Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Sjedinjene Američke Države Indeks troškova rada
Cena
Trenutna vrednost Indeksa troškova rada u Sjedinjene Američke Države je 0,9 %. Indeks troškova rada u Sjedinjene Američke Države je opao na 0,9 % dana 1. 12. 2023., nakon što je bio 1,1 % dana 1. 9. 2023.. Od 1. 6. 1982. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Sjedinjene Američke Države je bio 0,85 %. Rekordno visoka vrednost je dostignuta dana 1. 9. 1982. sa 2,00 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2015. sa 0,20 %.
Indeks troškova rada ·
Maks
Indeks troškova zapošljavanja | |
---|---|
1. 6. 1982. | 1,50 % |
1. 9. 1982. | 2,00 % |
1. 12. 1982. | 1,50 % |
1. 3. 1983. | 1,20 % |
1. 6. 1983. | 1,70 % |
1. 9. 1983. | 1,20 % |
1. 12. 1983. | 1,40 % |
1. 3. 1984. | 1,60 % |
1. 6. 1984. | 1,10 % |
1. 9. 1984. | 0,90 % |
1. 12. 1984. | 1,30 % |
1. 3. 1985. | 1,30 % |
1. 6. 1985. | 1,10 % |
1. 9. 1985. | 1,10 % |
1. 12. 1985. | 0,80 % |
1. 3. 1986. | 1,00 % |
1. 6. 1986. | 0,60 % |
1. 9. 1986. | 0,60 % |
1. 12. 1986. | 1,00 % |
1. 3. 1987. | 0,80 % |
1. 6. 1987. | 0,80 % |
1. 9. 1987. | 1,00 % |
1. 12. 1987. | 1,00 % |
1. 3. 1988. | 1,40 % |
1. 6. 1988. | 1,10 % |
1. 9. 1988. | 1,10 % |
1. 12. 1988. | 1,10 % |
1. 3. 1989. | 1,10 % |
1. 6. 1989. | 1,30 % |
1. 9. 1989. | 1,40 % |
1. 12. 1989. | 1,20 % |
1. 3. 1990. | 1,20 % |
1. 6. 1990. | 1,40 % |
1. 9. 1990. | 1,20 % |
1. 12. 1990. | 1,00 % |
1. 3. 1991. | 1,00 % |
1. 6. 1991. | 1,30 % |
1. 9. 1991. | 0,80 % |
1. 12. 1991. | 1,00 % |
1. 3. 1992. | 1,00 % |
1. 6. 1992. | 0,60 % |
1. 9. 1992. | 0,80 % |
1. 12. 1992. | 0,90 % |
1. 3. 1993. | 0,90 % |
1. 6. 1993. | 0,90 % |
1. 9. 1993. | 0,80 % |
1. 12. 1993. | 0,80 % |
1. 3. 1994. | 1,10 % |
1. 6. 1994. | 0,90 % |
1. 9. 1994. | 0,70 % |
1. 12. 1994. | 0,60 % |
1. 3. 1995. | 0,70 % |
1. 6. 1995. | 0,70 % |
1. 9. 1995. | 0,60 % |
1. 12. 1995. | 0,60 % |
1. 3. 1996. | 0,80 % |
1. 6. 1996. | 0,70 % |
1. 9. 1996. | 0,70 % |
1. 12. 1996. | 0,70 % |
1. 3. 1997. | 0,70 % |
1. 6. 1997. | 0,80 % |
1. 9. 1997. | 0,70 % |
1. 12. 1997. | 0,90 % |
1. 3. 1998. | 0,80 % |
1. 6. 1998. | 0,80 % |
1. 9. 1998. | 1,00 % |
1. 12. 1998. | 0,60 % |
1. 3. 1999. | 0,40 % |
1. 6. 1999. | 1,00 % |
1. 9. 1999. | 1,00 % |
1. 12. 1999. | 1,00 % |
1. 3. 2000. | 1,20 % |
1. 6. 2000. | 1,10 % |
1. 9. 2000. | 1,00 % |
1. 12. 2000. | 0,80 % |
1. 3. 2001. | 1,10 % |
1. 6. 2001. | 1,00 % |
1. 9. 2001. | 1,10 % |
1. 12. 2001. | 0,90 % |
1. 3. 2002. | 0,80 % |
1. 6. 2002. | 1,00 % |
1. 9. 2002. | 0,80 % |
1. 12. 2002. | 0,70 % |
1. 3. 2003. | 1,20 % |
1. 6. 2003. | 0,90 % |
1. 9. 2003. | 1,00 % |
1. 12. 2003. | 0,80 % |
1. 3. 2004. | 1,10 % |
