Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇩🇪

Nemačka Energetska inflacija

Cena

0,98 %
Promena +/-
-7,27 %
Promena %
-157,53 %

Trenutna vrednost Energetska inflacija u Nemačka iznosi 0,98 %. Energetska inflacija u Nemačka opala je na 0,98 % dana 1. 9. 2023., nakon što je bila 8,25 % dana 1. 8. 2023.. Od 1. 1. 1992. do 1. 10. 2024., prosečan BDP u Nemačka je bio 3,73 %. Najveća vrednost ikada postignuta je bila 1. 9. 2022. sa 36,54 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 7. 2009. sa -11,40 %.

Izvor: Federal Statistical Office

Energetska inflacija

  • Maks

Energetska inflacija

Energetska inflacija Istorija

DatumVrednost
1. 9. 2023.0,98 %
1. 8. 2023.8,25 %
1. 7. 2023.5,69 %
1. 6. 2023.3,01 %
1. 5. 2023.2,59 %
1. 4. 2023.6,85 %
1. 3. 2023.3,54 %
1. 2. 2023.19,14 %
1. 1. 2023.23,1 %
1. 12. 2022.20,34 %
1
2
3
4
5
...
27

Slični makroekonomski pokazatelji za Energetska inflacija

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇩🇪
Cene izvoza
114,6 points114,7 pointsMesečno
🇩🇪
CPI Transport
124,9 points123,7 pointsMesečno
🇩🇪
Harmonizovana stopa inflacije MoM
-0,1 %-0,2 %Mesečno
🇩🇪
Harmonizovana stopa inflacije YoY
1,8 %2 %Mesečno
🇩🇪
Harmonizovani potrošački ceni
130,2 points129,7 pointsMesečno
🇩🇪
Indeks potrošačkih cena (CPI)
119,3 points119,2 pointsMesečno
🇩🇪
Indeks potrošačkih cena Baden-Virtemberg YoY
2,1 %1,9 %Mesečno
🇩🇪
Indeks potrošačkih cena Bavarske YoY
1,9 %2,1 %Mesečno
🇩🇪
Indeks potrošačkih cena Brandenburg YoY
1,8 %1,4 %Mesečno
🇩🇪
Indeks potrošačkih cena Hessen YoY
1,8 %1,2 %Mesečno
🇩🇪
Indeks potrošačkih cena Severne Rajne-Vestfalije YoY
1,5 %1,7 %Mesečno
🇩🇪
Indeks potrošačkih cena za stanovanje i pomoćne troškove
116,3 points116,2 pointsMesečno
🇩🇪
Indeksi cena uvoza MoM
-0,4 %-0,4 %Mesečno
🇩🇪
Inflacija hrane
2,08 %1,84 %Mesečno
🇩🇪
Inflacija proizvođačkih cena MoM
0,2 %0 %Mesečno
🇩🇪
Inflacija usluga
4 %3,8 %Mesečno
🇩🇪
Inflacija zakupnine
2,1 %2,2 %Mesečno
🇩🇪
Osnovna stopa inflacije
2,9 %2,7 %Mesečno
🇩🇪
Osnovni indeks potrošačkih cena
116,3 points115,9 pointsMesečno
🇩🇪
Proizvođačke cene
127,7 points127,5 pointsMesečno
🇩🇪
Promena proizvođačkih cena
-1,6 %-2,2 %Mesečno
🇩🇪
Sachsen CPI YoY
2,4 %2,6 %Mesečno
🇩🇪
Stopa inflacije
1,6 %1,9 %Mesečno
🇩🇪
Stopa inflacije MoM
0 %-0,1 %Mesečno
🇩🇪
Uvozne cene
111,8 points112,2 pointsMesečno
🇩🇪
Uvozne cene YoY
0,2 %0,9 %Mesečno
🇩🇪
Veleprodajne cene
116,1 points117 pointsMesečno
🇩🇪
Veleprodajne cene MoM
-0,8 %0,3 %Mesečno
🇩🇪
Veleprodajne cene YoY
-1,1 %-0,1 %Mesečno

Energija čini 7.4 procenata ukupnog nemačkog indeksa potrošačkih cena, prema podacima Eulerpool-a.

