Stéphane Boujnah, francuski generalni direktor najveće evropske berzanske grupe, apeluje na poslovne ljude da ostanu "mirni" pred skorašnje vanredne izbore u Francuskoj. On je rekao da ni krajnja desničarska stranka ni nova leva koalicija neće moći da ispune svoja izborna obećanja.

Boujnah, direktor Euronexta sa sedištem u Parizu, rekao je za Financial Times da planovi Rassemblement National (RN) Marine Le Pen, koja bi prema anketama mogla pobediti u prvom krugu izbora sledeće nedelje, kao i levičarskog saveza Nouveau Front Populaire (NFP), "predstavljaju zabrinutost za budućnost francuske ekonomije.

Dodao je: „Predlažem da svi ostanu mirni i sačekaju do 7. ili 8. jula kako bi analizirali rezultate. Teško mogu da zamislim da će bilo koja od ove dve snage, ako dođu na vlast, moći da sprovedu sve što obećavaju, zbog kombinacije rejting agencija, sindikata, pritiska iz EU i moći predsednika, koja bi ublažila uticaj stranke autsajdera ili neiskusne stranke.”

Komentari Boujna dolaze u vreme kada su investitori zabrinuti zbog mogućih posledica RN ili NFP ukoliko dođu na vlast, jer obe organzizacije obećavaju odustajanje od politika koje su naklonjene biznisu predsednika Emanuela Makrona.

CAC 40, francuski berzanski indeks, pao je za oko 5 procenata od Makronove najave početkom ovog meseca. Spread između francuskih i nemačkih referentnih obvezničkih prinosa, tržišnog barometra za francuske političke rizike, značajno je porastao.

Francuski rukovodioci pokušavaju da privuku RN, koji još nije predstavio formalni ekonomski program, ali je najavio da će smanjiti porez na dodatu vrednost na energiju i moguće smanjiti starosnu granicu za penzionisanje. Obe mere bi dodatno povećale ionako visoki javni dug Francuske.

Istovremeno, leva NFP, koja je trenutno na drugom mestu u anketama, predložila je radikalan program poreza i potrošnje, koji uključuje povećanje poreza na imovinu i nasleđe, kao i povećanje poreza na dohodak za najbogatije. NFP obuhvata Levu partiju La France Insoumise (LFI), socijaliste, Zelene i komuniste.

Boujnah, koji vodi Euronext od 2015. godine i koji je prethodno radio kao bankar u Santanderu i Deutsche Banci, rekao je da je ključno pitanje i za NFP i za RN „koliko će im vremena trebati da eksplicitno uspore svoje ambicije”. Rekao je da je jedno "predlagati stvari koje zvuče ekstremno kako bi se dobili izbori; drugo je voditi zemlju i suočavati se sa kompleksnošću".

Here is the heading translated into Serbian:

"Rizik od 'mini'-budžetske i devizne krize kao kod Liz Truss ne postoji zbog evra," rekao je Boujnah, osvrćući se na haos na britanskom tržištu obveznica koji je 2022. izazvala bivša premijerka. Francuski ministar finansija je prošle nedelje upozorio da bi zemlja mogla doživeti sličnu krizu ako RN pobedi na izborima.

Glavni ekonomista Evropske centralne banke prošle nedelje je odbacio ideju da je potrebna intervencija na tržištu francuskih državnih obveznica nakon rasprodaje.

Boujnah, čija kompanija upravlja trgovačkim i berzanskim mestima u gradovima kao što su Pariz, Amsterdam i Lisabon, dodao je da bi svaki od dva rezultata "definitivno bio manje povoljan u poređenju s aktuelnim predsednikom Macronom, jer je Macron definitivno jedan od najviše proevropskih i proekonomskih predsednika koje je Francuska ikada imala, i verujem da će biti drugačije.

U petak je NFP na konferenciji za štampu u Parizu predstavio planove za povećanje izdataka ove godine za 25 milijardi evra i do 2027. godine na ukupno 150 milijardi evra, što je kraj mandata Makrona. Izdaci treba da ojačaju kupovnu moć domaćinstava, borbu protiv klimatskih promena i investicije u javne usluge.

„Naši rashodi su pokriveni našim prihodima,“ rekao je Éric Coquerel iz LFI i ukazao na planirano povećanje poreza. Obećao je da oni neće povećati budžetski deficit Francuske.

RN nije kvantifikovao svoju politiku, ali je partijski lider Žordan Bardela, potencijalni premijer, rekao u četvrtak da bi hitne mere za smanjenje PDV-a na gorivo i struju sa 20 odsto na 5,5 odsto koštale 12 milijardi evra.

Predlozi obe strane da se ukine Makronova penziona reforma i da se starosna granica za većinu građana smanji sa 64 na 62 godine koštali bi 13 milijardi evra, na osnovu očekivanih ušteda zahvaljujući Makronovoj reformi.