1. 6. 2004. | 1,00 % |
1. 9. 2004. | 0,90 % |
1. 12. 2004. | 0,70 % |
1. 3. 2005. | 0,90 % |
1. 6. 2005. | 0,60 % |
1. 9. 2005. | 0,70 % |
1. 12. 2005. | 0,80 % |
1. 3. 2006. | 0,60 % |
1. 6. 2006. | 0,90 % |
1. 9. 2006. | 1,00 % |
1. 12. 2006. | 0,80 % |
1. 3. 2007. | 0,80 % |
1. 6. 2007. | 0,90 % |
1. 9. 2007. | 0,80 % |
1. 12. 2007. | 0,80 % |
1. 3. 2008. | 0,70 % |
1. 6. 2008. | 0,70 % |
1. 9. 2008. | 0,70 % |
1. 12. 2008. | 0,50 % |
1. 3. 2009. | 0,30 % |
1. 6. 2009. | 0,30 % |
1. 9. 2009. | 0,50 % |
1. 12. 2009. | 0,40 % |
1. 3. 2010. | 0,60 % |
1. 6. 2010. | 0,40 % |
1. 9. 2010. | 0,40 % |
1. 12. 2010. | 0,50 % |
1. 3. 2011. | 0,50 % |
1. 6. 2011. | 0,60 % |
1. 9. 2011. | 0,30 % |
1. 12. 2011. | 0,50 % |
1. 3. 2012. | 0,40 % |
1. 6. 2012. | 0,50 % |
1. 9. 2012. | 0,40 % |
1. 12. 2012. | 0,40 % |
1. 3. 2013. | 0,50 % |
1. 6. 2013. | 0,40 % |
1. 9. 2013. | 0,50 % |
1. 12. 2013. | 0,50 % |
1. 3. 2014. | 0,30 % |
1. 6. 2014. | 0,70 % |
1. 9. 2014. | 0,70 % |
1. 12. 2014. | 0,50 % |
1. 3. 2015. | 0,70 % |
1. 6. 2015. | 0,20 % |
1. 9. 2015. | 0,60 % |
1. 12. 2015. | 0,60 % |
1. 3. 2016. | 0,60 % |
1. 6. 2016. | 0,60 % |
1. 9. 2016. | 0,60 % |
1. 12. 2016. | 0,50 % |
1. 3. 2017. | 0,60 % |
1. 6. 2017. | 0,60 % |
1. 9. 2017. | 0,70 % |
1. 12. 2017. | 0,60 % |
1. 3. 2018. | 0,80 % |
1. 6. 2018. | 0,70 % |
1. 9. 2018. | 0,80 % |
1. 12. 2018. | 0,70 % |
1. 3. 2019. | 0,60 % |
1. 6. 2019. | 0,70 % |
1. 9. 2019. | 0,70 % |
1. 12. 2019. | 0,70 % |
1. 3. 2020. | 0,80 % |
1. 6. 2020. | 0,40 % |
1. 9. 2020. | 0,60 % |
1. 12. 2020. | 0,70 % |
1. 3. 2021. | 0,90 % |
1. 6. 2021. | 0,70 % |
1. 9. 2021. | 1,20 % |
1. 12. 2021. | 1,10 % |
1. 3. 2022. | 1,40 % |
1. 6. 2022. | 1,30 % |
1. 9. 2022. | 1,20 % |
1. 12. 2022. | 1,10 % |
1. 3. 2023. | 1,20 % |
1. 6. 2023. | 1,00 % |
1. 9. 2023. | 1,10 % |
1. 12. 2023. | 0,90 % |
Indeks troškova rada Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 0,9 % |
1. 9. 2023. | 1,1 % |
1. 6. 2023. | 1 % |
1. 3. 2023. | 1,2 % |
1. 12. 2022. | 1,1 % |
1. 9. 2022. | 1,2 % |
1. 6. 2022. | 1,3 % |
1. 3. 2022. | 1,4 % |
1. 12. 2021. | 1,1 % |
1. 9. 2021. | 1,2 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Indeks troškova rada
Indeks troškova zaposlenja (ECI) predstavlja meru promene troškova rada, nezavisno od uticaja promena zaposlenosti među zanimanjima i industrijskim kategorijama. Serija ukupnih naknada uključuje promene u platama i zaradama, kao i troškovima poslodavaca za beneficije zaposlenih. ECI izračunava indekse ukupnih naknada, plata i zarada, te beneficija odvojeno za sve civilne radnike u Sjedinjenim Državama, za radnike u privatnom sektoru, kao i za radnike u državnoj i lokalnoj upravi.
