Budućnost penzijskog osiguranja: U potrazi za jasnoćom u poreskom lavirintu

Buduće oblikovanje penzionog sistema trenutno je tema o kojoj se žustro raspravlja na političkoj sceni u Velikoj Britaniji. Uoči predstojećeg izlaganja budžeta od strane vlade, Laburistička partija upozorava na „teške odluke” koje bi mogle biti potrebne da bi se prevazišli finansijski izazovi. Kancelarka Rejčel Rivs već je preduzela mere ukidanjem dodatka za grejanje za milione penzionera. Takođe, zamrznuti poreski pragovi prete da više penzionera uvedu u takozvani „penzioni porez”. Posebnu pažnju privlači potencijalno preoblikovanje neoporezivog paušalnog iznosa. Prema izveštaju Telegrafa, vladini zvaničnici razmatraju efekte smanjenja ovog iznosa na 100.000 funti – značajno ispod trenutne granice. Trenutno štediše mogu podići do 25 procenata svojih penzionih doprinosa bez poreza, maksimalno 286.275 funti. Institut za fiskalne studije (IFS) takođe se izjasnio za ograničenje ovih neoporezivih povlačenja, kako bi se generisalo oko 2 milijarde funti godišnje za državnu kasu. Međutim, ove predloge Laburistička partija još nije potvrdila. Ekonomisti upozoravaju na ishitrene odluke investitora u očekivanju mogućih političkih promena. Svaka izmena decenijama postojećih pravila mogla bi naići na neodobravanje, posebno kod onih koji su štedeli uz pretpostavku da mogu podići 25 procenata bez poreza. Za one koji se približavaju penzionisanju ili su ga već premašili, predstoje ključne odluke. Bivši ministri za penzije, poput Sera Stiva Veba, ipak savetuju smirenost: dosadašnje izmene dozvoljavale su pogođenima da postojeća povlačenja koriste čak i iznad novih ograničenja. Još jedno sporno pitanje tiče se nejednakog tretmana različitih generacija. Rejčel Vej iz AJ Bell-a i Helen Morisi iz Hargreaves Lansdown-a izrazile su zabrinutost da bi smanjenje neoporezivog iznosa moglo da stavi u nepovoljan položaj mlađe radnike, dok bi starije generacije mogle profitirati od postojećih pravila. Ključna stvar je da preuranjene isplate iz penzionih fondova, bez jasnog plana za njihovu upotrebu, nose rizik da štediše kasnije pretrpe gubitke – bilo zbog niskih kamata ili zbog inflacionih kretanja. Druge vrste poreza, poput poreza na kapitalnu dobit, takođe su u fokusu narednog budžeta i mogle bi uticati na investicije van poreskih okvira. Za kraj, ostaje da se naglasi da svaka preporuka za zaštitu neoporezivog iznosa zavisi od konačnih odluka o budžetu. Put između kratkoročnih odluka i dugoročnih ciljeva za penzije mora biti pažljivo odmeren.