Napravi najbolje investicije svog života.
fair value · 20 million securities worldwide · 50 year history · 10 year estimates · leading business news

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇲🇽

Meksiko Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)

Cena

9 % of GDP
Promena +/-
+1,5 % of GDP
Promena %
+18,18 %

Trenutna vrednost Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Meksiko iznosi 9 % of GDP. Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Meksiko je porastao na 9 % of GDP dana 1. 1. 2020., nakon što je bio 7,5 % of GDP dana 1. 1. 2019.. Od 1. 1. 2006. do 1. 1. 2021., prosečan BDP u Meksiko je bio 6,39 % of GDP. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 1. 2020. sa 9,00 % of GDP, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2007. sa 3,80 % of GDP.

Izvor: Inter-American Development Bank

Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)

  • Maks

Dugovanja inostranstva prema BDP-u

Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) Istorija

DatumVrednost
1. 1. 2020.9 % of GDP
1. 1. 2019.7,5 % of GDP
1. 1. 2018.7,7 % of GDP
1. 1. 2017.7,9 % of GDP
1. 1. 2016.8,6 % of GDP
1. 1. 2015.7,4 % of GDP
1. 1. 2014.6,3 % of GDP
1. 1. 2013.5,6 % of GDP
1. 1. 2012.5,4 % of GDP
1. 1. 2011.5,5 % of GDP
1
2

Slični makroekonomski pokazatelji za Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇲🇽
Bilans usluga prema BDP
-1,5 % of GDP-1,2 % of GDPGodišnje
🇲🇽
Broj dolazaka turista
2,277 mil. 2,075 mil. Mesečno
🇲🇽
Indeks terorizma
1,04 Points1,578 PointsGodišnje
🇲🇽
Inostrani dug
593,996 milijardi USD583,15 milijardi USDKvartal
🇲🇽
Izvoz automobila
310.655 Units289.756 UnitsMesečno
🇲🇽
Izvoz bez nafte
49,207 milijardi USD48,724 milijardi USDMesečno
🇲🇽
Izvozi
55,671 milijardi USD51,319 milijardi USDMesečno
🇲🇽
Izvozi nafte
2,113 milijardi USD2,028 milijardi USDMesečno
🇲🇽
Prihodi od turizma
2,494 milijardi USD3,258 milijardi USDMesečno
🇲🇽
Proizvodnja sirove nafte
1.836 BBL/D/1K1.868 BBL/D/1KMesečno
🇲🇽
Rezerve zlata
120,15 Tonnes120,38 TonnesKvartal
🇲🇽
Strane direktne investicije
20,313 milijardi USD1,069 milijardi USDKvartal
🇲🇽
Tečajna lista
-12,582 milijardi USD11,817 milijardi USDKvartal
🇲🇽
Tokovi kapitala
-12,442 mil. USD-11,86 mil. USDKvartal
🇲🇽
Transakcije
14,105 milijardi USD16,228 milijardi USDKvartal
🇲🇽
Trgovački bilans
1,991 milijardi USD-3,746 milijardi USDMesečno
🇲🇽
Uslovi trgovanja
50,959 points51,047 pointsMesečno
🇲🇽
Uvozi
53,68 milijardi USD55,066 milijardi USDMesečno

Šta je Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)

