Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Švedska Stopa godišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Stopa godišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Švedska iznosi 1,6 %. Stopa godišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Švedska smanjena je na 1,6 % dana 1. 3. 2023., nakon što je bila 2,4 % dana 1. 9. 2022.. Od 1. 3. 1982. do 1. 3. 2024., prosečni BDP u Švedska bio je 2,19 %. Najviša vrednost ikada je postignuta dana 1. 6. 2021. sa 10,80 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -8,10 %.
Stopa godišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ·
Maks
Godišnja stopa rasta BDP | |
---|---|
1. 3. 1982. | 2,30 % |
1. 6. 1982. | 1,70 % |
1. 12. 1982. | 1,20 % |
1. 3. 1983. | 0,70 % |
1. 6. 1983. | 0,80 % |
1. 9. 1983. | 3,00 % |
1. 12. 1983. | 3,50 % |
1. 3. 1984. | 6,90 % |
1. 6. 1984. | 4,90 % |
1. 9. 1984. | 3,40 % |
1. 12. 1984. | 3,00 % |
1. 6. 1985. | 2,60 % |
1. 9. 1985. | 4,20 % |
1. 12. 1985. | 3,00 % |
1. 3. 1986. | 5,50 % |
1. 6. 1986. | 2,70 % |
1. 9. 1986. | 2,20 % |
1. 12. 1986. | 1,80 % |
1. 3. 1987. | 1,90 % |
1. 6. 1987. | 3,30 % |
1. 9. 1987. | 4,00 % |
1. 12. 1987. | 3,80 % |
1. 3. 1988. | 4,10 % |
1. 6. 1988. | 2,60 % |
1. 9. 1988. | 1,00 % |
1. 12. 1988. | 1,20 % |
1. 3. 1989. | 2,30 % |
1. 6. 1989. | 2,90 % |
1. 9. 1989. | 3,40 % |
1. 12. 1989. | 2,70 % |
1. 3. 1990. | 0,80 % |
1. 6. 1990. | 1,80 % |
1. 9. 1990. | 0,30 % |
1. 12. 1990. | 0,40 % |
1. 3. 1992. | 0,40 % |
1. 9. 1992. | 0,70 % |
1. 12. 1993. | 3,40 % |
1. 3. 1994. | 3,70 % |
1. 6. 1994. | 3,30 % |
1. 9. 1994. | 3,00 % |
1. 12. 1994. | 5,10 % |
1. 3. 1995. | 5,10 % |
1. 6. 1995. | 4,50 % |
1. 9. 1995. | 3,60 % |
1. 12. 1995. | 3,40 % |
1. 3. 1996. | 2,60 % |
1. 6. 1996. | 1,40 % |
1. 9. 1996. | 1,30 % |
1. 12. 1996. | 1,10 % |
1. 3. 1997. | 1,10 % |
1. 6. 1997. | 3,40 % |
1. 9. 1997. | 3,60 % |
1. 12. 1997. | 5,00 % |
1. 3. 1998. | 4,20 % |
1. 6. 1998. | 4,80 % |
1. 9. 1998. | 4,50 % |
1. 12. 1998. | 3,40 % |
1. 3. 1999. | 4,00 % |
1. 6. 1999. | 3,60 % |
1. 9. 1999. | 4,00 % |
1. 12. 1999. | 4,30 % |
1. 3. 2000. | 3,80 % |
1. 6. 2000. | 6,00 % |
1. 9. 2000. | 6,30 % |
1. 12. 2000. | 3,60 % |
1. 3. 2001. | 3,30 % |
1. 6. 2001. | 0,80 % |
1. 9. 2001. | 0,70 % |
1. 12. 2001. | 1,50 % |
1. 3. 2002. | 1,20 % |
1. 6. 2002. | 2,60 % |
1. 9. 2002. | 3,10 % |
1. 12. 2002. | 2,00 % |
1. 3. 2003. | 3,60 % |
1. 6. 2003. | 1,30 % |
1. 9. 2003. | 2,30 % |
1. 12. 2003. | 2,50 % |
1. 3. 2004. | 3,30 % |
1. 6. 2004. | 4,40 % |
1. 9. 2004. | 3,80 % |
1. 12. 2004. | 3,80 % |
1. 3. 2005. | 2,40 % |
1. 6. 2005. | 2,80 % |
1. 9. 2005. | 3,30 % |
1. 12. 2005. | 2,90 % |
1. 3. 2006. | 3,90 % |
1. 6. 2006. | 5,30 % |
1. 9. 2006. | 5,20 % |
1. 12. 2006. | 5,20 % |
1. 3. 2007. | 4,40 % |
1. 6. 2007. | 3,40 % |
1. 9. 2007. | 3,00 % |
1. 12. 2007. | 3,50 % |
1. 3. 2008. | 1,60 % |
1. 6. 2008. | 1,20 % |
1. 3. 2010. | 3,10 % |
1. 6. 2010. | 5,40 % |
1. 9. 2010. | 6,80 % |
1. 12. 2010. | 7,50 % |
1. 3. 2011. | 5,30 % |
1. 6. 2011. | 3,60 % |
1. 9. 2011. | 3,80 % |
1. 12. 2011. | 0,40 % |
1. 3. 2012. | 0,40 % |
1. 6. 2012. | 0,30 % |
1. 3. 2013. | 0,70 % |
1. 6. 2013. | 0,50 % |
1. 9. 2013. | 0,90 % |
1. 12. 2013. | 2,60 % |
1. 3. 2014. | 1,80 % |
1. 6. 2014. | 2,90 % |
1. 9. 2014. | 3,00 % |
1. 12. 2014. | 3,40 % |
1. 3. 2015. | 3,60 % |
1. 6. 2015. | 3,90 % |
1. 9. 2015. | 4,50 % |
1. 12. 2015. | 4,90 % |
1. 3. 2016. | 3,00 % |
1. 6. 2016. | 2,10 % |
1. 9. 2016. | 0,90 % |
1. 12. 2016. | 1,30 % |
1. 3. 2017. | 1,60 % |
1. 6. 2017. | 3,10 % |
1. 9. 2017. | 3,50 % |
