Talas štrajkova u Nemačkoj: Koju cenu plaća privreda?

Neuobičajena sklonost ka štrajkovima u Nemačkoj sve više izaziva zabrinutost u pogledu njihovog značaja za stabilnost ekonomskih uslova. Pre svega, povratnički štrajkovi na železnici postavljaju pitanje ekonomske štete. Prema proračunima Instituta nemačke ekonomije, troškovi jednog sveobuhvatnog štrajkačkog dana u železničkom saobraćaju mogli bi se proceniti na oko 100 miliona evra, čime bi bili pogođeni i Nemačke železnice kao i privatna potrošnja i lanci snabdevanja. Međutim, ovi brojevi se ponekad dovode u pitanje, a i iz prakse dolaze kritički stavovi. Neki stručnjaci, kao što je Kristof Frank iz pfp Advisory, smatraju te procene preteranima i ukazuju na fleksibilnost i sposobnost prilagođavanja firmi. Kratkoročni gubici, kao što su na primer kašnjenja u isporukama ili odložena proizvodnja, iako mogu uticati na pojedine kompanije poput BMW-a ili Mercedesa, čiji se promet i profit time premeštaju u kasnije kvartale, ipak se argumentuje da je ukupni efekat na nacionalnu ekonomiju pre marginalan. Tako štrajkovi često dovode do alternativnih reakcija potrošača, kao što je primer preusmerenja tražnje sa železničkih karata na gorivo ili iznajmljivanje vozila, što bi koristilo kompanijama poput BP-a i Sixta. Iako bi neposredni efekti pojedinačnih kompanija usled direktnih štrajkova mogli biti uočljivi na berzanskom kursu, pretpostavlja se da su širi ekonomski efekti ograničeni. Ipak, Frank upozorava na dugoročniji, indirektan efekat: imidž ekonomskog mesta Nemačke. Slika Nemačke koja sve više prihvata štrajkove mogla bi izazvati nesigurnost stranih investitora koji tradicionalno cene stabilnost i predvidljivost. Ova promena u međunarodnoj percepciji mogla bi dovesti do snižavanja pozicije Nemačke u globalnoj konkurenciji. Procene ukazuju na složenu ocenu posledica štrajka, koje bi trebale da uzmu u obzir ne samo direktne troškove, već i strateško pozicioniranje Nemačke kao destinacije za ulaganje.