Maganomics: Trampove tarife i njihovi efekti na američku ekonomiju

Ideja da vlade trebaju više političkih instrumenata za postizanje različitih političkih ciljeva čvrsto je ukorenjena u Tinbergenovom pravilu. Nazvano po nizozemskom dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju Janu Tinbergenu, ovo načelo u osnovi tvrdi da je potreban arsenal političkih alata kako bi se podržao ekonomski rast, pružale javne usluge i otplaćivao dug. Međutim, Donald Trump izgleda stavlja oslonac na samo jednu političku polugu: carine. „Carine su najveća stvar koja je ikada izmišljena“, rekao je prošle sedmice biračima u Mičigenu. Uveren je da carine mogu smiriti Kinu, izazvati bum u zapošljavanju u proizvodnji, finansirati smanjenje poreza, sniziti cene hrane i zaustaviti dedolarizaciju. Čak veruje da bi carine mogle rešiti rastuće troškove brige o deci. Lista predloženih carina pod imenom "Magonomics" i dalje raste. Ove sedmice, Trump je zapretio John Deere-u, američkom proizvođaču poljoprivredne opreme koji namerava da deo proizvodnje preseli u Meksiko, sa "200-procentnom carinom". Analitičari veruju da je ozbiljan u svom planu za uvođenje carina od 10 do 20 procenata na svu uvoznu robu, i 60 procenata za uvoz iz Kine. To bi američke uvozne carine vratilo na nivo poslednji put viđen 1930-ih godina. Trump veruje da bi ove dažbine podržale američke proizvođače, omogućile im da stvaraju radna mesta i smanjuju troškove, dok bi istovremeno obezbedile prihode za dalje smanjenje poreza. Međutim, ta ideja je pusta želja. Zaštitne mere carina sigurno privlače birače iz radničke klase koji strahuju da međunarodna konkurencija ugrožava njihovu egzistenciju. U stvarnosti, Trumpova agenda će verovatno naneti štetu upravo onim biračima kojima se obraća. Prvo, carine plaćaju američki uvoznici. Viši troškovi često dovode do viših cena za potrošače. Peterson Institute for International Economics procenjuje da bi Trumpovi planovi mogli koštati prosečno domaćinstvo 2.600 dolara godišnje, pri čemu bi najsiromašniji najviše patili. Dodatno, pokušaj da se nadoknade troškovi povećao bi pritisak na radna mesta. Iako je radni papir Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja utvrdio da Trumpov trgovinski rat od 2018. do 2019. ima malo uticaja na radna mesta u zaštićenim sektorima, pokazale su se jasne negativne posledice odmazdnih carina. Ovoga puta, Trumpova carinska agenda i potencijal za reakciju na američki izvoz su znatno izraženiji. Uz to, njegova politika bi mogla osloboditi dragoceno vreme američkih diplomata, jer bi saveznici mogli prestati da odgovaraju na njihove pozive. Što se tiče finansiranja smanjenja poreza na dohodak i korporativnih poreza, PIIE procenjuje da čak ni 50-procentna carina na sav uvoz neće biti dovoljna da pokrije procenjene troškove od 5,8 biliona dolara. Visoke carine mogle bi podstaći uvoznike da prelaze na alternativne dobavljače, a izvoznike da se preorijentišu na druge tržišta. Ali Trumpu se sviđa ideja "politike sve-carine", koja bi učinila poreze na dohodak nepotrebnim – koncept koji više odgovara merkantilističkoj svetskoj ekonomiji pre nekoliko vekova, kada je trgovina bila manje razvijena, a države manje. Rezultat? Trumpov plan bi povećao deficit i inflaciju. Jeftinija hrana? Ni slučajno. Mnogo toga zavisi od toga koliko će Trump zaista sprovesti svoje izjave. Velika buka mogla bi biti taktički potez da se trgovinski partneri dovedu za pregovarački sto. Međutim, Trump je centralno pitanje svoje kampanje postavio na podizanje carinskog zida oko SAD-a. Mnogo birača veruje u to. Problem je što će njegova politika univerzalnog leka biti više otrovna pilula za američki narod, ekonomiju SAD-a i svet.