Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Norveška Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Norveška iznosi 29,5 % of GDP. Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Norveška porastao je na 29,5 % of GDP dana 1. 1. 2022., nakon što je bio 13,3 % of GDP dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1980. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Norveška iznosio je 7,35 % of GDP. Vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2022. sa 29,50 % of GDP, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 1986. sa -6,10 % of GDP.
Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) ·
Maks
Bilans usluga prema BDP | |
---|---|
1. 1. 1980. | 1,70 % of GDP |
1. 1. 1981. | 3,50 % of GDP |
1. 1. 1982. | 0,90 % of GDP |
1. 1. 1983. | 4,00 % of GDP |
1. 1. 1984. | 5,40 % of GDP |
1. 1. 1985. | 4,70 % of GDP |
1. 1. 1990. | 2,50 % of GDP |
1. 1. 1991. | 3,40 % of GDP |
1. 1. 1992. | 3,30 % of GDP |
1. 1. 1993. | 2,80 % of GDP |
1. 1. 1994. | 2,80 % of GDP |
1. 1. 1995. | 3,30 % of GDP |
1. 1. 1996. | 6,60 % of GDP |
1. 1. 1997. | 6,00 % of GDP |
1. 1. 1999. | 5,30 % of GDP |
1. 1. 2000. | 14,50 % of GDP |
1. 1. 2001. | 15,60 % of GDP |
1. 1. 2002. | 12,10 % of GDP |
1. 1. 2003. | 11,80 % of GDP |
1. 1. 2004. | 12,30 % of GDP |
1. 1. 2005. | 16,00 % of GDP |
1. 1. 2006. | 16,10 % of GDP |
1. 1. 2007. | 12,00 % of GDP |
1. 1. 2008. | 15,40 % of GDP |
1. 1. 2009. | 10,60 % of GDP |
1. 1. 2010. | 10,80 % of GDP |
1. 1. 2011. | 12,40 % of GDP |
1. 1. 2012. | 12,40 % of GDP |
1. 1. 2013. | 10,20 % of GDP |
1. 1. 2014. | 10,90 % of GDP |
1. 1. 2015. | 7,90 % of GDP |
1. 1. 2016. | 4,00 % of GDP |
1. 1. 2017. | 5,40 % of GDP |
1. 1. 2018. | 7,90 % of GDP |
1. 1. 2019. | 2,90 % of GDP |
1. 1. 2020. | 1,10 % of GDP |
1. 1. 2021. | 13,30 % of GDP |
1. 1. 2022. | 29,50 % of GDP |
Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 29,5 % of GDP |
1. 1. 2021. | 13,3 % of GDP |
1. 1. 2020. | 1,1 % of GDP |
1. 1. 2019. | 2,9 % of GDP |
1. 1. 2018. | 7,9 % of GDP |
1. 1. 2017. | 5,4 % of GDP |
1. 1. 2016. | 4 % of GDP |
1. 1. 2015. | 7,9 % of GDP |
1. 1. 2014. | 10,9 % of GDP |
1. 1. 2013. | 10,2 % of GDP |
Slični makroekonomski pokazatelji za Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇴 Indeks terorizma | 1,747 Points | 3,514 Points | Godišnje |
🇳🇴 Inostrani dug | 7,819 Bio. NOK | 7,52 Bio. NOK | Kvartal |
🇳🇴 Izvozi | 153,232 milijardi NOK | 160,261 milijardi NOK | Mesečno |
🇳🇴 Izvozi nafte | 57,355 milijardi NOK | 46,624 milijardi NOK | Mesečno |
🇳🇴 Prodaja oružja | 222 mil. SIPRI TIV | 72 mil. SIPRI TIV | Godišnje |
🇳🇴 Proizvodnja sirove nafte | 1.859 BBL/D/1K | 1.867 BBL/D/1K | Mesečno |
🇳🇴 Strane direktne investicije | -6,135 milijardi NOK | -35,834 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 Tečajna lista | 249,025 milijardi NOK | 243,37 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 Tokovi kapitala | 269,75 milijardi NOK | 214,597 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 Trgovački bilans | 58,653 milijardi NOK | 65,772 milijardi NOK | Mesečno |
🇳🇴 Uslovi trgovanja | 91,49 points | 94,18 points | Kvartal |
🇳🇴 Uvoz prirodnog gasa | 266,268 Terajoule | 444,003 Terajoule | Mesečno |
🇳🇴 Uvozi | 94,579 milijardi NOK | 94,489 milijardi NOK | Mesečno |
Bilans tekućeg računa kao procenat BDP-a pruža pokazatelj nivoa međunarodne konkurentnosti jedne zemlje. Obično, zemlje koje beleže snažan suficit tekućeg računa imaju ekonomiju koja se u velikoj meri oslanja na prihode od izvoza, sa visokim stopama štednje, ali slabom domaćom potražnjom. S druge strane, zemlje koje beleže deficit tekućeg računa imaju snažan uvoz, niske stope štednje i visoke stope lične potrošnje kao procenat raspoloživih dohodaka.