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Indeks troškova rada
Na Eulerpoolu, mi pružamo detaljne i ažurirane makroekonomske podatke koji omogućavaju korisnicima dubinsku analizu ekonomske situacije u različitim sektorima. Jedna od bitnijih makroekonomskih kategorija koju pratimo je Indeks troškova zaposlenja (Employment Cost Index - ECI). Ovaj indeks ima ključnu ulogu u razumevanju dinamike troškova rada i predstavlja vitalni pokazatelj ekonomskog zdravlja i inflacionih pritisaka u ekonomiji. Indeks troškova zaposlenja je pokazatelj koji prati promene u troškovima rada, uključujući plate, nadoknade, bonuse i dodatne beneficije koje poslodavci isplaćuju zaposlenima. Važnost ovog indeksa leži u tome što pruža sveobuhvatan pregled puteva na koji se kretanje troškova rada menja tokom vremena, donoseći vitalne informacije za ekonomiste, političare, investitore i poslovne lidere. Prvi korak u razumevanju ECI-a jeste shvatanje njegove osnovne funkcije. Ovaj indeks meri kvantitativne promene u troškovima rada prilagođene za različite demografske i industrijske faktore. ECI je sezonski prilagođen, što znači da uzima u obzir varijacije koje se mogu desiti zbog sezonske zaposlenosti i drugih sezonskih faktora. Ovo omogućava preciznije praćenje dugoročnih trendova u troškovima rada. Jedan od značajnih aspekata ECI-a je da on obuhvata širok spektar troškova vezanih za zaposlenje. Ovo uključuje osnovnu platu, ali i dodatne beneficije kao što su zdravstveno osiguranje, penzioni planovi, plaćeni odmori, bonusi, i druge vrste kompenzacija. Takođe se beleže i promene u radnom vremenu koje mogu uticati na ukupne troškove rada. Ova šira perspektiva omogućava bolje razumevanje pritiska koji se javlja na tržištu rada i potencijalnih inflatornih pritisaka. Druga ključna prednost ECI-a je njegova sposobnost da detaljno prikaže promene u troškovima rada po različitim industrijama i sektorima. Ovo je od izuzetnog značaja za analizu jer različite grane industrije mogu imati značajno različite stope rasta i varijacije u troškovima rada. Na primer, sektor visokih tehnologija može beležiti brži rast plata u poređenju sa tradicionalnijim industrijama kao što je proizvodnja. Takve informacije su korisne za donosioce ekonomskih politika koji trebaju ciljati svoje odluke na određene sektore kako bi osigurali ravnotežu i dugoročni održivi rast. Kao ključni indikator troškova rada, ECI se često koristi i za predviđanje inflacije. Rast troškova rada često može dovesti do porasta cene proizvoda i usluga, jer poslodavci prenose veće troškove rada na potrošače. Ovo čini ECI vitalnim alatom za centralne banke i druge ekonomske institucije koje prate inflacione pritiske i odlučuju o monetarnim politikama kao što su kamatne stope. Na primer, ako ECI pokazuje značajan rast, centralna banka može odlučiti da poveća kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju. ECI takođe pruža uvid u konkurentnost radne snage na globalnom nivou. Poređenje ovog indeksa sa sličnim indikatorima u drugim zemljama može pomoći u razumevanju kako troškovi rada utiču na konkurentnost domaće ekonomije u međunarodnom kontekstu. Na primer, ukoliko troškovi rada u jednoj zemlji brže rastu u poređenju sa njenim trgovinskim partnerima, ta zemlja može izgubiti konkurentsku prednost, što može uticati na izvoz i snagu ekonomije. Važno je napomenuti da ECI prati ne samo privremene fluktuacije nego i dugoročne promene u strukturi troškova rada. Ovo je ključno za dugoročno planiranje poslovnih investicija, jer stabilni i predvidljivi troškovi rada omogućavaju preciznije budžetiranje i bolju finansijsku kontrolu. Na Eulerpoolu, naši korisnici mogu pristupiti detaljnim podacima o ECI, uključujući istorijske podatke i najnovije kvartalne izveštaje. Ovo omogućava dublju analizu i praćenje trendova kroz vreme. Naša platforma pruža širok spektar analitičkih alata koji omogućavaju korisnicima da prilagode svoje pretrage i dobiju specifične informacije koje su im potrebne za donošenje informisanih poslovnih ili investicionih odluka. Zaključak Indeks troškova zaposlenja je vitalni makroekonomski indikator koji pruža dragocene uvide u troškove rada i njihove promene kroz vreme. Kao deo naše posvećenosti pružanju detaljnih i preciznih makroekonomskih podataka, Eulerpool osigurava da naši korisnici budu dobro informisani o najnovijim kretanjima u troškovima rada. Praćenjem ECI-a, donositelji odluka u kompanijama, vladi i finansijskom sektoru mogu bolje razumeti i reagovati na promene u ekonomskim uslovima, osnažujući ih da se suoče sa izazovima i iskoriste prilike koje se pojavljuju na tržištu rada i šire ekonomske sfere.