Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Namibija Uvoz
Cena
Trenutna vrednost Uvoz u Namibija je 30,341 milijardi NAD. Uvoz u Namibija je porastao na 30,341 milijardi NAD dana 1. 9. 2023., nakon što je bio 25,42 milijardi NAD dana 1. 6. 2023.. Od 1. 3. 1999. do 1. 12. 2023., prosečan BDP u Namibija je bio 12,14 milijardi NAD. Rekordan maksimum je postignut dana 1. 12. 2023. sa 33,20 milijardi NAD, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 1999. sa 1,99 milijardi NAD.
Uvoz ·
Maks
Uvozi | |
---|---|
1. 3. 1999. | 1,99 milijardi NAD |
1. 6. 1999. | 2,24 milijardi NAD |
1. 9. 1999. | 2,12 milijardi NAD |
1. 12. 1999. | 2,21 milijardi NAD |
1. 3. 2000. | 2,14 milijardi NAD |
1. 6. 2000. | 2,15 milijardi NAD |
1. 9. 2000. | 2,17 milijardi NAD |
1. 12. 2000. | 2,64 milijardi NAD |
1. 3. 2001. | 2,80 milijardi NAD |
1. 6. 2001. | 2,61 milijardi NAD |
1. 9. 2001. | 3,07 milijardi NAD |
1. 12. 2001. | 3,06 milijardi NAD |
1. 3. 2002. | 3,25 milijardi NAD |
1. 6. 2002. | 4,01 milijardi NAD |
1. 9. 2002. | 2,83 milijardi NAD |
1. 12. 2002. | 3,37 milijardi NAD |
1. 3. 2003. | 3,10 milijardi NAD |
1. 6. 2003. | 3,16 milijardi NAD |
1. 9. 2003. | 3,31 milijardi NAD |
1. 12. 2003. | 3,38 milijardi NAD |
1. 3. 2004. | 3,31 milijardi NAD |
1. 6. 2004. | 3,34 milijardi NAD |
1. 9. 2004. | 3,37 milijardi NAD |
1. 12. 2004. | 3,57 milijardi NAD |
1. 3. 2005. | 3,08 milijardi NAD |
1. 6. 2005. | 3,41 milijardi NAD |
1. 9. 2005. | 3,76 milijardi NAD |
1. 12. 2005. | 4,60 milijardi NAD |
1. 3. 2006. | 3,64 milijardi NAD |
1. 6. 2006. | 3,84 milijardi NAD |
1. 9. 2006. | 4,96 milijardi NAD |
1. 12. 2006. | 4,87 milijardi NAD |
1. 3. 2007. | 5,21 milijardi NAD |
1. 6. 2007. | 5,13 milijardi NAD |
1. 9. 2007. | 4,95 milijardi NAD |
1. 12. 2007. | 6,49 milijardi NAD |
1. 3. 2008. | 6,78 milijardi NAD |
1. 6. 2008. | 7,38 milijardi NAD |
1. 9. 2008. | 7,61 milijardi NAD |
1. 12. 2008. | 10,02 milijardi NAD |
1. 3. 2009. | 8,53 milijardi NAD |
1. 6. 2009. | 9,60 milijardi NAD |
1. 9. 2009. | 8,55 milijardi NAD |
1. 12. 2009. | 10,84 milijardi NAD |
1. 3. 2010. | 10,59 milijardi NAD |
1. 6. 2010. | 9,70 milijardi NAD |
1. 9. 2010. | 9,14 milijardi NAD |
1. 12. 2010. | 8,89 milijardi NAD |
1. 3. 2011. | 9,31 milijardi NAD |
1. 6. 2011. | 9,49 milijardi NAD |
1. 9. 2011. | 9,90 milijardi NAD |
1. 12. 2011. | 11,88 milijardi NAD |
1. 3. 2012. | 11,67 milijardi NAD |
1. 6. 2012. | 11,70 milijardi NAD |
1. 9. 2012. | 15,68 milijardi NAD |
1. 12. 2012. | 13,93 milijardi NAD |
1. 3. 2013. | 13,35 milijardi NAD |
1. 6. 2013. | 13,06 milijardi NAD |
1. 9. 2013. | 17,49 milijardi NAD |
1. 12. 2013. | 15,82 milijardi NAD |
1. 3. 2014. | 16,62 milijardi NAD |
1. 6. 2014. | 16,64 milijardi NAD |
1. 9. 2014. | 20,70 milijardi NAD |
