Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Namibija Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Namibija je 1,75 %. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Namibija se smanjila na 1,75 % dana 1. 6. 2023., nakon što je bila 5,41 % dana 1. 12. 2022.. Od 1. 3. 2004. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Namibija je bio 0,94 %. Najviša vrednost svih vremena je dostignuta dana 1. 3. 2012. sa 12,28 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2020. sa -9,51 %.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ·
Maks
Stopa rasta BDP | |
---|---|
1. 3. 2004. | 8,60 % |
1. 6. 2004. | 0,67 % |
1. 9. 2004. | 5,75 % |
1. 3. 2005. | 4,21 % |
1. 12. 2005. | 8,05 % |
1. 6. 2006. | 4,31 % |
1. 12. 2006. | 2,30 % |
1. 6. 2007. | 4,11 % |
1. 9. 2007. | 9,18 % |
1. 3. 2008. | 8,14 % |
1. 9. 2009. | 2,65 % |
1. 12. 2009. | 10,72 % |
1. 6. 2010. | 6,31 % |
1. 12. 2010. | 1,39 % |
1. 3. 2011. | 1,47 % |
1. 9. 2011. | 5,93 % |
1. 3. 2012. | 12,28 % |
1. 12. 2012. | 6,88 % |
1. 3. 2013. | 0,26 % |
1. 6. 2013. | 5,43 % |
1. 9. 2013. | 1,43 % |
1. 6. 2014. | 6,32 % |
1. 9. 2014. | 1,37 % |
1. 12. 2014. | 2,66 % |
1. 6. 2015. | 2,03 % |
1. 9. 2015. | 3,05 % |
1. 9. 2016. | 3,48 % |
1. 9. 2017. | 1,69 % |
1. 12. 2017. | 2,46 % |
1. 6. 2018. | 2,44 % |
1. 6. 2019. | 4,31 % |
1. 12. 2019. | 3,31 % |
1. 12. 2020. | 8,32 % |
1. 6. 2021. | 5,78 % |
1. 12. 2021. | 6,64 % |
1. 6. 2022. | 3,31 % |
1. 12. 2022. | 5,41 % |
1. 6. 2023. | 1,75 % |
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2023. | 1,75 % |
1. 12. 2022. | 5,41 % |
1. 6. 2022. | 3,31 % |
1. 12. 2021. | 6,64 % |
1. 6. 2021. | 5,78 % |
1. 12. 2020. | 8,32 % |
1. 12. 2019. | 3,31 % |
1. 6. 2019. | 4,31 % |
1. 6. 2018. | 2,44 % |
1. 12. 2017. | 2,46 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇦 BDP iz građevinarstva | 752,6 mil. USD | 441,3 mil. USD | Kvartal |
🇳🇦 BDP iz javne uprave | 3,836 milijardi USD | 4,322 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇦 BDP iz komunalnih preduzeća | 1,204 milijardi USD | 1,116 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇦 BDP iz poljoprivrede | 1,046 milijardi USD | 1,893 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇦 BDP iz proizvodnje | 3,712 milijardi USD | 3,896 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇦 BDP iz rudarstva | 5,154 milijardi USD | 4,884 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇦 BDP iz transportnog sektora | 1,248 milijardi USD | 942,5 mil. USD | Kvartal |
🇳🇦 BDP iz usluga | 3,713 milijardi USD | 3,87 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇦 BDP po glavi stanovnika | 4.511,89 USD | 4.394,4 USD | Godišnje |
🇳🇦 BDP po glavi stanovnika PPP | 11.498,32 USD | 11.198,9 USD | Godišnje |
🇳🇦 BDP po stalnim cenama | 38,916 milijardi USD | 39,424 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇦 BIP | 12,35 milijardi USD | 12,57 milijardi USD | Godišnje |
🇳🇦 Bruto investicije u osnovna sredstva | 43,407 milijardi NAD | 25,638 milijardi NAD | Godišnje |
🇳🇦 Bruto nacionalni dohodak | 171,687 milijardi NAD | 155,088 milijardi NAD | Godišnje |
🇳🇦 Godišnja stopa rasta BDP | 4,7 % | 4,4 % | Kvartal |
🇳🇦 Rast BDP-a u celoj godini | 4,2 % | 5,3 % | Godišnje |
Namibija ima jedan od najvećih BDP-a po glavi stanovnika u Africi. Ipak, zbog neravnomerne raspodele prihoda, polovina stanovništva živi ispod granice siromaštva. Ekonomska zavisnost Namibije leži u vađenju i preradi minerala kao što su dijamanti, uranijum, olovo, cink, kalaj, srebro i volfram. Poljoprivreda koja obezbeđuje osnovne životne potrebe glavni je izvor prihoda za 50% stanovnika Namibije.
