Politička rasprava oko prodaje U.S. Steel-a kompaniji Nippon Steel: Kontroverzno preuzimanje

U američkoj industriji čelika situacija je napeta. Planirana prodaja U.S. Steel japanskoj kompaniji Nippon Steel u vrednosti od 14,1 milijardi dolara izaziva žive diskusije. Bivši predsednik Donald Trump i aktuelna potpredsednica Kamala Harris stoje rame uz rame i oštro se protive ovoj transakciji. Boje se da bi industrijski ponos nacije mogao preći pod stranu kontrolu. Međutim, u gradićima duž reke Monongahela, gde je proizvodnja čelika još uvek ključni ekonomski faktor, stvar se percipira drugačije. Kris Keli, gradonačelnik West Mifflina, gde značajna fabrika U.S. Steel zapošljava 800 radnika, smatra da se nacionalna politika značajno razlikuje od lokalne realnosti. "To nije ništa drugo nego političke igre," kaže Keli, koji svoje radne sate provodi u garaži ukrašenoj suvenirima. Goruća debata ima više dimenzija. S jedne strane postoje strahovi od preuzimanja od strane stranog preduzeća. S druge strane, neki vide finansijski stabilan Nippon Steel kao priliku za očuvanje radnih mesta i proizvodnih kapaciteta. Predsednik SAD Džo Bajden trenutno razmatra različite interese i čeka na procenu nacionalne bezbednosti. Dok potpredsednica Harris i Trump pokazuju jedinstvo u stavu da U.S. Steel treba ostati u američkim rukama, mišljenja pogođenih radnika i sindikata su podeljena. United Steelworkers preferiraju alternativnu ponudu Cleveland-Cliffs-a iz Ohaja i upozoravaju na moguće premeštanje proizvodnje i kršenje ugovora od strane Nippon Steel-a. Izvršni direktor U.S. Steel-a Dejv Burit pomenuo je mogućnost zatvaranja Mon Valley Works ukoliko do prodaje ne dođe. To bi moglo značiti konačan kraj više od 100 godina dugo prisustvo u Pitsburgu, gradu čiji je identitet usko povezan sa kompanijom. Neki lokalni političari, uključujući gradonačelnicu Braddock-a Deliju Lenon-Vinsted i gradonačelnika Clairton-a Riča Latanzi-a, podržavaju preuzimanje od strane Nippon Steel-a. Oni argumentuju da je to jedina realistična mogućnost za očuvanje radnih mesta i ekonomske osnove njihovih gradova. Latanzi je jasan: "Bez fabrike, od Clairton-a ne ostaje ništa." Diskusije se nastavljaju i kroz lične priče, poput one Dona Furka, planera za održavanje u Clairton-u, koji veruje vođstvu svog sindikata; ili Džejsona Zugai-a, potpredsednika sindikalne organizacije u West Mifflin-u, koji se oseća distancirano od nacionalnog vođstva. Svi se slažu da će odluke koje budu donete u narednim mesecima imati trajne posledice na ekonomske i socijalne tokove u regionu.