1. 12. 2017. | 3,10 % |
1. 3. 2018. | 2,80 % |
1. 6. 2018. | 2,60 % |
1. 9. 2018. | 0,70 % |
1. 12. 2018. | 2,10 % |
1. 3. 2019. | 2,10 % |
1. 6. 2019. | 1,60 % |
1. 9. 2019. | 2,60 % |
1. 12. 2019. | 1,80 % |
1. 3. 2020. | 0,90 % |
1. 3. 2021. | 0,50 % |
1. 6. 2021. | 10,80 % |
1. 9. 2021. | 5,80 % |
1. 12. 2021. | 7,10 % |
1. 3. 2022. | 5,00 % |
1. 6. 2022. | 2,40 % |
1. 9. 2022. | 2,40 % |
1. 3. 2023. | 1,60 % |
Stopa godišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2023. | 1,6 % |
1. 9. 2022. | 2,4 % |
1. 6. 2022. | 2,4 % |
1. 3. 2022. | 5 % |
1. 12. 2021. | 7,1 % |
1. 9. 2021. | 5,8 % |
1. 6. 2021. | 10,8 % |
1. 3. 2021. | 0,5 % |
1. 3. 2020. | 0,9 % |
1. 12. 2019. | 1,8 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa godišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇪 BDP iz građevinarstva | 94,602 milijardi SEK | 94,143 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz javne uprave | 136,929 milijardi SEK | 160,507 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz komunalnih preduzeća | 35,203 milijardi SEK | 37,102 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz poljoprivrede | 15,336 milijardi SEK | 13,721 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz proizvodnje | 224,821 milijardi SEK | 218,05 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz rudarstva | 6,142 milijardi SEK | 9,17 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz transportnog sektora | 47,536 milijardi SEK | 48,236 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz usluga | 692,917 milijardi SEK | 760,605 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP po glavi stanovnika | 55.521,43 USD | 55.894,16 USD | Godišnje |
🇸🇪 BDP po glavi stanovnika PPP | 64.190,62 USD | 64.621,55 USD | Godišnje |
🇸🇪 BDP po stalnim cenama | 1,563 Bio. SEK | 1,552 Bio. SEK | Kvartal |
🇸🇪 BIP | 593,27 milijardi USD | 590,41 milijardi USD | Godišnje |
🇸🇪 Bruto investicije u osnovna sredstva | 393,121 milijardi SEK | 400,486 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 Bruto nacionalni dohodak | 1,704 Bio. SEK | 1,59 Bio. SEK | Kvartal |
🇸🇪 Mesečni BDP MoM | 0,9 % | -0,1 % | Mesečno |
🇸🇪 Mesečni BDP YoY | -1,1 % | -0,8 % | Mesečno |
🇸🇪 Rast BDP-a u celoj godini | -0,2 % | 2,8 % | Godišnje |
🇸🇪 Stopa rasta BDP | -0,8 % | 0,7 % | Kvartal |
Švedska ima ekonomiju koja je snažno orijentisana ka spoljnoj trgovini, sa drvetom, hidroenergijom i gvožđem koje čine osnovu njenih resursa. Sektor inženjeringa učestvuje sa oko 50 procenata u ukupnoj proizvodnji i izvozu. Sa strane rashoda, potrošnja domaćinstava je glavni komponenta BDP-a i čini 46 procenata ukupne upotrebe, a slede državna potrošnja (26 procenata) i bruto investicije u fiksni kapital (23 procenata). Izvoz robe i usluga čini 45 procenata BDP-a, dok uvoz čini 41 procenat, dodajući 4 procenta ukupnom BDP-u.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Stopa godišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) je ključni makroekonomski indikator koji meri promenu ukupne vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično godine. Ovaj pokazatelj služi kao važan barometar ekonomske aktivosti i zdravlja jedne ekonomije, pružajući detaljan uvid u to kako se ekonomija razvija i u kojem pravcu ide. Naša platforma, eulerpool, osigurava tačne i ažurirane podatke o godišnjoj stopi rasta BDP-a, omogućavajući korisnicima da prate i analiziraju ključne ekonomske trendove. Razumevanje BDP stope rasta izuzetno je važno za ekonomske analitičare, investitore, donosioca odluka i sve one koji