Spoljni dug u odnosu na BDP (bruto domaći proizvod) je ključni makroekonomski pokazatelj koji ilustruje odnos između ukupnog spoljnog duga jedne zemlje i njenog BDP-a. Na našoj platformi, Eulerpool, posvećeni smo pružanju preciznih i ažuriranih makroekonomskih podataka kako bi finansijski analitičari, investitori i ekonomisti mogli donositi informisane odluke. Razumevanje odnosa spoljnog duga prema BDP-u omogućava dublji uvid u finansijsku stabilnost i održivost ekonomskog rasta jedne zemlje. Spoljni dug podrazumeva ukupna finansijska sredstva koja zemlja duguje stranim kreditorima. To uključuje zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, stranih vlada, komercijalnih banaka i drugih finansijskih entiteta izvan državnih granica. BDP, s druge strane, predstavlja ukupnu vrednost svih roba i usluga koje jedna zemlja proizvede u određenom vremenskom periodu, najčešće jednoj godini. Odnos spoljnog duga prema BDP-u omogućava kvantifikaciju i analizu koliko je zemlja zadužena u odnosu na ekonomsku vrednost koju stvara. Visok nivo spoljnog duga u odnosu na BDP može biti signal za potencijalne ekonomske probleme jer označava da zemlja može imati poteškoće u servisiranju svog duga. Ovo može dovesti do kreditnog rizika, smanjenja kreditnog rejtinga zemlje i povećanja troškova zaduživanja. Na primer, ukoliko zemlja ima visok spoljnji dug, mogući su problemi sa likvidnošću te zemlje zbog sve veće potrebe za deviznim sredstvima radi isplate obaveza prema spoljnjim kreditorima. S druge strane, nizak nivo spoljnog duga u odnosu na BDP može ukazivati na stabilniju ekonomsku situaciju i veće poverenje investitora. Jedna od ključnih koristi analize spoljnog duga u odnosu na BDP jeste ocena fiskalne politike jedne zemlje. Vlade često koriste zaduživanje kao alat za finansiranje budžetskih deficita i investiranje u infrastrukturne projekte. Međutim, prekomerno zaduživanje može rezultirati visokom potrošnjom na kamate i glavnicu duga, što može smanjiti sredstva dostupna za druge vitalne sektore kao što su zdravstvo i obrazovanje. Zato je važno posmatrati trendove u kretanju ovog pokazatelja kako bi se procenila dugoročna održivost fiskalne politike. Spoljni dug u odnosu na BDP se takođe može koristiti za poređenje ekonomskih performansi između različitih zemalja. Zemlje sa sličnom ekonomskom veličinom i razvojem mogu imati znatno različite nivoe spoljnog zaduženja, što može ukazivati na razliku u njihovim ekonomskim politikama i sposobnostima upravljanja dugom. Na primer, razvijene zemlje obično imaju niži odnos spoljnog duga prema BDP-u u poređenju sa zemljama u razvoju, koje često koriste spoljne izvore finansiranja za podršku ekonomskom rastu. Na platformi Eulerpool, nudimo detaljne podatke i analize vezane za spoljni dug u odnosu na BDP za različite zemlje. Naši podaci uključuju istorijske trendove, trenutne vrednosti, kao i predikcije budućih kretanja. Ovo omogućava korisnicima da razumeju i procenjuju potencijalne rizike i prilike povezane sa zaduženošću različitih ekonomija. Razumevanje uzroka i posledica promene odnosa spoljnog duga prema BDP-u zahteva dublju analizu ekonomskih uslova i strukturnih faktora. Na primer, globalne ekonomske krize obično povećavaju nivel spoljnog duga jer zemlje često pozajmljuju kako bi stimulisale svoje ekonomije. Takođe, promene u kamatnim stopama na globalnom nivou mogu značajno uticati na servisiranje duga. Kada su kamatne stope niske, zemlje su sklone da se više zadužuju jer su troškovi zaduživanja niži. Suprotno tome, visoki nivoi kamatnih stopa mogu otežati servisiranje duga i potencijalno dovesti do finansijskih problema. Pristup našoj bazi podataka omogućava korisnicima da prate uticaj različitih ekonomskih politika na odnos spoljnog duga prema BDP-u. Na primer, mere štednje koje uvode vlade radi smanjenja budžetskog deficita mogu takođe uticati na smanjenje nivoa spoljnog zaduženja. S druge strane, ekspanzivne fiskalne politike koje podrazumevaju povećanje javne potrošnje mogu dovesti do povećanja spoljnog duga ukoliko se finansiraju kroz zaduživanje. Naša platforma takođe omogućava analizu uticaja geopolitčkih događaja i globalnih ekonomskih trendova na spoljni dug i ekonomski rast. Na primer, trgovinski sporazumi, sankcije, i promene u međunarodnim standardima i regulacijama mogu značajno uticati na spoljne finansijske obaveze zemalja. Razumevanje ovih faktora omogućava bolje predikcije i strategije upravljanja rizicima za finansijske analitičare i investitore. Na kraju, treba napomenuti da spoljni dug sam po sebi nije nužno loš. Ukoliko se koristi za produktivne investicije koje generišu rast BDP-a, može pomoći u ubrzanju ekonomskog rasta i razvoja. Ključ je u upravljanju dugom na način koji obezbeđuje održivost i smanjuje rizike povezane sa prekomernim zaduživanjem. Eulerpool je posvećen pružanju najpreciznijih i najrelevantnijih podataka vezanih za makroekonomske pokazatelje, uključujući spoljni dug u odnosu na BDP. Naša platforma omogućava korisnicima da dubinski analiziraju ove podatke, kreiraju informisane strategije i donose odluke koje su utemeljene na čvrstim ekonomskim osnovama. U svetu gde su ekonomske informacije ključne za uspeh, Eulerpool je vaš pouzdan partner u pristupu i analizi makroekonomskih podataka.