Bil Gejts upozorava na prehrambenu krizu: Klimatske promene pogoršavaju situaciju

Svet se suočava sa ozbiljnom krizom u prehrani, koja se dodatno pogoršava klimatskim promenama, upozorio je Bil Gejts. Osnivač Microsoft-a i filantrop istakao je da su teško stečeni napreci u oblasti zdravlja dece ugroženi, osim ako bogate zemlje ne povećaju svoje pomoći tamo gde su najpotrebnije. Bez trenutnih globalnih akcija, između 2024. i 2050. godine oko 40 miliona dodatne dece moglo bi da pati od zastoj u rastu i 28 miliona od iscrpljenosti, pri čemu postaju slaba i mršava, izjavio je Gejts. Ova stanja su "najozbiljniji oblici hronične i akutne neuhranjenosti". Fondacija Bil i Melinda Gejts izjavila je da klimatske promene već prete sigurnosti ishrane, jer pad globalne produktivnosti useva i više cene hrane primoravaju ljude da prelaze na jeftinije, manje hranljive proizvode. Godišnji izveštaj Goalkeepers, koji je fondacija objavila u utorak, pokazao je da je između 2000. i 2020. godine "globalni zdravstveni bum" mogao smanjiti stopu smrtnosti dece za 50 procenata. Međutim, ovaj napredak je od pandemije koronavirusa "brutalno zaustavljen". Povećani troškovi za odbranu Ukrajine, kao i na Bliskom Istoku, bili su neki od faktora koji su zapadne zemlje navodili da oklevaju sa donacijama. Gubitak finansijskih sredstava bio je posebno ozbiljan u Africi, čiji je udeo u ukupnoj pomoći iz inostranstva pao sa skoro 40 procenata 2010. godine na samo 25 procenata – najniži procenat u poslednjih 20 godina. Ovo izlaže milione dece visokom riziku. Rastući dugovi značili su da neke afričke nacije "troše više na kamate nego na zdravstvo i obrazovanje zajedno", rekao je Gejts i dodao: "Smanjenja u budžetima za pomoć nanose štetu." Prema podacima Svetske banke, neuhranjenost u vidu narušenih fizičkih i kognitivnih sposobnosti dovodi do gubitaka produktivnosti u iznosu od oko 3 biliona američkih dolara godišnje. U zemljama sa niskim prihodima, ovaj gubitak može iznositi oko 16 procenata BDP-a, navodi se u izveštaju Goalkeepers. Povećane investicije u siromašnije zemlje takođe bi pomogle da se zdravstvene krize uoče rano, pre nego što postanu globalne pandemije. "Poslednja nas je koštala više od biliona dolara", rekao je Gejts za Financial Times. "Podrška ovim primarnim zdravstvenim sistemima [...] je fantastična polisa osiguranja." Gejts je naglasio da pomoć treba koristiti tamo gde može imati najveći uticaj, uključujući Fond za dečiju ishranu, novu platformu za koordinaciju donatorskih finansiranja. Vlade takođe moraju "u potpunosti finansirati ustanove koje su se pokazale efikasnim u zaštiti miliona života svake godine," navodi se u izveštaju, uključujući Globalni fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije, kao i alijansu za vakcine Gavi, koja poboljšava pristup vakcinama za decu u najsiromašnijim zemljama. Obe organizacije planiraju runde finansiranja sledeće godine. Gejts je rekao da je odbor Gavi prvobitno planirao da prikupi 20 procenata više sredstava, ali je smanjio svoje ambicije i sada nastoji da prikupi istu sumu kao pre pet godina: oko 2 milijarde dolara godišnje. Međutim, čak je i ovaj cilj neizvestan. Rastuće emisije CO₂ će smanjiti nutritivnu vrednost ključnih useva smanjujući sadržaj gvožđa i cinka u svakodnevnoj ishrani, objasnila je fondacija. Ipak, ukoliko se neuhranjenost reši, "biće lakše iskoreniti ekstremno siromaštvo; vakcine će biti efikasnije; a smrtonosne bolesti poput malarije i upale pluća biće daleko manje smrtonosne", rekao je Gejts u izveštaju. Pristupi koji bi mogli pomoći u smanjenju neuhranjenosti uključuju poljoprivredne tehnologije koje omogućavaju dvostruko do trostruko više mleka od krava, nove tehnike obogaćivanja soli i kockica za bujon, kao i proširenu distribuciju prenatalnih vitamina i mikronutrijenata, koji koštaju samo 2,60 USD za celu trudnoću. Izveštaj Goalkeepers se fokusira na procenu napretka u vezi s ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Analiza Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju sa sedištem u Sijetlu, koju je naručila fondacija, doprinela je projekcijama.