Makro stranice za druge zemlje u Afrika
- 🇩🇿Alžir
- 🇦🇴Angola
- 🇧🇯Benin
- 🇧🇼Bocvana
- 🇧🇫Burkina Faso
- 🇧🇮Burundi
- 🇨🇲Kamerun
- 🇨🇻Kape Verde
- 🇨🇫Centralnoafrička Republika
- 🇹🇩Čad
- 🇰🇲Komori
- 🇨🇬Kongo
- 🇿🇦Južna Afrika
- 🇩🇯Đibuti
- 🇪🇬Egipat
- 🇬🇶Ekvatorijalna Gvineja
- 🇪🇷Eritreja
- 🇪🇹Etiopija
- 🇬🇦Gabon
- 🇬🇲Gambija
- 🇬🇭Gana
- 🇬🇳Gvineja
- 🇬🇼Gvineja-Bisao
- 🇨🇮Obala Slonovače
- 🇰🇪Kenija
- 🇱🇸Lesoto
- 🇱🇷Liberia
- 🇱🇾Libija
- 🇲🇬Madagaskar
- 🇲🇼Malavi
- 🇲🇱Mali
- 🇲🇷Mauritanija
- 🇲🇺Mauricijus
- 🇲🇦Maroko
- 🇲🇿Mozambik
- 🇳🇪Niger
- 🇳🇬Nigerija
- 🇷🇼Ruanda
- 🇸🇹Sao Tome i Principe
- 🇸🇳Senegal
- 🇸🇨Sejšeli
- 🇸🇱Sijera Leone
- 🇸🇴Somalija
- Južni Sudan
- 🇸🇩Sudan
- 🇸🇿Svazilend
- 🇹🇿Tanzanija
- 🇹🇬Togo
- 🇹🇳Tunis
- 🇺🇬Uganda
- 🇿🇲Zambija
- 🇿🇼Zimbabve
Šta je Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i osnova je za ocenu ekonomskog zdravlja jedne zemlje. Stopa rasta BDP-a meri se kao procentualna promena ukupne vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično kvartala ili godine. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne i precizne podatke o makroekonomskim indikatorima, među kojima je i stopa rasta BDP-a, omogućujući korisnicima da donesu informisane odluke. BDP raste kada se proizvodna aktivnost u zemlji širi, što često ukazuje na poboljšanja u standardu života, smanjenje nezaposlenosti i povećanje prihoda. Nasuprot tome, pad BDP-a može biti znak ekonomske recesije, što može dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja prihoda građana. Zato je praćenje stope rasta BDP-a od suštinskog značaja za ekonomiste, investitore, donosioce politika i sve one koji se bave analizom i prognozom ekonomskih trendova. Jedan od glavnih faktora koji utiče na stopu rasta BDP-a je potrošnja domaćinstava. Kada domaćinstva troše više na dobra i usluge, preduzeća povećavaju proizvodnju da bi zadovoljila rastuću potražnju, što dovodi do rasta BDP-a. Dugoročna održivost ovog rasta zavisi od stabilnog povećanja dohotka domaćinstava, što se može postići kroz efikasne politike zapošljavanja i ekonomske stabilnosti. Drugi značajan faktor je investicija, kako domaća, tako i strana. Investicije u infrastrukturu, tehnologiju i ljudski kapital mogu dugoročno stimulisati ekonomski rast. One poboljšavaju produktivnost i konkurentnost ekonomije, stvarajući osnovu za održivi rast BDP-a. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne analize investicionih trendova i njihovog uticaja na stopu rasta BDP-a. Vladina potrošnja je treći ključni komponent stope rasta BDP-a. Državni izdaci za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i druge javne usluge direktno podstiču ekonomsku aktivnost. Efikasna javna potrošnja može poboljšati kapacitete ekonomije za rast i dugoročno povećati konkurentnost. Međutim, prekomerna vladina potrošnja može dovesti do fiskalnih neodrživosti, što može negativno uticati na ekonomski rast. Najzad, značajan faktor je neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza. Pozitivan