuje da međunarodne mere pomoći i nevladine organizacije nisu postigle željeni uspeh posle razornog zemljotresa 2010. godine, što zahteva kritičku samorefleksiju. Sada se radi o prepoznavanju onoga što Haitiju najhitnije treba: osnovna infrastruktura kao što su škole, putevi, bolnice, kao i osiguranje sigurnosti i političke stabilnosti. Istovremeno, moraju se izbeći paternalizam i sklonost ka dominantnom uticaju kako bi se ljudima na Haitiju pružio prostor za samorazvijanje.