Vladini prihodi Летонија

Najnoviji Vladini prihodi za Летонија

Цена

1,51 Млрд EUR

Promena +/-

-166,8 М EUR

Процентуална промена

-9,96 %

Prosjek

878,42 М EUR

Povijesni maksimum

2,16 Млрд EUR

1. 2. 2026.

Povijesni minimum

228,39 М EUR

1. 2. 2003.

Trenutna vrednost Vladinih prihoda u Летонија je 1,51 Млрд EUR. Vladini prihodi u Летонија su opali na 1,51 Млрд EUR dana 1. 9. 2026., nakon što su bili 1,67 Млрд EUR dana 1. 8. 2026.. Od 1. 1. 2003. do 1. 9. 2026., prosečan BDP u Летонија je bio 878,42 М EUR. Rekordna vrednost je dostignuta dana 1. 2. 2026. sa 2,16 Млрд EUR, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 2. 2003. sa 228,39 М EUR.

Izvor: Treasury of the Republic of Latvia

Vladini prihodi u Летонија je pao/la 1. 9. 2026. sa 1,67 Млрд EUR od 1. 8. 2026. na 1,51 Млрд EUR. Vladini prihodi u Летонија je u proseku iznosio/la 878,42 М EUR od 1. 1. 2003. do 1. 9. 2026., dostigao/la je maksimalno 2,16 Млрд EUR od 1. 2. 2026. i minimalno 228,39 М EUR od 1. 2. 2003..

Vladini prihodi

Vladini prihodi

  • Максимално

Javni prihodi
Datum
Javni prihodi
2. јан 2026.
2,16 Млрд EUR
3. јан 2026.
1,34 Млрд EUR
4. јан 2026.
1,57 Млрд EUR
5. јан 2026.
1,99 Млрд EUR
6. јан 2026.
1,96 Млрд EUR
7. јан 2026.
1,64 Млрд EUR
8. јан 2026.
1,67 Млрд EUR
9. јан 2026.
1,51 Млрд EUR

Pristupite ovim podacima preko Eulerpool API-ja

100.000 zahteva/mes. besplatno · bez kartice

Preuzmite besplatan API ključ

Vladini prihodi Istorija

Vladini prihodi — Istorija
DatumVrednost
1,51 Млрд EUR
1,67 Млрд EUR
1,64 Млрд EUR
1,96 Млрд EUR
1,99 Млрд EUR
1,57 Млрд EUR
1,34 Млрд EUR
2,16 Млрд EUR
1,65 Млрд EUR
1,93 Млрд EUR
...

Slični makro pokazatelji za Vladini prihodi

Javni dug

Kvartalno

Trenutno
21,63 Млрд EUR
Prethodno
20,43 Млрд EUR

Odnos javnog duga prema BDP-u

Godišnje

Trenutno
46,2 % of GDP
Prethodno
45,7 % of GDP

Војни издаци

Godišnje

Trenutno
1,73 Млрд USD
Prethodno
1,44 Млрд USD

Вредност државног буџета

Mesečno

Trenutno
-233,2 Млрд EUR
Prethodno
76,5 Млрд EUR

Државна потрошња према БДП-у

Godišnje

Trenutno
45,3 % of GDP
Prethodno
44,7 % of GDP

Државне издатке

Kvartalno

Trenutno
1,7 Млрд EUR
Prethodno
1,54 Млрд EUR

Државни буџет

Godišnje

Trenutno
-2,5 % of GDP
Prethodno
-1,8 % of GDP

Захтеви за азил

Mesečno

Trenutno
140 persons
Prethodno
130 persons

Индекс корупције

Godišnje

Trenutno
60 Points
Prethodno
59 Points

Ранг корупције

Godišnje

Trenutno
37
Prethodno
38

Фискална издавања

Mesečno

Trenutno
1,74 Млрд EUR
Prethodno
1,6 Млрд EUR

Vladini prihodi

Prihodi vlade odnose se na sve prihode koje vlada dobija, uključujući poreze, carinske dažbine, prihode od državnih preduzeća, kapitalne prihode i stranu pomoć. Prihodi vlade su deo kalkulacije budžetske ravnoteže vlade.

