Upravljanje američkim dugom: Aktivizam ili pametna prilagodba tržišta?

Diskusija o politici zaduživanja američke vlade postaje sve oštrija. Već u junu su republikanski senatori izrazili zabrinutost ministarki finansija, Janet Yellen, da bi fokusiranje na kratkoročne dugove kao što su trezorski zapisi (T-Bills) moglo ekonomiji dati "šećerni ubrizg". Stručnjaci iz JPMorgan, Barclays i Apollo strahuju od ponavljanja Repo krize iz 2019. godine, izazvane snažnom zavisnošću od T-Bills za finansiranje deficita. Sada su se oglasili i Stephen Miran, bivši finansijski zvaničnik za vreme Trumpove administracije, i ekonomista Nouriel Roubini u novom radu. Oni tvrde da snažna sklonost američke vlade ka kratkoročnim dugovima predstavlja "skrivenu kvantitativnu olakšicu" i umanjuje sposobnost Federalnih rezervi da se bore protiv inflacije. Pojam "aktivistički trezorski zapisi" (ATI) su osmislili Miran i Roubini kako bi opisali dinamičko upravljanje finansijskim uslovima od strane Ministarstva finansija, koje uzurpira ključne funkcije Federalnih rezervi. Ovaj metod se pokazao kao ključni pokretač tržišta u protekloj godini i mogao bi igrati značajnu ulogu u narednim godinama. Povećanje budžetskog deficita, koje je počelo za vreme predsedništva Trumpa i nastavilo se merama za borbu protiv pandemije COVID-19, kao i pomoćima za Ukrajinu i Izrael, navelo je Ministarstvo finansija da se više oslanja na kratkoročne dugove. Izveštaj Kongresne budžetske kancelarije (CBO) očekuje deficit od 1,9 biliona USD ove godine, što bi moglo dovesti do dodatnih emisija dugova u bliskoj budućnosti. Ajay Rajadhyaksha, direktor istraživanja u Barclays, je to sažeo rečima: "Trošimo novac kao mornar na kopnu." Međutim, velika potražnja za sigurnim i likvidnim T-Bills je do sada omogućila tržištima da dobro podnesu ovo širenje. Prošlog avgusta, američka vlada je najavila značajno povećanje aukcija dugoročnih obveznica, što je dovelo do rasta prinosa. Umesto toga, kasnije se više oslanjalo na kratkoročne obveznice, što se pokazalo kao uspešan potez. Povećanje udela T-Bills u ukupnom zaduženju na oko 22 procenta izaziva debate. Treasury Borrowing Advisory Committee (TBAC) je do sada preporučivao raspon od 15-20 procenata. Prema Miranu i Roubiniju, ova "aktivistička" politika zaduživanja mogla bi ometati antiinflacioni program Federalnih rezervi, s obzirom da smanjuje prinos na 10-godišnje trezorske obveznice za 0,25 procentnih poena, što je ekvivalentno smanjenju kamatne stope za jedan puni procent. Ostaje da se vidi koju će dalju strategiju Ministarstvo finansija slediti u svojoj sledećoj najavi kvartalne politike zaduživanja. Stručnjaci očekuju da će visoka potražnja za T-Bills ostati i da neće doći do neposrednih napetosti na finansijskim tržištima. Generalno, pokazuje se da američka politika zaduživanja može biti uspešna uz strateško prilagođavanje tržišnim kapacitetima. Dugoročne perspektive i detaljne diskusije sa TBAC i učesnicima tržišta ostaju ključni za osiguranje fiskalne stabilnosti.