Литванија Nezaposlene Osobe
Цена
Цена
141.597
Promena +/-
-3.843
Процентуална промена
-2,64 %
Trenutna vrednost Nezaposlene Osobe u Литванија iznosi 141.597 . Nezaposlene Osobe u Литванија smanjile su se na 141.597 na dan 1. 6. 2026., nakon što su bile 145.440 na dan 1. 5. 2026.. Od 1. 1. 1994. do 1. 6. 2026., prosečan BDP u Литванија je bio 159.681,52 . Rekordna vrednost dostignuta je na dan 1. 7. 2010. sa 330.580,00 , dok je najniža vrednost zabeležena na dan 1. 7. 1994. sa 58.200,00 .
The current value of Nezaposlene Osobe in Литванија is 141.597. Nezaposlene Osobe in Литванија decreased to 141.597 from 145.440.Nezaposlene Osobe in Литванија averaged 159.681,52 from 1. 1. 1994. until 1. 6. 2026..The all-time high was 330.580,00 (1. 7. 2010.)and the record low was 58.200,00 (1. 7. 1994.).
Nezaposlene Osobe
Nezaposlene Osobe
Максимално
Nezaposlene Osobe Istorija
| Datum | Vrednost |
|---|---|
| 141.597 | |
| 145.440 | |
| 146.865 | |
| 155.272 | |
| 163.661 | |
| 164.212 | |
| 159.328 | |
| 154.543 | |
| 149.806 | |
| 150.675 |
Slični makro pokazatelji za Nezaposlene Osobe
Promena zapošljavanja
Kvartalno
Rad sa skraćenim radnim vremenom
Kvartalno
Stopa nezaposlenosti mladih
Mesečno
Запослена лица
Kvartalno
Минималне плате
Kvartalno
Пензионисни узраст мушкарци
Godišnje
Пензионо доба жене
Godišnje
Плате
Kvartalno
Плате у производњи
Kvartalno
Потпуна запосленост
Kvartalno
Продуктивност
Kvartalno
Слободна радна места
Kvartalno
Становништво
Godišnje
Стопа дугорочне незапослености
Kvartalno
Стопа запослености
Kvartalno
Стопа незапослености
Mesečno
Стопа незаузетих радних места
Kvartalno
Стопа учешћа радне снаге
Kvartalno
Трошкови рада
Kvartalno
Nezaposlene Osobe
U Litvaniji, nezaposlene osobe su pojedinci koji su bez posla i aktivno traže zaposlenje.
Makro stranice za druge zemlje u Европа
Šta je Nezaposlene Osobe?
Unemployed Persons – nezaposlene osobe – predstavljaju ključnu kategoriju u makroekonomskom kontekstu, jer odražavaju stanje tržišta rada, ekonomskih ciklusa i opšte ekonomske sigurnosti jedne države. Indikator nezaposlenosti pruža precizne uvide u brojne ekonomske aspekte, kao što su inflacija, bruto domaći proizvod (BDP), stopa tržišnog rasta i socijalni standard. U okviru naše platforme eulerpool, nudimo detaljnu analizu ovih parametara uz pomoć najnovijih podataka dostupnih iz izvora kao što su državni zavodi za statistiku, agencije za zapošljavanje i međunarodne organizacije. Nezaposlene osobe se definišu kao one koje su radno sposobne, aktivno traže posao ili su dostupne za rad, ali nisu zaposleno angažovane u istraživanom periodu. Ovo obuhvata i osobe koje su privremeno ostale bez posla, ali se očekuje njihov ponovni angažman. Na primer, sezonska nezaposlenost može se javiti u industrijama poput turizma, poljoprivrede i građevine gde potražnja za radnom snagom oscilira tokom godine. Uzroci nezaposlenosti su mnogobrojni i složeni. Ova kategorija uključuje cikličnu nezaposlenost koja je povezana sa ekonomskim ciklusima recesije i ekspanzije; frikcionu nezaposlenost koja je prirodno prisustvo na tržištu rada dok pojedinci menjaju posao ili započinju novi karijerni put; strukturnu nezaposlenost izazvanu promenama u industrijskoj strukturi i tehnologiji; kao i sezonsku nezaposlenost. Razumevanje ovih tipova nezaposlenosti omogućava donositeljima odluka da razviju efikasne strategije za minimiziranje negativnih efekata na ekonomiju. Visoka stopa nezaposlenosti ima značajne posledice, kako ekonomske, tako i socijalne. Ekonomskom smislu, visoka nezaposlenost dovodi do smanjenja potrošačke potražnje, što utiče na pad proizvodnje i poslovne aktivnosti. Takođe, država beleži budžetske gubitke, jer sa jedne strane povećava izdatke za socijalnu pomoć i obuke za nezaposlene, a sa druge strane smanjuje priliv poreza usled manjeg broja zaposlenih. Socijalni aspekti uključuju povećanje nivoa siromaštva, socijalne isključenosti, kao i probleme sa mentalnim zdravljem među nezaposlenima. Naša platforma eulerpool pruža pristup detaljnim i ažuriranim podacima o nezaposlenosti kako bi ekonomisti, istraživači, donosioci politika i poslovni lideri imali precizne analize za svoje potrebe. Pratimo trendove nezaposlenosti u različitim sektorima, regijama i demografskim grupama što omogućava kompleksnu analizu tržišta rada. Posebno obraćamo pažnju na dugotrajnu nezaposlenost, koja je kritičan problem jer dugoročno neaktivne osobe gube veštine i postaju manje poželjne za poslodavce. Statističke metode koje koristimo za prikupljanje i obradu podataka su najmodernije i uključuju kvantitativne analize, regresione modele i analize vremenskih serija. Ovi podaci omogućavaju prognoziranje budućih trendova nezaposlenosti i identifikaciju potencijalnih rizika pre nego što postanu ozbiljni problemi. Na primer, povećanje nezaposlenosti u sektoru proizvodnje može signalizirati probleme u domaćoj ekonomiji ili