Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Sjedinjene Američke Države Stopa napuštanja posla
Cena
Trenutna vrednost Stopa napuštanja posla u Sjedinjene Američke Države je 2,2 %. Stopa napuštanja posla u Sjedinjene Američke Države smanjila se na 2,2 % dana 1. 4. 2024., nakon što je bila 2,2 % dana 1. 3. 2024.. Od 1. 12. 2000. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Sjedinjene Američke Države je bio 2,01 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 11. 2021. sa 3,00 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 8. 2009. sa 1,20 %.
Stopa napuštanja posla ·
Maks
Stopa otkaza | |
---|---|
1. 12. 2000. | 2,20 % |
1. 1. 2001. | 2,40 % |
1. 2. 2001. | 2,30 % |
1. 3. 2001. | 2,30 % |
1. 4. 2001. | 2,40 % |
1. 5. 2001. | 2,30 % |
1. 6. 2001. | 2,20 % |
1. 7. 2001. | 2,20 % |
1. 8. 2001. | 2,20 % |
1. 9. 2001. | 2,10 % |
1. 10. 2001. | 2,10 % |
1. 11. 2001. | 2,00 % |
1. 12. 2001. | 2,00 % |
1. 1. 2002. | 2,20 % |
1. 2. 2002. | 2,00 % |
1. 3. 2002. | 1,90 % |
1. 4. 2002. | 2,00 % |
1. 5. 2002. | 1,90 % |
1. 6. 2002. | 1,90 % |
1. 7. 2002. | 2,00 % |
1. 8. 2002. | 2,00 % |
1. 9. 2002. | 1,90 % |
1. 10. 2002. | 1,90 % |
1. 11. 2002. | 1,80 % |
1. 12. 2002. | 1,90 % |
1. 1. 2003. | 1,90 % |
1. 2. 2003. | 1,90 % |
1. 3. 2003. | 1,80 % |
1. 4. 2003. | 1,80 % |
1. 5. 2003. | 1,80 % |
1. 6. 2003. | 1,80 % |
1. 7. 2003. | 1,70 % |
1. 8. 2003. | 1,70 % |
1. 9. 2003. | 1,80 % |
1. 10. 2003. | 1,90 % |
1. 11. 2003. | 1,80 % |
1. 12. 2003. | 1,90 % |
1. 1. 2004. | 1,80 % |
1. 2. 2004. | 1,90 % |
1. 3. 2004. | 2,00 % |
1. 4. 2004. | 1,90 % |
1. 5. 2004. | 1,80 % |
1. 6. 2004. | 2,00 % |
1. 7. 2004. | 2,00 % |
1. 8. 2004. | 2,00 % |
1. 9. 2004. | 1,90 % |
1. 10. 2004. | 1,90 % |
1. 11. 2004. | 2,10 % |
1. 12. 2004. | 2,00 % |
1. 1. 2005. | 2,10 % |
1. 2. 2005. | 2,00 % |
1. 3. 2005. | 2,10 % |
1. 4. 2005. | 2,10 % |
1. 5. 2005. | 2,10 % |
1. 6. 2005. | 2,10 % |
1. 7. 2005. | 2,00 % |
1. 8. 2005. | 2,20 % |
1. 9. 2005. | 2,30 % |
1. 10. 2005. | 2,10 % |
1. 11. 2005. | 2,10 % |
1. 12. 2005. | 2,10 % |
1. 1. 2006. | 2,20 % |
1. 2. 2006. | 2,20 % |
1. 3. 2006. | 2,20 % |
1. 4. 2006. | 2,00 % |
1. 5. 2006. | 2,20 % |
1. 6. 2006. | 2,20 % |
1. 7. 2006. | 2,20 % |
1. 8. 2006. | 2,20 % |
1. 9. 2006. | 2,10 % |
1. 10. 2006. | 2,20 % |
1. 11. 2006. | 2,20 % |
1. 12. 2006. | 2,20 % |
1. 1. 2007. | 2,10 % |
1. 2. 2007. | 2,10 % |
1. 3. 2007. | 2,20 % |
1. 4. 2007. | 2,10 % |
1. 5. 2007. | 2,20 % |
1. 6. 2007. | 2,10 % |
1. 7. 2007. | 2,10 % |
1. 8. 2007. | 2,20 % |
1. 9. 2007. | 1,90 % |
1. 10. 2007. | 2,10 % |
1. 11. 2007. | 2,00 % |
1. 12. 2007. | 2,00 % |
