Nedostatak vode kao globalni rizik – izveštaj UN upozorava na povećanje konflikata

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) upozorava: širom sveta bi nedostatak vode mogao dovesti do povećanog broja sukoba. Ovaj scenario je skicirala generalna direktorka UNESCO-a Audrey Azoulay u okviru svoje godišnje objavljivane izveštaja o vodi. Jasna poruka: Da bi se očuvao mir, potrebne su ne samo zaštitne mere za vodne resurse, već i intenzivna regionalna i globalna saradnja. Otprilike 50 procenata globalne populacije je makar sezonski pogođeno vodenim deficitom, a više od dve milijarde ljudi pati od nedostatka čiste pijaće vode, dok otprilike 3,5 milijardi mora da se odrekne higijenske sanitetske infrastrukture. Iako postoji kontinualni rast populacije, odnos između rasta i potreba za vodom prema UNESCO-u nije u direktnoj vezi – smanjena potrošnja se posebno primećuje u regionima sa brzim porastom populacije. Svake godine potrošnja slatke vode raste za jedan procenat, pri čemu ovaj rast nije isključivo vezan za poljoprivredni sektor koji potražuje 70 procenata vode. Industrija sa 20 procenata i privatna domaćinstva sa 10 procenata takođe doprinose povećanoj potrebi za vodom. Promenjene navike u ishrani se smatraju jednim od pokretača ovog trenda. UNESCO takođe ukazuje na socijalnu komponentu: žene i devojčice posebno pate zbog nedostatka vode, jer su često u ruralnim područjima zadužene za zahtevno snabdevanje vodom, što se odražava na njihovu šansu za obrazovanje. Takođe, migracioni pokreti mogu biti pogodovani nedostatkom vode. Izveštaj UNESCO-a takođe naglašava da su posebno najsiromašnije i najranjivije grupe stanovništva ugrožene nedostatkom vode. Iako voda do sada nije smatrana kao primarni uzrok konflikta, mogla bi pojačati postojeće rasprave – kao što je to slučaj u Sahelu, gde je drenaža dovela do tenzija oko pristupa vodi i zemlji. Prema UNESCO-u, jača saradnja i zajedničko upravljanje vodnim resursima, podržano vodnom konvencijom iz 1992. godine, mogu služiti kao instrumenti mira. Od 2016. godine Konvencija je otvorena za sve zemlje, što je dovelo do povećanja broja članica – sa 41 na 52, sa još otprilike 30 u procesu pristupanja. Sonja Köppel, šefica sekretarijata UN vodne konvencije, navodi Sava region posle rata i slične saradnje preko granica kao primer pozitivnih efekata. Međutim, trenutni politički konflikti kao što su oni između Belorusije i Litvanije ometaju dalji napredak. Svet deli 153 zemlje koje imaju reke ili jezera sa svojim susedima, ali samo 24 je sklopilo sveobuhvatne sporazume za sve vodne tokove na svojoj teritoriji – Nemačka je jedna od njih.