saldo izvoza doprinosi rastu BDP-a jer predstavlja priliv prihoda iz inostranstva. Zemlje sa visokim stopama izvoza obično beleže jači rast BDP-a zahvaljujući visokim prihodima od prodaje roba i usluga na međunarodnim tržištima. U Eulerpool-u, nudimo detaljne podatke o trgovinskim bilansima i njihovom uticaju na ekonomski rast. Fluktuacije u stopi rasta BDP-a mogu takođe biti posledica cikličnih promena u ekonomiji. Ekonomski ciklusi prolaze kroz faze ekspanzije i kontrakcije. Period ekspanzije karakteriše ubrzan rast BDP-a, smanjena nezaposlenost i povećana potrošnja, dok se u fazama kontrakcije često beleži smanjenje ekonomskih aktivnosti i porast nezaposlenosti. Razumevanje ovih ciklusa omogućava bolje planiranje i implementaciju ekonomske politike. Inflacija je još jedan faktor koji direktno utiče na stopu rasta BDP-a. Visoka inflacija može erodirati kupovnu moć potrošača i smanjiti realni rast BDP-a. Centralne banke često koriste monetarne politike, kao što su promene kamatnih stopa, da bi kontrolisale inflaciju i osigurale stabilan rast BDP-a. Na našem sajtu pružamo analize inflacionih trendova i njihove implikacije na ekonomski rast. Jedan od izazova u oceni stope rasta BDP-a je tačnost statističkih podataka. Različite metode obračuna BDP-a mogu davati različite rezultate, a tenecemo da pružimo najpreciznije i najpouzdanije makroekonomske podatke kako bi naši korisnici mogli doneti najbolje moguće odluke. Kvalitet podataka zavisi od prikupljanja, obrade i prezentacije, a mi se trudimo da naša baza bude uvek ažurirana najnovijim podacima. Stopa rasta BDP-a ima i socijalne implikacije. Visoke stope rasta često su povezane sa poboljšanjem kvaliteta života, većim ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo i smanjenjem siromaštva. Nasuprot tome, niski rast ili ekonomska stagnacija mogu pogoršati socijalne nejednakosti i stvoriti dodatne izazove za vlade i društva. Na kraju, analiziranje stope rasta BDP-a zahteva šire razumevanje političkih, ekonomskih i socijalnih faktora. Globalna ekonomija je visoko integrisana, te događaji u jednoj zemlji mogu imati domino efekat na druge. Na Eulerpool-u, nudimo kvantitativne i kvalitativne analize koje omogućavaju holistički pristup praćenju ekonomske situacije. Eulerpool je posvećen pružanju sveobuhvatnih podataka i analiza koji pomažu našim korisnicima da bolje razumeju ekonomske trendove i donesu informisane odluke. Praćenje i analiza stope rasta BDP-a je vitalna u ovom kontekstu, a mi smo tu da vam pružimo najpouzdanije informacije. Nadamo se da će vam naša platforma pružiti sve što vam je potrebno da biste dobili kompletnu sliku ekonomske situacije i planirali svoje buduće korake na temelju najnovijih i najtačnijih podataka. Σveilpool je vaša polazna tačka za sve makroekonomske analize, a stopa rasta BDP-a je samo jedan od mnogih pokazatelja koji vam mogu pomoći da shvatite složeni svet ekonomskih trendova.