1. 12. 2014. | 19,39 milijardi NAD |
1. 3. 2015. | 18,53 milijardi NAD |
1. 6. 2015. | 20,22 milijardi NAD |
1. 9. 2015. | 21,57 milijardi NAD |
1. 12. 2015. | 21,28 milijardi NAD |
1. 3. 2016. | 19,12 milijardi NAD |
1. 6. 2016. | 20,47 milijardi NAD |
1. 9. 2016. | 20,95 milijardi NAD |
1. 12. 2016. | 21,56 milijardi NAD |
1. 3. 2017. | 17,39 milijardi NAD |
1. 6. 2017. | 17,49 milijardi NAD |
1. 9. 2017. | 18,85 milijardi NAD |
1. 12. 2017. | 20,25 milijardi NAD |
1. 3. 2018. | 18,00 milijardi NAD |
1. 6. 2018. | 16,91 milijardi NAD |
1. 9. 2018. | 21,09 milijardi NAD |
1. 12. 2018. | 20,02 milijardi NAD |
1. 3. 2019. | 17,69 milijardi NAD |
1. 6. 2019. | 18,58 milijardi NAD |
1. 9. 2019. | 19,90 milijardi NAD |
1. 12. 2019. | 18,71 milijardi NAD |
1. 3. 2020. | 16,93 milijardi NAD |
1. 6. 2020. | 13,22 milijardi NAD |
1. 9. 2020. | 17,66 milijardi NAD |
1. 12. 2020. | 19,63 milijardi NAD |
1. 3. 2021. | 17,68 milijardi NAD |
1. 6. 2021. | 17,75 milijardi NAD |
1. 9. 2021. | 21,89 milijardi NAD |
1. 12. 2021. | 23,46 milijardi NAD |
1. 3. 2022. | 22,36 milijardi NAD |
1. 6. 2022. | 24,69 milijardi NAD |
1. 9. 2022. | 28,78 milijardi NAD |
1. 12. 2022. | 27,92 milijardi NAD |
1. 3. 2023. | 27,05 milijardi NAD |
1. 6. 2023. | 25,42 milijardi NAD |
1. 9. 2023. | 30,34 milijardi NAD |
Uvoz Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2023. | 30,341 milijardi NAD |
1. 6. 2023. | 25,42 milijardi NAD |
1. 3. 2023. | 27,053 milijardi NAD |
1. 12. 2022. | 27,919 milijardi NAD |
1. 9. 2022. | 28,775 milijardi NAD |
1. 6. 2022. | 24,689 milijardi NAD |
1. 3. 2022. | 22,365 milijardi NAD |
1. 12. 2021. | 23,455 milijardi NAD |
1. 9. 2021. | 21,891 milijardi NAD |
1. 6. 2021. | 17,746 milijardi NAD |
Slični makroekonomski pokazatelji za Uvoz
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇦 Bilans usluga prema BDP | -15 % of GDP | -12,8 % of GDP | Godišnje |
🇳🇦 Broj dolazaka turista | 243.466 | 232.756 | Godišnje |
🇳🇦 Indeks terorizma | 0 Points | 0 Points | Godišnje |
🇳🇦 Inostrani dug | 37,305 milijardi NAD | 37,542 milijardi NAD | Kvartal |
🇳🇦 Izvozi | 26,324 milijardi NAD | 18,525 milijardi NAD | Kvartal |
🇳🇦 Strane direktne investicije | 15,758 milijardi NAD | 9,679 milijardi NAD | Kvartal |
🇳🇦 Tečajna lista | -11,993 milijardi NAD | -10,996 milijardi NAD | Kvartal |
🇳🇦 Tokovi kapitala | -11,908 milijardi NAD | -7,043 milijardi NAD | Kvartal |
🇳🇦 Trgovački bilans | -6,879 milijardi NAD | -11,816 milijardi NAD | Kvartal |
🇳🇦 Uslovi trgovanja | 131 points | 127 points | Godišnje |
Namibija uvozi prehrambene proizvode, naftne derivate i gorivo, mašine i opremu, kao i hemikalije. Južna Afrika je glavni partner Namibije u uvozu (66% ukupnog uvoza), a slede je Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kina.