Šta je Energetska inflacija

Energetska inflacija je kritičan aspekt makroekonomskih analiza i predstavlja značajan segment kada se govori o širem ekonomskom okviru. Ovaj fenomen se bavi povećanjem cena energenata poput nafte, gasa, uglja i električne energije, i kako te promene cene utiču na različite ekonomske parametre, uključujući inflaciju, privredni rast, troškove preduzeća i životni standard građana. Naša platforma Eulerpool, specijalizovana za prikazivanje makroekonomskih podataka, posvećuje posebnu pažnju ovom aspektu kako bi korisnicima pružila sveobuhvatne informacije o energetskim kretanjima u ekonomiji. Energetska inflacija ima dalekosežne posledice na globalnu ekonomiju. Kada posmatramo rast cena energenata, bitno je razumeti razloge koji dovode do ovih povećanja. Najčešći faktori uključuju geopolitičke događaje, promene u ponudi i potražnji, proizvodne kapacitete i tržišne spekulacije. Na primer, politička nestabilnost u regijama bogatim naftom može značajno uticati na cene nafte na svetskom tržištu. Slično, prirodne katastrofe ili poteškoće u lancu snabdevanja mogu ograničiti ponudu, što dalje vodi do rasta cena. Jedan od najvažnijih aspekata koji analitičari proučavaju na platformi poput Eulerpool-a jeste kako energetska inflacija utiče na inflaciju generalno. Kada cene energenata rastu, često dolazi do domino efekta gde veći troškovi proizvodnje i transporta utiču na cene gotovih proizvoda i usluga. Ovi povećani troškovi tada bivaju preneti na potrošače u vidu viših cena, čime se stvara inflatorni pritisak u celokupnoj ekonomiji. Razumevanje ovih veza je ključno za donosioce odluka u monetarnoj i fiskalnoj politici, jer precizne informacije omogućavaju adekvatne reakcije ka stabilizaciji inflacije. Industrijski sektor je posebno osetljiv na energetske troškove. Na primer, proizvodnja u sektoru teške industrije, hemijskoj industriji ili transportu direktno zavisi od stabilnih i pristupačnih energenata. Kada dođe do rasta energetskih cena, kompanije se suočavaju sa povećanim operativnim troškovima, što može rezultirati nižom konkuretnosti na globalnom tržištu i smanjenim profitnim marginama. Firmama je tada neophodno odlučivanje o načinu na koji će upravljati ovim troškovima, bilo kroz povećanje cena svojih proizvoda, smanjenje proizvodnih kapaciteta ili druge mere štednje. Energetska inflacija takođe ima socijalne implikacije. Visoke cene energije često pogađaju domaćinstva sa nižim prihodima najviše, jer oni troše veći procenat svojih prihoda na energente. Povećanje troškova grejanja, struje ili goriva može dovesti do toga da domaćinstva smanje potrošnju na druge potrebne stvari, što dodatno negativno utiče na kvalitet života. Vlade često pokušavaju da ublaže ovaj udarac kroz različite subvencije ili regulacije cena, ali te mere moraju biti pažljivo balansirane kako ne bi unosile dodatne distorzije na tržištu. Na platformi Eulerpool, korisnici mogu pronaći detaljno razrađene podatke o kretanju cena energenata, analize tržišta i predikcije budućih trendova. Naši alati omogućavaju analitičarima ne samo praćenje trenutnih kretanja, već i simulaciju kako različiti scenariji energetske inflacije mogu uticati na ekonomiju. Ovo je posebno značajno za investitore, kompanije i donosioce odluka koji traže pouzdane informacije za strateško planiranje. Uloga obnovljivih izvora energije u dinamici energetske inflacije postaje sve značajnija. Rast cena fosilnih goriva često vodi ka povećanom interesu za ulaganje u obnovljive izvore. Solarna i vetroenergija, kao i razvoj tehnologija poput skladištenja energije, mogu pružiti dugoročnu stabilnost cena energenata. Međutim, prelazak na obnovljive izvore zahteva inicijalne investicije i razvoj infrastrukture, što predstavlja dodatni izazov. Naša platforma omogućava praćenje ovih trendova i analizu njihovog uticaja na celokupnu ekonomiju. Geografska distribucija potrošnje energije takođe igra ključnu ulogu u energetskoj inflaciji. Države sa visokom zavisnošću od uvoza energenata često su više pogođene rastom globalnih cena nego zemlje koje su samodovoljne. Evropske države, na primer, često zavise od uvoza nafte i gasa, dok Sjedinjene Američke Države sa svojim razvijenim sektorom za eksploataciju nafte iz škriljaca imaju više opcija za interno snabdevanje. Naša platforma Eulerpool pomaže korisnicima da razumeju ove regionalne razlike i kako one utiču na lokalne ekonomske uslove. Zaključujući, energetska inflacija je ključan koncept u makroekonomskim analizama, sa složenim i širokim uticajima na globalni ekonomski sistem. Praćenje energetske inflacije zahteva sveobuhvatno razumevanje tržišnih dinamika, političkih i socijalnih faktora. Naša platforma Eulerpool posvećuje se pružanju detaljnih i tačnih podataka kako bi omogućila korisnicima donošenje dobro informisanih odluka. Kroz analize, predikcije i simulacije, mi pružamo korisnicima alate potrebne za razumevanje i navigaciju kompleksnim svetom energetske inflacije.