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Naslov: Trenutni Račun prema BDP-u: Detaljna Analiza Trenutni račun prema BDP-u je ključni pokazatelj makroekonomske politike svake zemlje i predstavlja promenu u međunarodnim transakcijama uključujući trgovinski bilans, neto prihod iz inostranstva i neto tekuće transferi. Kao centralna komponenta platnog bilansa, ovaj pokazatelj nam pomaže da sagledamo širu sliku ekonomske stabilnosti jedne države. Na portalu eulerpool, naš cilj je da pružimo precizne i korisne makroekonomske podatke, i u tom kontekstu, razumevanje trenutnog računa prema BDP-u je od suštinskog značaja za analize i donošenje odluka. Trenutni račun odnosi se na razliku između ukupnih izvoznih prihoda jedne zemlje i ukupnih uvoznih troškova, zajedno sa neto primanjima (kao što su kamate i dividende) i neto tekućim transferima (kao što su donacije i međunarodna pomoć). Kada se ovaj račun izrazi kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP), daje jasniji uvid u relativni značaj ovih aktivnosti u širem ekonomskom okruženju. Na primer, pozitivni trenutni račun ukazuje na to da država izvozi više nego što uvozi, što može ukazivati na ekonomsku snagu, dok negativni trenutni račun može ukazivati na deficit u platnom bilansu, što bi moglo predstavljati izazov za ekonomsku stabilnost. Analiziranje trenutnog računa prema BDP-u u kontekstu različitih zemalja može nam pružiti uvid u globalne ekonomske trendove. Na razvijenim tržištima, kao što su Sjedinjene Američke Države ili zemlje Evropske unije, često vidimo fluktuacije u trenutnom računu koje odražavaju složene odnose između domaće potrošnje, investicija i međunarodne trgovine. Nasuprot tome, zemlje u razvoju često mogu imati pozitivne trenutne račune zbog visokog nivoa izvoza resursa. Jedan od ključnih faktora koji utiče na trenutni račun prema BDP-u jeste kurs valute zemlje. Jača valuta može učiniti izvoz manje konkurentnim i povećati uvoz, što može dovesti do deficita trenutnog računa. Politički i ekonomski faktori takođe igraju značajnu ulogu. Na primer, ekonomske sankcije, promene u trgovinskim politikama ili globalni ekonomski šokovi mogu dramatično uticati na trgovinski bilans zemlje i samim tim na trenutni račun. Osim korisnosti za makroekonomske analitičare, trenutni račun prema BDP-u je takođe od vitalnog značaja za investitore i donosioce politika. Investitori koriste ove podatke za procenu ekonomske stabilnosti i rizika ulaska ili izlaska sa određenog tržišta. Negativni trenutni račun može signalizirati potrebu za dodatnim stranim investicijama ili zaduživanjem, dok pozitivni trenutni račun može ukazivati na mogućnosti za ekonomski rast i stabilnost. Za donosioce politika, razumeti dinamiku trenutnog računa je od presudne važnosti za kreiranje efikasnih ekonomskih strategija, uključujući fiskalne i monetarne politike. Na eulerpool platformi, pružamo sveobuhvatne podatke koji vam omogućavaju detaljnu analizu trenutnog računa prema BDP-u za različite zemlje. Naši podaci su konstantno ažurirani kako biste imali na raspolaganju najnovije informacije potrebne za donošenje informisanih odluka. Pored čistih brojeva, nudimo i analitičke alate koji vam omogućavaju da pratite trendove, upoređujete zemlje i prepoznajete ključne tačke preokreta u makroekonomskim tokovima. Posebno je važno napomenuti da trenutni račun prema BDP-u ne treba posmatrati izolovano, već u kontekstu drugih makroekonomskih indikatora kao što su fiskalni deficit, stopa inflacije, i nivo spoljnog duga. Integrisana analiza ovih faktora može pružiti potpuni uvid u makroekonomsko zdravlje zemalja, omogućavajući dublje razumevanje ekonomskih kretanja. U zaključku, trenutni račun prema BDP-u je neprocenjiv alat za analitičare, investitore i donosioce politika. On ne samo da pruža uvid u trgovinske i finansijske tokove, već i pomaže u prepoznavanju dugoročnih trendova i potencijalnih rizika. Na eulerpool platformi, mi smo posvećeni tome da vam pružimo najtačnije i najrelevantnije podatke kako biste doneli najbolje moguće odluke. Kroz pažljivo praćenje i analizu trenutnog računa prema BDP-u, korisnici naše platforme mogu steći dublje uvide i razviti informisane strategije koje doprinose dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti i rastu.