Šta je Vladini prihodi?

Narodna ekonomija je kompleksan sistem koji je pod uticajem raznovrsnih faktora, a jedan od ključnih elemenata ovog sistema su državne prihode. Na našem sajtu, Eulerpool, posvećenog prezentaciji makroekonomskih podataka, kategorija 'Državni prihodi' zauzima centralno mesto. Ovim tekstom želimo da pružimo sveobuhvatno razumevanje o prirodi, strukturi i značaju državnih prihoda u jednoj ekonomiji. Državni prihodi predstavljaju ukupan priliv sredstava u budžet države, koji omogućavaju vladi da finansira svoje funkcije, uključujući javne usluge, infrastrukturalne projekte, socijalne beneficije i mnoge druge potrebe društva. Na globalnom nivou, struktura i visina državnih prihoda variraju od zemlje do zemlje i zavise od niza faktora kao što su ekonomska razvijenost, fiskalna politika, i prirodni resursi. U osnovi, državni prihodi se mogu podeliti na nekoliko glavnih kategorija: porezi, doprinosi, prihodi od državne imovine, i drugi izvori prihoda kao što su kazne, takse i donacije. Porezi predstavljaju najvažniji izvor prihoda za većinu država i obuhvataju različite vrste poreza kao što su porez na dohodak, porez na dodatu vrednost (PDV), porez na dobit preduzeća, carine i akcize. Doprinosi su također značajan izvor prihoda i uglavnom uključuju doprinose za socijalno osiguranje, zdravstvo i penzije. Prihodi od državne imovine uključuju prihode koje država generiše kroz vlasništvo ili upravljanje imovinom kao što su zemljište, prirodni resursi, preduzeća u državnom vlasništvu, i drugi oblici imovine. Ovi prihodi mogu doći u obliku zakupnina, dividendi, naknada za korišćenje prirodnih resursa, i sl. Ostali izvori prihoda obuhvataju različite vrste taksi, kazni, donacija i pomoći iz inostranstva. Analizirajući makroekonomske podatke o državnim prihodima, važno je razumeti nekoliko ključnih pokazatelja koji osvetljavaju njihovu dinamiku i strukturu. Prvi pokazatelj je ukupni nivo državnih prihoda u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP). Ovaj odnos daje uvid u to koliki deo nacionalnog dohotka država prikuplja kroz svoje prihode. Viši procenat ukazuje na veću fiskalnu ekspanziju i aktivniju ulogu države u ekonomiji. Nasuprot tome, niži procenat odražava niži nivo fiskalne intervencije i veću zavisnost ekonomije od privatnog sektora. Drugi važan pokazatelj je struktura prihoda, odnosno kako su prihodi raspodeljeni među različitim izvorima. Na primer, visok udeo prihoda od poreza na dohodak može ukazivati na progresivniji porezni sistem, dok visok udeo prihoda od indirektnih poreza, poput PDV-a, može sugerisati regresivniji sistem gde su oporezovani potrošnja i troškovi. Treći relevantan indikator je fiskalni deficit ili suficit, što predstavlja razliku između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda države. Fiskalni deficit ukazuje na to da država troši više nego što prihoduje, što može voditi povećanju javnog duga. Fiskalni suficit, s druge strane, ukazuje na to da država prihoduje više nego što troši, što može biti korišćeno za smanjenje javnog duga ili povećanje fiskalnih rezervi. U analizi državnih prihoda važno je takođe razmotriti sveobuhvatne ekonomske i političke faktore koji utiču na njih. Promene u poreskoj politici, ekonomski ciklusi, sporazumi o slobodnoj trgovini, i geopolitička nestabilnost sve mogu imati značajan uticaj na nivo i strukturu državnih prihoda. Na primer, recesija može smanjiti prihode države kroz niže poreze na dohodak i PDV zbog smanjenja ekonomske aktivnosti. S druge strane, ekonomski boom može povećati državne prihode kroz rast poreza i doprinosa. Državni prihodi su osnov za formiranje budžetske politike, koja direktno utiče na ekonomski rast, distribuciju dohotka i stabilnost makroekonomskog okruženja. Odgovorno rukovanje državnim prihodima omogućava finansiranje ključnih sektora kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, infrastruktura, i socijalna zaštita, što sve zajedno doprinosi dugoročnom prosperitetu društva. Fiskalna stabilnost, koja se postiže odgovornom i efikasnom upotrebom državnih prihoda, osigurava povoljno makroekonomsko okruženje koje podstiče investicije, inovacije, i održivi ekonomski rast. Naša misija na Eulerpool je da pružimo tačne, ažurne i sveobuhvatne makroekonomske podatke o državnim prihodima i drugim ključnim kategorijama, omogućavajući stručnjacima, istraživačima, analitičarima i donosiocima politika da donesu informisane odluke. Razumevanje dinamike i strukture državnih prihoda predstavlja fundamentalni deo analize makroekonomskog okruženja svake zemlje i ključ prema održivom ekonomskom razvoju. Kako biste saznali više o najnovijim podacima i analitičkim uvidima, posetite našu kategoriju 'Državni prihodi' na sajtu Eulerpool, gde redovno objavljujemo detaljne podatke, analize, i trendove koji oblikuju nacionalne i globalne ekonomske tokove.

