Oštar udar Švedske na Nemačku mogao bi prodrmati evropsko energetsko tržište. Ebba Buš, švedska ministarka za energiju i ekonomiju, postavlja jasne granice: bez dubokih reformi nemačkog tržišta električne energije, Hansa PowerBridge – 700-megavatni električni kabl između Švedske i Nemačke – neće postati stvarnost.
To je gorka pilula za Berlin. Nemačko tržište električne energije trenutno masovno povlači jeftinu struju iz susednih država, što podiže cene za švedske potrošače. "Dok Nemačka ne uredi svoj sistem, projekat ostaje na ledu", rekao je Buš nedvosmisleno. Poruka: Nemačka treba da podeli tržište na zone i poveća efikasnost distribucije struje.
Šta stoji iza Hansa PowerBridge?
Planirani Hansa PowerBridge treba da poveže južnu Švedsku i Nemačku ispod Baltičkog mora. Projekat koji bi mogao bliže povezati evropsko tržište električne energije – i koji je hitno potreban. Jer kontinent trenutno doživljava ono što Buš opisuje kao „prekarna energetska bajka“: cene koje se kreću između vrtoglavih visina i negativnih vrednosti. Prošle nedelje su delovi južne Švedske plaćali 190 puta više za struju nego severne regije.
Pozadina je geografska neuravnoteženost švedske električne mreže. Sever Švedske proizvodi ogromne količine hidroenergije, ali infrastruktura jedva uspeva da prenese energiju na jug. U Geteborgu – domovini Volvoa i SKF-a – već ključa. Istaknuti švedski menadžer je upozorio: „Ako uskoro ne dovedemo energetsku politiku u red, preti kolaps velikih delova industrije.“
Nemačka: Tržište struje bez sistema?
Buschova tvrdnja cilja na haotičnu strukturu nemačkog tržišta struje. Nemačka kupuje struju tamo gde je najjeftinija – često u Skandinaviji. Za Švedsku to ima fatalne posledice: „izvoz“ jeftine struje podiže cene za domaće potrošače. Busch upozorava: „Tužan je trenutak za Evropu kada zemlja poput Norveške razmišlja o isključenju sa mreže.“ Primedba koja bi u Berlinu mogla izazvati bol.
Doch Deutschland hat selbst genug Baustellen. Seit dem Ausstieg aus der Atomkraft nach Fukushima 2011 stehen die Energiekosten unter Druck. Vetar i solarna energija doduše isporučuju ogromne količine struje - ali samo ako to vremenski bog Zevs dozvoli. U periodima zatišja cene eksplodiraju.
Druge zemlje odavno zvone na uzbunu. Grčki premijer Kirjakos Micotakis je nedavno nazvao energetski sistem Evrope "crnom kutijom", koja hitno mora postati transparentnija i bolje regulisana. Poziv za centralnom nadzornom agencijom EU postaje sve glasniji.
Nuklearna energija: tinjajući konflikt
Hinter der Stromkabel-Debatte lauert ein Grundsatzstreit: die Atomkraft. Švedska – koja je nekada bila na anti-nuklearnom kursu – je promenila pravac i masovno ulaže u nove nuklearne elektrane. Buš je naglasio: „Evropa mora prestati da vodi političke borbe o nuklearnoj energiji.“ Usledio je brz odgovor upućen nemačkom ministru ekonomije iz reda Zelenih Robertu Habeku: „Nijedna politička volja ne može poništiti zakone fizike – čak ni dr Robert Habek.“
Francuska, tradicionalno naklonjena nuklearnoj energiji, aplaudira Švedskoj. Nemačka, s druge strane, ostaje parija po pitanju nuklearne energije.
Evropska elektroenergetska mreža pred testom otpornosti
Pritisak na evropsku energetsku mrežu raste. Evropska energetska agencija Acer već upozorava: Troškovi za elektroenergetske mreže mogli bi se udvostručiti do 2050. godine ako se ne investira masovno. To znači: Bez reformi Evropi preti gigantski energetski infarkt.
Für Buscha je stvar jasna: nemačkom tržištu je potreban ažuriranje, i Evropa mora prihvatiti tehnologiju budućnosti – dakle nuklearnu energiju. U suprotnom, projekti poput Hansa PowerBridge ostaju samo kao žica u nepoznato.
Hansa PowerBridge čeka. Nemačka reforma isto tako.