su uključeni u ekonomsko planiranje i strategiju. BDP se često koristi kao osnovni pokazatelj ekonomske aktivnosti, a njegova godišnja stopa rasta nudi važne uvide u dinamiku jedne ekonomije. Kada je BDP u porastu, to signalizira da je ekonomija u ekspanziji, što može dovesti do većih zapošljavanja, viših prihoda i bolje životne standarde. S druge strane, pad BDP-a može ukazivati na ekonomske poteškoće, rast nezaposlenosti i smanjenje prihoda. Na eulerpool-u, podaci o godišnjoj stopi rasta BDP-a prikupljaju se iz pouzdanih izvora i predstavljaju na način koji omogućava lako upoređivanje i analizu. Korisnici mogu pristupiti historijskim podacima i grafikonima koji prikazuju trendove rasta ili pada BDP-a tokom određenih vremenskih perioda. Ove informacije su od suštinskog značaja za procenjivanje ekonomskog učinka jedne zemlje i za donošenje informisanih odluka u pogledu ulaganja, trgovine i ekonomske politike. Jedan od najvažnijih aspekata analize BDP-a je razumevanje faktora koji utiču na njegov rast. Ovi faktori mogu uključivati produktivnost rada, investicije u kapital, tehnološke inovacije, obrazovanje i obuku radne snage, kao i javne politike koje podstiču ekonomski rast. Na eulerpool-u, mi ne samo da pružamo osnovne podatke o stopi rasta BDP-a, već i dublje analize koje objašnjavaju ključne determinante ekonomskog rasta. Inflacija i deflacija su još dva važna elementa koji su direktno povezani sa BDP-om. Inflacija, koja predstavlja porast opšteg nivoa cena roba i usluga, može smanjiti realnu vrednost BDP-a. Deflacija, s druge strane, može povećati realnu vrednost BDP-a, ali često vodi ka ekonomskom stagnaciji. Analize dostupne na eulerpool-u omogućavaju korisnicima da sagledaju kako ovi faktori utiču na stvarni ekonomski rast. Ujedno, naša platforma pruža detaljne analize o uticaju međunarodne trgovine na stopu rasta BDP-a. Globalizacija i međuzavisnost svetskih ekonomija čine međunarodnu trgovinu ključnim faktorom rasta BDP-a. Na primer, izvozne aktivnosti mogu značajno doprineti ekonomskom rastu jedne zemlje, dok uvoz može zadovoljiti domaću potražnju za proizvodima koji nisu dostupni na lokalnom tržištu. Investicije su još jedan kritičan faktor koji utiče na stopu rasta BDP-a. Investicije u infrastrukturu, proizvodne kapacitete i tehnologiju mogu značajno poboljšati produktivnost i dovesti do rasta ekonomske aktivnosti. Podaci na eulerpool-u omogućavaju korisnicima da prate investicione trendove i njihove efekte na BDP, pružajući tako sveobuhvatan okvir za analizu i donošenje odluka. Konačno, ekonomska politika i regulacija igraju vitalnu ulogu u oblikovanju stope rasta BDP-a. Fiskalna politika, koja uključuje oporezivanje i javnu potrošnju, može stimulisati ili usporiti ekonomski rast. Monetarna politika, koja se bavi kontrolom kamatnih stopa i monetarne mase, takođe ima značajan uticaj. Na eulerpool-u, korisnici mogu pronaći detaljne informacije o tome kako različite politike utiču na ekonomski rast, omogućavajući im da prate efikasnost različitih strateških pristupa. U zaključku, godišnja stopa rasta BDP-a predstavlja ključni pokazatelj ekonomskog zdravlja jedne zemlje, pružajući neprocenjive uvide za sve koji su zainteresovani za makroekonomske analize. Naša platforma, eulerpool, posvećena je pružanju najtačnijih i najažurnijih podataka i analize o ovoj i mnogim drugim makroekonomskim varijablama, omogućavajući korisnicima da donose informisane i strateški utemeljene odluke. Pratite nas kako biste ostali u toku s najnovijim ekonomskim trendovima i razvojem događaja.