Vladini prihodi Летонија — FAQ

Koliki je trenutačni Vladini prihodi u Летонија?

Trenutačni Vladini prihodi u Летонија iznosi 1,51 Млрд EUR na dan 1. 9. 2026..

Kako se Vladini prihodi u Летонија nedavno promijenio?

Vladini prihodi u Летонија pao je s 1,67 Млрд EUR (1. 8. 2026.) na 1,51 Млрд EUR (1. 9. 2026.).

Koliki je povijesni maksimum Vladini prihodi u Летонија?

Povijesni maksimum Vladini prihodi u Летонија bio je 2,16 Млрд EUR (1. 2. 2026.).

Koliki je povijesni minimum Vladini prihodi u Летонија?

Povijesni minimum Vladini prihodi u Летонија bio je 228,39 М EUR (1. 2. 2003.).

Koliki je povijesni prosjek Vladini prihodi u Летонија?

Povijesni prosjek Vladini prihodi u Летонија je 878,42 М EUR od 1. 1. 2003. do 1. 9. 2026..

Odakle dolaze podaci o Vladini prihodi za Летонија?

Podaci o Vladini prihodi za Летонија dolaze iz Treasury of the Republic of Latvia i objavljuju se na Eulerpoolu.

Više alata i analiza

Besplatni alati i tržišni podaci od Eulerpool-a.

Akciofinder

Анализирајте 20.000+ акција широм света са преко 1.000.000 финансијских показатеља.

Insiderkupovine

Пратите куповање и продају инсајдера у реалном времену.

Суперинвеститори

Пратите портфолије највећих инвеститора на свету

Dividendni kalendar

Планирајте пасивни доход са датумима исплате дивиденди.

Календар зарада

Датуми и времена кварталних резултата на једном месту.

Економски календар

Економски eventos и издавања podataka из 200+ земаља.

Праћење Конгреса

Откривања STOCK Act од чланова америчког Конгреса

Fear & Greed Index

Индикатор тржишног сентимента

Крипто Fear & Greed Index

Индикатор расположења крипто тржишта

Идеје

Уредбене листе акција по стратегији, индексу и земљи.

Секторе

Врхунске акције сортиране по индустрији и сектору.

Zemlje

Tržišta akcija i top kompanije po zemlji.

Стратегија

Dokazane investicione strategije sa istorijskim prinosima.

Indeks

Performanse i sastav glavnih indeksa akcija.

ETFs

Више од 9.000 ETF-ова по провајдеру, класи имовине и индексу.

Крипто

Цене уживо и тржишна капитализација главних коина.

Сировине

Gold, oil, gas, metals, agriculture and electricity prices.

Форекс

Курсеви уживо за главне валутне парове.

Glossar

Sveobuhvatan rečnik berze za finansijske i pojmove akcija

Blог

Vesti, partnerstava i najave proizvoda