1. 1. 2008. | 2,10 % |
1. 2. 2008. | 2,10 % |
1. 3. 2008. | 1,90 % |
1. 4. 2008. | 2,10 % |
1. 5. 2008. | 1,90 % |
1. 6. 2008. | 1,90 % |
1. 7. 2008. | 1,80 % |
1. 8. 2008. | 1,80 % |
1. 9. 2008. | 1,80 % |
1. 10. 2008. | 1,70 % |
1. 11. 2008. | 1,60 % |
1. 12. 2008. | 1,50 % |
1. 1. 2009. | 1,50 % |
1. 2. 2009. | 1,50 % |
1. 3. 2009. | 1,40 % |
1. 4. 2009. | 1,30 % |
1. 5. 2009. | 1,30 % |
1. 6. 2009. | 1,30 % |
1. 7. 2009. | 1,30 % |
1. 8. 2009. | 1,20 % |
1. 9. 2009. | 1,20 % |
1. 10. 2009. | 1,30 % |
1. 11. 2009. | 1,40 % |
1. 12. 2009. | 1,40 % |
1. 1. 2010. | 1,30 % |
1. 2. 2010. | 1,40 % |
1. 3. 2010. | 1,40 % |
1. 4. 2010. | 1,50 % |
1. 5. 2010. | 1,40 % |
1. 6. 2010. | 1,50 % |
1. 7. 2010. | 1,40 % |
1. 8. 2010. | 1,40 % |
1. 9. 2010. | 1,50 % |
1. 10. 2010. | 1,40 % |
1. 11. 2010. | 1,40 % |
1. 12. 2010. | 1,50 % |
1. 1. 2011. | 1,40 % |
1. 2. 2011. | 1,50 % |
1. 3. 2011. | 1,50 % |
1. 4. 2011. | 1,40 % |
1. 5. 2011. | 1,50 % |
1. 6. 2011. | 1,50 % |
1. 7. 2011. | 1,50 % |
1. 8. 2011. | 1,50 % |
1. 9. 2011. | 1,50 % |
1. 10. 2011. | 1,50 % |
1. 11. 2011. | 1,50 % |
1. 12. 2011. | 1,50 % |
1. 1. 2012. | 1,50 % |
1. 2. 2012. | 1,60 % |
1. 3. 2012. | 1,60 % |
1. 4. 2012. | 1,60 % |
1. 5. 2012. | 1,60 % |
1. 6. 2012. | 1,60 % |
1. 7. 2012. | 1,50 % |
1. 8. 2012. | 1,50 % |
1. 9. 2012. | 1,40 % |
1. 10. 2012. | 1,50 % |
1. 11. 2012. | 1,50 % |
1. 12. 2012. | 1,50 % |
1. 1. 2013. | 1,70 % |
1. 2. 2013. | 1,70 % |
1. 3. 2013. | 1,60 % |
1. 4. 2013. | 1,70 % |
1. 5. 2013. | 1,60 % |
1. 6. 2013. | 1,60 % |
1. 7. 2013. | 1,70 % |
1. 8. 2013. | 1,70 % |
1. 9. 2013. | 1,70 % |
1. 10. 2013. | 1,70 % |
1. 11. 2013. | 1,70 % |
1. 12. 2013. | 1,70 % |
1. 1. 2014. | 1,70 % |
1. 2. 2014. | 1,80 % |
1. 3. 2014. | 1,80 % |
1. 4. 2014. | 1,80 % |
1. 5. 2014. | 1,80 % |
1. 6. 2014. | 1,80 % |
1. 7. 2014. | 1,90 % |
1. 8. 2014. | 1,80 % |
1. 9. 2014. | 2,00 % |
1. 10. 2014. | 1,90 % |
1. 11. 2014. | 1,90 % |
1. 12. 2014. | 1,80 % |
1. 1. 2015. | 2,00 % |
1. 2. 2015. | 1,90 % |
1. 3. 2015. | 2,00 % |
1. 4. 2015. | 1,90 % |
1. 5. 2015. | 1,90 % |
1. 6. 2015. | 1,90 % |
1. 7. 2015. | 1,90 % |
1. 8. 2015. | 2,00 % |
1. 9. 2015. | 2,00 % |
1. 10. 2015. | 2,00 % |
1. 11. 2015. | 2,00 % |
1. 12. 2015. | 2,10 % |
1. 1. 2016. | 2,00 % |
1. 2. 2016. | 2,10 % |
1. 3. 2016. | 2,00 % |
1. 4. 2016. | 2,10 % |
1. 5. 2016. | 2,10 % |
1. 6. 2016. | 2,10 % |
1. 7. 2016. | 2,10 % |
1. 8. 2016. | 2,10 % |
1. 9. 2016. | 2,10 % |
1. 10. 2016. | 2,10 % |
1. 11. 2016. | 2,10 % |
1. 12. 2016. | 2,10 % |
1. 1. 2017. | 2,20 % |
1. 2. 2017. | 2,10 % |
1. 3. 2017. | 2,20 % |
1. 4. 2017. | 2,10 % |
1. 5. 2017. | 2,10 % |
