Indonezija je slavila trijumf: Apple Inc. povećao je svoje obećanje o investicijama na 1 milijardu američkih dolara kako bi ukinuo zabranu prodaje iPhone 16. Ali ono što na prvi pogled izgleda kao velika pobeda, moglo bi se pokazati kao Pirova pobeda.

Mit zahtevom za visoke kvote domaće proizvodnje, vlada igra rizičnu igru. „Sada nije najbolje vreme za konfrontaciju“, upozorava Krisna Gupta iz Centra za indonezijske političke studije. Dok susedne zemlje poput Vijetnama i Indije privlače kompanije poreskim olakšicama i jednostavnim postupcima izdavanja dozvola, Indonezija bi mogla postići suprotan efekat.

Dogovor sa Apple-om: Skupi uslovi, nesigurna dobit

Za indonežanskog ministra ekonomije Rosana Roeslanija ovo je pravedna razmena: „Ko želi ovde da profitira, mora i ovde da investira i stvara radna mesta.“ Ali cena je visoka: Apple i druge kompanije su primorane da koriste skuplje ili kvalitetno inferiorne materijale, jer visoko razvijene elektronske komponente često nisu dostupne lokalno.

Američka privredna komora (AmCham) upozorava u izveštaju: Takve regulative mogu dovesti do većih troškova i manjeg obima proizvodnje. „Jaz između vladinih zahteva i stvarne infrastrukture za vrhunsku tehnologiju predstavlja značajne prepreke“, navodi se dalje.

Cilj Indonezije: Rast po svaku cenu

Međutim, realnost izgleda drugačije. Slabi prodajni rezultati i veliki gubici već su ove godine doveli do zatvaranja nekoliko tekstilnih i obućarskih fabrika, hiljade radnika su ostale bez posla. Jedna velika farmaceutska kompanija planira da zatvori polovinu svojih proizvodnih pogona u narednim godinama.

Utrka protiv Vijetnama i Indije

„Vijetnam nudi liberalizovane tržišta i manje restrikcija. To čini zemlju privlačnijom za kompanije koje proizvode za izvoz“, objašnjava Jia Hui Tee, analitičarka fondacije Hinrich.

Indonezija, s druge strane, rizikuje da izgubi investitore koji traže efikasniji pristup tržištu. Uprkos svom većem broju stanovnika, Indonezija nije mogla da se takmiči sa 15 milijardi dolara koje je Apple uložio u Vijetnam.

Lokalno, ali skupo: Kamen spoticanja indonežanske strategije
Zahtevi za lokalnu proizvodnju ne utiču samo na pametne telefone, već i na industrije poput automobilske i medicinske opreme. Iako treba da privuku više investicija u zemlju, oni takođe odbijaju. Decenijski problemi kao što su birokratija, visoki porezi i manja produktivnost koče proizvodnu industriju.

Propis da 35% svih mobilnih telefona i tableta u Indoneziji mora biti lokalno proizvedeno uskoro bi mogao biti pooštren. Nadležni ministar za industriju, Agus Gumiwang Kartasasmita, najavio je daljnje pooštravanje pravila. Pored toga, vlada planira ukinuti do sada uobičajenu mogućnost investiranja – finansiranje akademija za programere. To primorava kompanije da proizvode delove ili softver direktno u zemlji.

Aber genau hier liegt das Problem: Mit der Umstellung auf kabellose Technologie verlieren traditionelle Komponenten wie Ladegeräte an Bedeutung. Indoneziji nedostaje infrastruktura za proizvodnju alternativa poput bežičnih slušalica.

Rizična igra sa neizvesnim ishodom
Indonežanska strategija da iznudi strane investicije je ambiciozna, ali rizična. Ako zemlja ne poboljša istovremeno svoju infrastrukturu i ne ukloni prepreke za investitore, kratkoročna pobeda nad Apple-om mogla bi imati dugoročne posledice.