Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Nemačka Stopa slobodnih radnih mesta
Cena
Trenutna vrednost Stopa slobodnih radnih mesta u Nemačka iznosi 3,5 %. Stopa slobodnih radnih mesta u Nemačka opala je na 3,5 % dana 1. 3. 2024., nakon što je iznosila 3,9 % dana 1. 12. 2023.. Od 1. 3. 2006. do 1. 6. 2024., prosečni BDP u Nemačka bio je 2,44 %. Najveća vrednost svih vremena postignuta je dana 1. 12. 2022. sa 4,50 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 12. 2006. sa 0,90 %.
Stopa slobodnih radnih mesta ·
Maks
Stopa ponude poslova | |
---|---|
1. 3. 2006. | 1,00 % |
1. 6. 2006. | 1,10 % |
1. 9. 2006. | 1,40 % |
1. 12. 2006. | 0,90 % |
1. 3. 2007. | 1,10 % |
1. 6. 2007. | 1,10 % |
1. 9. 2007. | 1,00 % |
1. 12. 2007. | 1,60 % |
1. 3. 2008. | 1,50 % |
1. 6. 2008. | 0,90 % |
1. 9. 2008. | 1,10 % |
1. 12. 2008. | 1,50 % |
1. 3. 2009. | 1,50 % |
1. 6. 2009. | 1,30 % |
1. 9. 2009. | 1,20 % |
1. 12. 2009. | 1,90 % |
1. 3. 2010. | 1,40 % |
1. 6. 2010. | 1,40 % |
1. 9. 2010. | 1,50 % |
1. 12. 2010. | 2,10 % |
1. 3. 2011. | 2,50 % |
1. 6. 2011. | 2,10 % |
1. 9. 2011. | 2,20 % |
1. 12. 2011. | 2,40 % |
1. 3. 2012. | 2,30 % |
1. 6. 2012. | 2,30 % |
1. 9. 2012. | 2,20 % |
1. 12. 2012. | 2,30 % |
1. 3. 2013. | 2,10 % |
1. 6. 2013. | 2,00 % |
1. 9. 2013. | 2,00 % |
1. 12. 2013. | 2,30 % |
1. 3. 2014. | 2,30 % |
1. 6. 2014. | 2,20 % |
1. 9. 2014. | 2,10 % |
1. 12. 2014. | 2,50 % |
1. 3. 2015. | 2,50 % |
1. 6. 2015. | 2,30 % |
1. 9. 2015. | 2,20 % |
1. 12. 2015. | 2,60 % |
1. 3. 2016. | 2,40 % |
1. 6. 2016. | 2,40 % |
1. 9. 2016. | 2,30 % |
1. 12. 2016. | 2,60 % |
1. 3. 2017. | 2,60 % |
1. 6. 2017. | 2,70 % |
1. 9. 2017. | 2,70 % |
1. 12. 2017. | 2,90 % |
1. 3. 2018. | 2,90 % |
1. 6. 2018. | 2,90 % |
1. 9. 2018. | 3,00 % |
1. 12. 2018. | 3,40 % |
1. 3. 2019. | 3,30 % |
1. 6. 2019. | 3,30 % |
1. 9. 2019. | 3,20 % |
1. 12. 2019. | 3,30 % |
1. 3. 2020. | 2,90 % |
1. 6. 2020. | 2,00 % |
1. 9. 2020. | 2,40 % |
1. 12. 2020. | 2,80 % |
1. 3. 2021. | 2,90 % |
1. 6. 2021. | 2,80 % |
1. 9. 2021. | 3,30 % |
1. 12. 2021. | 3,90 % |
1. 3. 2022. | 4,10 % |
1. 6. 2022. | 4,40 % |
1. 9. 2022. | 4,20 % |
1. 12. 2022. | 4,50 % |
1. 3. 2023. | 4,20 % |
1. 6. 2023. | 4,10 % |
1. 9. 2023. | 4,10 % |
1. 12. 2023. | 3,90 % |
1. 3. 2024. | 3,50 % |
Stopa slobodnih radnih mesta Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 3,5 % |
1. 12. 2023. | 3,9 % |
1. 9. 2023. | 4,1 % |
1. 6. 2023. | 4,1 % |
1. 3. 2023. | 4,2 % |
1. 12. 2022. | 4,5 % |
1. 9. 2022. | 4,2 % |
1. 6. 2022. | 4,4 % |
1. 3. 2022. | 4,1 % |
1. 12. 2021. | 3,9 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa slobodnih radnih mesta
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇩🇪 Harmonizovana stopa nezaposlenosti | 3,5 % | 3,5 % | Mesečno |
🇩🇪 Minimalne zarade | 12,41 EUR/Hour | 12 EUR/Hour | Godišnje |
🇩🇪 Nepuno radno vreme | 12,152 mil. | 12,074 mil. | Kvartal |
🇩🇪 Nezaposlena lica | 2,856 mil. | 2,823 mil. | Mesečno |
🇩🇪 Plate u proizvodnji | 100,44 points | 115,3 points | Mesečno |
🇩🇪 Plateži | 4.1 EUR/Month | 3.975 EUR/Month | Godišnje |
🇩🇪 Populacija | 84,7 mil. | 84,4 mil. | Godišnje |
🇩🇪 Poslovi | 696.01 | 698.87 | Mesečno |