1. 6. 2017. | 2,20 % |
1. 7. 2017. | 2,10 % |
1. 8. 2017. | 2,10 % |
1. 9. 2017. | 2,20 % |
1. 10. 2017. | 2,20 % |
1. 11. 2017. | 2,20 % |
1. 12. 2017. | 2,20 % |
1. 1. 2018. | 2,00 % |
1. 2. 2018. | 2,20 % |
1. 3. 2018. | 2,20 % |
1. 4. 2018. | 2,30 % |
1. 5. 2018. | 2,30 % |
1. 6. 2018. | 2,30 % |
1. 7. 2018. | 2,30 % |
1. 8. 2018. | 2,30 % |
1. 9. 2018. | 2,30 % |
1. 10. 2018. | 2,30 % |
1. 11. 2018. | 2,30 % |
1. 12. 2018. | 2,30 % |
1. 1. 2019. | 2,30 % |
1. 2. 2019. | 2,40 % |
1. 3. 2019. | 2,30 % |
1. 4. 2019. | 2,30 % |
1. 5. 2019. | 2,30 % |
1. 6. 2019. | 2,30 % |
1. 7. 2019. | 2,40 % |
1. 8. 2019. | 2,30 % |
1. 9. 2019. | 2,30 % |
1. 10. 2019. | 2,30 % |
1. 11. 2019. | 2,30 % |
1. 12. 2019. | 2,30 % |
1. 1. 2020. | 2,30 % |
1. 2. 2020. | 2,30 % |
1. 3. 2020. | 1,90 % |
1. 4. 2020. | 1,50 % |
1. 5. 2020. | 1,70 % |
1. 6. 2020. | 1,90 % |
1. 7. 2020. | 2,20 % |
1. 8. 2020. | 2,10 % |
1. 9. 2020. | 2,20 % |
1. 10. 2020. | 2,30 % |
1. 11. 2020. | 2,30 % |
1. 12. 2020. | 2,40 % |
1. 1. 2021. | 2,30 % |
1. 2. 2021. | 2,40 % |
1. 3. 2021. | 2,50 % |
1. 4. 2021. | 2,70 % |
1. 5. 2021. | 2,60 % |
1. 6. 2021. | 2,70 % |
1. 7. 2021. | 2,80 % |
1. 8. 2021. | 2,80 % |
1. 9. 2021. | 2,90 % |
1. 10. 2021. | 2,80 % |
1. 11. 2021. | 3,00 % |
1. 12. 2021. | 2,90 % |
1. 1. 2022. | 3,00 % |
1. 2. 2022. | 2,80 % |
1. 3. 2022. | 2,90 % |
1. 4. 2022. | 3,00 % |
1. 5. 2022. | 2,80 % |
1. 6. 2022. | 2,70 % |
1. 7. 2022. | 2,60 % |
1. 8. 2022. | 2,70 % |
1. 9. 2022. | 2,60 % |
1. 10. 2022. | 2,60 % |
1. 11. 2022. | 2,70 % |
1. 12. 2022. | 2,70 % |
1. 1. 2023. | 2,50 % |
1. 2. 2023. | 2,60 % |
1. 3. 2023. | 2,50 % |
1. 4. 2023. | 2,30 % |
1. 5. 2023. | 2,60 % |
1. 6. 2023. | 2,40 % |
1. 7. 2023. | 2,30 % |
1. 8. 2023. | 2,30 % |
1. 9. 2023. | 2,30 % |
1. 10. 2023. | 2,30 % |
1. 11. 2023. | 2,20 % |
1. 12. 2023. | 2,20 % |
1. 1. 2024. | 2,20 % |
1. 2. 2024. | 2,20 % |
1. 3. 2024. | 2,20 % |
1. 4. 2024. | 2,20 % |
Stopa napuštanja posla Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 4. 2024. | 2,2 % |
1. 3. 2024. | 2,2 % |
1. 2. 2024. | 2,2 % |
1. 1. 2024. | 2,2 % |
1. 12. 2023. | 2,2 % |
1. 11. 2023. | 2,2 % |
1. 10. 2023. | 2,3 % |
1. 9. 2023. | 2,3 % |
1. 8. 2023. | 2,3 % |
1. 7. 2023. | 2,3 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa napuštanja posla
Dobrovoljni odlasci zaposlenih predstavljaju dobrovoljne raskide zaposlenja od strane zaposlenih (osim penzionisanja, koje se prijavljuje kao drugi raskidi). Stopa dobrovoljnih odlazaka se izračunava tako što se broj dobrovoljnih raskida podeli sa brojem zaposlenih, a zatim se taj količnik pomnoži sa 100.