Makro stranice za druge zemlje u Afrika
- 🇩🇿Alžir
- 🇦🇴Angola
- 🇧🇯Benin
- 🇧🇼Bocvana
- 🇧🇫Burkina Faso
- 🇧🇮Burundi
- 🇨🇲Kamerun
- 🇨🇻Kape Verde
- 🇨🇫Centralnoafrička Republika
- 🇹🇩Čad
- 🇰🇲Komori
- 🇨🇬Kongo
- 🇿🇦Južna Afrika
- 🇩🇯Đibuti
- 🇪🇬Egipat
- 🇬🇶Ekvatorijalna Gvineja
- 🇪🇷Eritreja
- 🇪🇹Etiopija
- 🇬🇦Gabon
- 🇬🇲Gambija
- 🇬🇭Gana
- 🇬🇳Gvineja
- 🇬🇼Gvineja-Bisao
- 🇨🇮Obala Slonovače
- 🇰🇪Kenija
- 🇱🇸Lesoto
- 🇱🇷Liberia
- 🇱🇾Libija
- 🇲🇬Madagaskar
- 🇲🇼Malavi
- 🇲🇱Mali
- 🇲🇷Mauritanija
- 🇲🇺Mauricijus
- 🇲🇦Maroko
- 🇲🇿Mozambik
- 🇳🇪Niger
- 🇳🇬Nigerija
- 🇷🇼Ruanda
- 🇸🇹Sao Tome i Principe
- 🇸🇳Senegal
- 🇸🇨Sejšeli
- 🇸🇱Sijera Leone
- 🇸🇴Somalija
- Južni Sudan
- 🇸🇩Sudan
- 🇸🇿Svazilend
- 🇹🇿Tanzanija
- 🇹🇬Togo
- 🇹🇳Tunis
- 🇺🇬Uganda
- 🇿🇲Zambija
- 🇿🇼Zimbabve
Šta je Uvoz
Uvoz predstavlja ključni aspekt svake moderne ekonomije i ima značajnu ulogu u makroekonomskim analizama. Naše profesionalno mesto, eulerpool, posvećeno je pružanju preciznih i ažuriranih makroekonomskih podataka, a kategorija "Uvoz" igra vitalnu ulogu u našim analitičkim alatima i resursima. U okviru ove kategorije, posetioci našeg sajta mogu pronaći detaljne informacije o uvoznim tokovima, strukturi uvoza, kao i njihovim implikacijama na privredni rast, zaposlenost, inflaciju i druge ključne makroekonomske varijable. Uvoz se odnosi na kupovinu roba i usluga iz inostranstva, koje se zatim unose u zemlju korisnika. Ovo može uključivati širok spektar proizvoda od kapitalne opreme i industrijskih materijala, do potrošačkih proizvoda i usluga. Kada se govori o makroekonomiji, uvoz nije samo pitanje trgovinskih bilansa već i fundamentalni faktor koji utiče na ukupnu ekonomsku aktivnost i blagostanje zemlje. Jedan od osnovnih razloga zašto zemlje uvoze robe i usluge jeste komparativna prednost. Zemlje specijalizuju svoju proizvodnju na osnovu resursa i tehnologija koje su im dostupne, dok potrebne proizvode za koje nemaju kompetitivnu prednost u tim sferama nabavljaju iz inostranstva. Na taj način, uvoz omogućava efikasniju distribuciju resursa na globalnom nivou, povećavajući ukupnu produktivnost i dobrobit svih uključenih strana. U okviru kategorije "Uvoz" na našem sajtu, eulerpool, korisnici mogu istraživati podatke o uvozu po različitim dimenzijama kao što su zemlje porekla, vrste proizvoda, sezonski trendovi, i mnoge druge. Na primer, detaljna analiza strukture uvoza po sektorima može pomoći analitičarima da identifikuju kritične sektore zavisne od stranih roba ili usluga, kao i da procene potencijalne rizike i prilike u međunarodnoj trgovini. Uticaj uvoza na ekonomiju je višeslojan i može se posmatrati kroz nekoliko ključnih makroekonomskih aspekata. Prvo, uvoz može imati značajan uticaj na inflaciju. Kada zemlja uvozi jeftinije proizvode iz inostranstva, to smanjuje troškove za domaće potrošače i može obuzdati rast cena. Sa druge strane, povećanje troškova uvoza, bilo zbog valutnih fluktuacija ili pojava globalnih trgovinskih