🇩🇪 Produktivnost | 94,5 points | 93,1 points | Mesečno |
🇩🇪 Promena stope nezaposlenosti | 27 | 17 | Mesečno |
🇩🇪 Promena zaposlenosti | -0,1 % | 0,1 % | Kvartal |
🇩🇪 Puno radno vreme | 29,224 mil. | 29,435 mil. | Kvartal |
🇩🇪 Rast zarada | 3,1 % | 3,8 % | Kvartal |
🇩🇪 Starosna granica za penziju žena | 66 Years | 65,92 Years | Godišnje |
🇩🇪 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 66 Years | 65,92 Years | Godišnje |
🇩🇪 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 0,9 % | 0,9 % | Kvartal |
🇩🇪 Stopa nezaposlenosti | 6 % | 6 % | Mesečno |
🇩🇪 Stopa nezaposlenosti mladih | 6,8 % | 6,9 % | Mesečno |
🇩🇪 Stopa zaposlenosti | 77,4 % | 77,1 % | Kvartal |
🇩🇪 Stopa zaposlenosti | 79,9 % | 80 % | Kvartal |
🇩🇪 Troškovi rada | 115,54 points | 115,45 points | Kvartal |
🇩🇪 Zaposleni | 45,966 mil. | 45,987 mil. | Mesečno |
Stopa slobodnih radnih mesta (JVR) meri udeo ukupnih radnih mesta koja su nepopunjena, izražena u procentima. Slobodno radno mesto se definiše kao plaćeno radno mesto (novokreirano, nepopunjeno ili koje će uskoro postati upražnjeno) za koje poslodavac preduzima aktivne korake kako bi pronašao odgovarajućeg kandidata izvan dotičnog preduzeća i spreman je da preduzme dodatne korake, a koje poslodavac namerava da popuni odmah ili u bliskoj budućnosti.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Stopa slobodnih radnih mesta
"Sajt Eulerpool nudi sveobuhvatne makroekonomske podatke koji omogućavaju detaljno razumevanje ekonomskih trendova i dinamike tržišta. Jedan od ključnih indikatora koji se može pronaći na našoj platformi je „Stopa slobodnih radnih mesta“ ili „job vacancy rate“. Ova kategorija prikuplja podatke o procentu otvorenih radnih mesta u odnosu na ukupni broj radnih mesta na tržištu rada. Stopa slobodnih radnih mesta je vitalni indikator makroekonomskog zdravlja i ima brojne implikacije na ukupnu ekonomiju. Ona pruža informacije koje su ključne za poslovne menadžere, ekonomske analitičare, političke kreatore i naučnike. Poslovni menadžeri koriste ove podatke kako bi razumeli tržište rada, analizirali potražnju za radnom snagom i razvili strategije zapošljavanja. Ekonomski analitičari koriste stopu slobodnih radnih mesta za predikciju ekonomskog rasta i meru delotvornosti trenutne ekonomske politike. Politički kreatori koriste ove informacije za kreiranje politika koje će stimulisati zapošljavanje ili ublažiti posledice nezaposlenosti, dok naučnici istražuju temelje i implikacije ove mere na ekonomsku teoriju. Podaci o stopi slobodnih radnih mesta često se prikupljaju kroz ankete koje sprovode nacionalne agencije za statistiku. Ove ankete uključuju privatne i javne poslodavce različitih veličina i industrija. Cilj je da se dobije sveobuhvatni uvid u trenutnu situaciju na tržištu rada. Prikupljeni podaci uključuju otvorene pozicije koje poslodavci aktivno pokušavaju da popune i koje su dostupne u određenom trenutku. Visoka stopa slobodnih radnih mesta obično ukazuje na snažnu potražnju za radom. To može biti znak ekspanzivne ekonomije gde preduzeća šire svoje operacije i traže dodatnu radnu snagu. Međutim, ako se visoka stopa slobodnih radnih mesta