indikaciju globalnih ekonomskih šokova. U periodima ekonomske recesije, stopa nezaposlenosti značajno raste, dok se tokom ekonomske ekspanzije smanjuje. Mnogi faktori utiču na ove fluktuacije, uključujući monetarnu politiku, fiskalne mere, globalne ekonomske trendove, rezultujuće promene u privatnoj potrošnji i investicijama, te tehnološke inovacije. Na primer, pandemija COVID-19 je rezultirala globalnim talasom nezaposlenosti usled zatvaranja ekonomskih aktivnosti i drastičnog smanjenja potražnje u mnogim industrijama. Efikasno upravljanje stopom nezaposlenosti zahteva koordinisane mere politike koje uključuju podsticanje poslovnih investicija, razvoj veština kroz obrazovanje i obuke, podršku preduzetništvu i inovacijama, kao i socijalne programe za najugroženije grupe. Vlade često koriste fiskalne stimuluse, poput povećanih izdataka na infrastrukturu i socijalne programe, kako bi otvorile nova radna mesta i smanjile nezaposlenost. Privatni sektor takođe igra ključnu ulogu kroz korporativne strategije zapošljavanja i razvoj radne snage. Obrazovanje i stručne obuke su od ključne važnosti za smanjenje strukturne nezaposlenosti. Promene na tržištu rada sve više zahtevaju nova znanja i veštine, što zahteva fleksibilnost radne snage i prilagodljivost obrazovnih sistema. Naša analiza na eulerpool uključuje i praćenje trendova u obrazovanju i kapacitetima za obuku, kako bi se utvrdila spremnost radne snage za buduće izazove. Što se tiče globalne perspektive, nezaposlenost u različitim zemljama može se značajno razlikovati zbog različitih ekonomskih, političkih i socijalnih faktora. Uporedna analiza ovih razlika omogućava identifikaciju uspešnih politika i strategija koje mogu biti primenjene u različitim kontekstima. Na primer, zemlje sa niskom stopom nezaposlenosti često imaju razvijene sisteme socijalne sigurnosti, visok nivo obrazovanja i obuka, te povoljne uslove za poslovanje. Kao deo eulerpool platforme, korisnici mogu pristupiti opsežnim podacima i analizama koji im pomažu da razumeju odnose između nezaposlenosti i drugih makroekonomskih indikatora. Nudimo detaljne izveštaje, grafikone, interaktivne alate za analizu i mogućnost prilagođene obrade podataka. Naša misija je da omogućimo dublje razumevanje složenih ekonomskih obrazaca putem tačnih i ažurnih podataka, čime doprinosimo boljem odlučivanju i razvoju politika. Zaključno, praćenje i analiza nezaposlenosti su ključni za razumevanje ekonomskog zdravlja i stabilnosti jedne države. Kategorija nezaposlenih osoba pruža važne uvide u stanje tržišta rada, ekonomske politike i socijalnu situaciju. Naša platforma eulerpool je posvećena tome da obezbedi najobuhvatnije i najpreciznije podatke o nezaposlenosti, kako bi svi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na pouzdanim analizama.
Nezaposlene Osobe Литванија — FAQ
What is the current Nezaposlene Osobe in Литванија?
The current Nezaposlene Osobe in Литванија is 141.597 as of 1. 6. 2026..
How has the Nezaposlene Osobe in Литванија changed recently?
The Nezaposlene Osobe in Литванија decreased from 145.440 (1. 5. 2026.) to 141.597 (1. 6. 2026.).
What is the all-time high for Nezaposlene Osobe in Литванија?
The all-time high for Nezaposlene Osobe in Литванија was 330.580,00, recorded on 1. 7. 2010..
What is the all-time low for Nezaposlene Osobe in Литванија?
The all-time low for Nezaposlene Osobe in Литванија was 58.200,00, recorded on 1. 7. 1994..
What is the historical average of Nezaposlene Osobe in Литванија?
The historical average of Nezaposlene Osobe in Литванија is 159.681,52, calculated over the period from 1. 1. 1994. to 1. 6. 2026..
Where does the Nezaposlene Osobe data for Литванија come from?
The Nezaposlene Osobe data for Литванија is sourced from Statistics Lithuania and published on Eulerpool.
Više alata i analiza
Besplatni alati i tržišni podaci od Eulerpool-a.
Akciofinder
Анализирајте 20.000+ акција широм света са преко 1.000.000 финансијских показатеља.
Insiderkupovine
Пратите куповање и продају инсајдера у реалном времену.
Суперинвеститори
Пратите портфолије највећих инвеститора на свету
Dividendni kalendar
Планирајте пасивни доход са датумима исплате дивиденди.
Календар зарада
Сви квартални резултати на једном месту.
Економски календар
Економски eventos и издавања podataka из 200+ земаља.
Праћење Конгреса
Откривања STOCK Act од чланова америчког Конгреса
Fear & Greed Index
Market Sentiment Indicator
Крипто Fear & Greed Index
Индикатор расположења крипто тржишта
Идеје
Уредбене листе акција по стратегији, индексу и земљи.
Секторе
Врхунске акције сортиране по индустрији и сектору.
Zemlje
Tržišta akcija i top kompanije po zemlji.
Стратегија
Dokazane investicione strategije sa istorijskim prinosima.
Indeks
Performanse i sastav glavnih indeksa akcija.
Glossar
Sveobuhvatan rečnik berze za finansijske i pojmove akcija
Blог
Vesti, partnerstava i najave proizvoda