barijera, može doprineti rastu cena, tj. inflaciji. Drugi ključni aspekt je zaposlenost. Industrije koje se oslanjaju na uvoz sirovina ili delova mogu biti značajno pogođene promenama u uvoznim cenama ili dostupnosti tih resursa. To može uticati na poslovne odluke vezane za zapošljavanje, investicije i proizvodnju. Sa druge strane, uvoz gotovih proizvoda može pritisnuti domaće proizvođače i dovesti do smanjenja zaposlenosti u određenim sektorima. Analize koje nudimo na eulerpool omogućavaju donosiocima odluka da bolje razumeju ove dinamične odnose i da izgrade strateške odgovore na promene u globalnoj ekonomiji. Takođe, značajan aspekt je i trgovinska bilansa zemlje. Trgovinska bilansa predstavlja razliku između izvoza i uvoza zemlje. Negativna trgovinska bilansa, odnosno trgovinski deficit, može ukazivati na prekomernu zavisnost od uvoza i potencijalne probleme u održivosti ekonomske politike. S druge strane, dugoročna trgovinska bilansa može biti indikator konkurentnosti domaće ekonomije na međunarodnom tržištu. Na našem sajtu, korisnici mogu analizirati te bilanse kroz interaktivne alate i grafikone koji olakšavaju vizualizaciju ovih kritičnih podataka. Još jedan značajan aspekt uvoza se odnosi na kvalitet života i potrošačke obrasce. Dostupnost stranih proizvoda može povećati potrošački izbor i standard života unutar zemlje. Na primer, uvoz egzotičnih proizvoda ili tehnoloških uređaja koji nisu dostupni na domaćem tržištu može značajno unaprediti kvalitet života građana, kao i konkurentnost tržišta putem širenja ponude. Konačno, uvoz igra i stratešku ulogu u geopolitici i međunarodnim odnosima. Trgovinski odnosi često prevazilaze ekonomsku računicu i mogu oblikovati političke i diplomatske odluke. Razumevanje globalnih uvoznih tokova i njihove implikacije može pružiti vredan uvid u međunarodne dinamike koje oblikuju savremenu geopolitiku. Na eulerpool, ponosimo se kvalitetom i sveobuhvatnošću naših podataka, kao i sposobnošću da korisnicima pružimo alate koji im omogućavaju duboko razumevanje ekonomskih mehanizama. Naša kategorija "Uvoz" je ključni resurs za sve koji žele da istraže i analiziraju kako globalni i lokalni trendovi u uvozu utiču na ekonomsku stvarnost zemalja širom sveta. Bez obzira da li ste akademik, istraživač, vladin službenik ili poslovni lider, naši resursi vam pomažu da donesete informisane odluke zasnovane na najnovijim i najrelevantnijim podacima. Zaključno, uvoz nije jednostavan ekonomski koncept već multifacetan faktor koji ima duboke i široke implikacije na celokupnu ekonomiju. Kroz našu platformu, korisnici mogu pristupiti bogatstvu informacija koje im omogućavaju da bolje razumeju ove složene odnose i da maksimalno iskoriste mogućnosti koje globalna trgovina nudi. Uvereni smo da će podaci i analize dostupni na eulerpool biti od ogromne koristi za sve koji teže dubokom razumevanju i analizi ekonomskih pojava i trendova.