pojavi uz visoku stopu nezaposlenosti, to može signalizirati problem disbalansa između veština koje poslodavci traže i onih koje su dostupne na tržištu rada. S druge strane, niska stopa slobodnih radnih mesta može biti indikator ekonomske recesije ili stagnacije, gde preduzeća nisu spremna da zapošljavaju novu radnu snagu, možda zbog nedostatka potražnje ili poverenja u tržišne uslove. Makroekonomski analizatori blisko prate stopu slobodnih radnih mesta jer ona pruža vredne informacije koje se mogu koristiti za predviđanje budućih trendova na tržištu rada. Na primer, rastuća stopa slobodnih radnih mesta obično prethodi povećanju zaposlenosti. To znači da preduzeća koja imaju više otvorenih pozicija očekuju povećanu potražnju za svojim proizvodima i uslugama, što rezultira rastom poslovnih aktivnosti i kreiranjem novih radnih mesta. Nasuprot tome, pad u stopi slobodnih radnih mesta može biti rani indikator padaće tržište rada, što može rezultirati smanjenjem zaposlenosti i povećanjem nezaposlenosti. Pored toga, stopa slobodnih radnih mesta se često koristi zajedno sa drugim makroekonomskim indikatorima kao što su stopa nezaposlenosti, bruto domaći proizvod (BDP), inflacija i plate, da bi se dobila kompleksnija slika ekonomske situacije. Na primer, uz kombinaciju stope slobodnih radnih mesta i stope nezaposlenosti može se formirati Beveridžova kriva, koja pokazuje odnos između nezaposlenosti i otvorenih pozicija. Ova kriva može pružiti uvid u efikasnost tržišta rada i ukazati na strukturne probleme kao što su nedostatak veština ili neadekvatna geografska raspodela radne snage. Na platformi Eulerpool, korisnici imaju pristup detaljnim i ažuriranim podacima o stopi slobodnih radnih mesta koji omogućavaju dublje razumevanje ekonomske situacije. Naša analitička tehnologija omogućava korisnicima da prilagode i kombinuju podatke iz različitih izvora kako bi kreirali prilagođene grafike, izveštaje i analize. Naši podaci se ažuriraju u realnom vremenu kako bi se omogućio pravi uvid u trenutnu ekonomsku situaciju i pomoglo korisnicima da donesu informisane odluke. Kategorija „Stopa slobodnih radnih mesta“ na Eulerpool platformi ne samo da pruža sirove podatke, već i napredne alatke za analizu i vizualizaciju koje omogućavaju detaljno ispitivanje trendova i obrazaca. Korisnici mogu pratiti istorijske podatke kako bi identifikovali dugoročne trendove ili analizirali nedavna dešavanja kako bi razumeli trenutne tržišne dinamike. Na kraju, skup podataka koji se odnosi na stopu slobodnih radnih mesta je neophodan alat za svakoga ko je zainteresovan za makroekonomsku analizu i želeo bi da razume dinamiku tržišta rada. Korišćenjem naše platforme, korisnici mogu dobiti sveobuhvatan uvid u tržište rada i u skladu sa tim prilagoditi svoje strategije i planove. Eulerpool je posvećen pružanju tačnih, ažuriranih i relevantnih podataka koji su od suštinskog značaja za donošenje informisanih odluka u složenom ekonomskom okruženju. Zato posetite Eulerpool i otkrijte snagu detaljnih makroekonomskih analiza koje vam mogu pomoći da steknete konkurentsku prednost na tržištu i donesete odluke koje će oblikovati vašu budućnost."