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Stopa napuštanja posla
Stope prestanka zaposlenja igraju ključnu ulogu u makroekonomskim analizama jer pružaju uvid u zdravlje i dinamiku tržišta rada. Na Eulerpool sajtu posvećujemo posebnu pažnju ovoj kategoriji jer smatramo da je razumevanje kretanja stopa prestanka zaposlenja ključno za donosioca odluka, analitičare, investitore i kreatore politika. Ovaj tekst pružiće dublji uvid u terminologiju, faktore koji utiču na stope prestanka zaposlenja, kao i njihove implikacije za širu ekonomiju. Stope prestanka zaposlenja predstavljaju procenat radnika koji napuštaju svoja radna mesta tokom određenog perioda. Ovo može da uključuje dobrovoljne odlaske, prinudne prestanke rada ili penzionisanje. U ekonomskim terminima, stope prestanka zaposlenja se često posmatraju kao indikator tržišne dinamike i fleksibilnosti. Kada su stope prestanka zaposlenja visoke, to može sugerisati da radnici imaju sigurnije alternative u pogledu zaposlenja, što može biti pozitivan signal ekonomskog rasta i poverenja u tržište rada. Jedan od ključnih razloga zbog kojih se analiziraju stope prestanka zaposlenja je taj što pružaju dublji uvid u ponašanje zaposlenih. Na primer, visoke stope dobrovoljnih odlazaka mogu ukazati na to da radnici veruju da mogu lako pronaći nove i bolje pozicije. Ovo može biti povezano sa visokim nivoima zaposlenosti i povećanom tražnjom za radnom snagom. Nasuprot tome, niske stope dobrovoljnih odlazaka mogu ukazivati na ekonomske nesigurnosti ili stagnacije. Takođe je važno analizirati razlike između sektora u pogledu stopa prestanka zaposlenja. Na primer, sektori sa visokom fluktuacijom zaposlenih poput maloprodaje ili ugostiteljstva mogu imati različite obrasce prestanka zaposlenja u odnosu na stabilnije sektore kao što su zdravstvo ili obrazovanje. Razumevanje ovih sektorskih razlika može pomoći kompanijama u formiranju efikasnijih strategija za zadržavanje i regrutaciju kadrova, kao i kreatorima politika u dizajniranju programa za podršku tržištu rada. Jedan od važnih aspekata analize stopa prestanka zaposlenja je i geografska komponenta. Različite zemlje ili čak regioni unutar jedne zemlje mogu imati različite dinamike tržišta rada koje utiču na stope prestanka zaposlenja. Na primer, regije sa višim životnim standardom i većim mogućnostima zapošljavanja mogu imati više stope prestanka zaposlenja, dok bi u manje razvijenim regijama te stope mogle biti znatno niže. Makroekonomski faktori, poput ekonomskog rasta, inflacije i politika zapošljavanja, takođe igraju značajnu ulogu. Na primer, ekonomska recesija često dovodi do opšteg pada stopa prestanka zaposlenja jer radnici postaju manje skloni riziku od gubitka posla. Sa druge strane, periodi ekonomskog prosperiteta i ekspanzivne politike zapošljavanja mogu podstaći veće stope prestanka zaposlenja jer radnici imaju više samopouzdanja u svoje izglede za pronalaženje novog posla. Stope prestanka zaposlenja takođe imaju važne implikacije za kreatore politika. Analizom ovih stopa, kreatori politika mogu identifikovati oblasti gde su potrebne promene ili intervencije. Na primer, visoke stope prestanka zaposlenja u određenom sektoru mogu ukazivati na potrebu za poboljšanjem uslova rada ili za dodatnim edukativnim programima koji bi omogućili radnicima da se lakše prilagode tržišnim promenama. Takođe, niske stope prestanka zaposlenja mogu ukazati na rigidnost tržišta rada, što može zahtevati reforme za povećanje njegove fleksibilnosti. Na kraju, treba napomenuti da su stope prestanka zaposlenja ključni indikator za investitore. Visoke stope prestanka zaposlenja mogu ukazivati na zdravo i dinamično tržište rada što može pozitivno uticati na investicione odluke. Sa druge strane, niske stope prestanka zaposlenja u kombinaciji sa visokim stopama nezaposlenosti mogu ukazivati na strukturalne probleme u ekonomiji koji mogu negativno uticati na dugoročne investicione prinosi. U zaključku, analiza stopa prestanka zaposlenja pruža sveobuhvatan uvid u mnoštvo faktora koji utiču na tržište rada. Na Eulerpool sajtu, naš cilj je da pružimo detaljne i ažurirane podatke o stopama prestanka zaposlenja kako bismo pomogli korisnicima da donesu informisane odluke. Razumevanje ovih podataka može značajno doprineti razvoju efikasnih strategija za zadržavanje zaposlenih, unapređenju politika zapošljavanja, i bolje investicione odluke. Stoga, pozivamo vas da redovno pratite ovu kategoriju na našem sajtu kako biste bili u toku sa najnovijim trendovima i analizama u svetu makroekonomije.