Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Barbados. Nezaposlene Osobe
Cena
Trenutna vrednost Nezaposlene Osobe u Barbados. iznosi 9 . Nezaposlene Osobe u Barbados. smanjile su se na 9 na dan 1. 3. 2024., nakon što su bile 11.1 na dan 1. 12. 2023.. Od 1. 3. 2001. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Barbados. je bio 14.301,09 . Rekordna vrednost dostignuta je na dan 1. 9. 2020. sa 22.800,00 , dok je najniža vrednost zabeležena na dan 1. 12. 2012. sa 0 .
Nezaposlene Osobe ·
Maks
Nezaposlena lica | |
---|---|
1. 3. 2001. | 13.500,00 |
1. 9. 2001. | 15.100,00 |
1. 12. 2001. | 14.300,00 |
1. 3. 2002. | 14.800,00 |
1. 6. 2002. | 14.100,00 |
1. 9. 2002. | 15.100,00 |
1. 12. 2002. | 15.000,00 |
1. 3. 2003. | 17.200,00 |
1. 6. 2003. | 16.900,00 |
1. 9. 2003. | 15.500,00 |
1. 12. 2003. | 14.400,00 |
1. 3. 2004. | 14.800,00 |
1. 6. 2004. | 14.200,00 |
1. 9. 2004. | 14.800,00 |
1. 12. 2004. | 12.400,00 |
1. 3. 2005. | 14.400,00 |
1. 6. 2005. | 13.300,00 |
1. 9. 2005. | 12.500,00 |
1. 12. 2005. | 13.000,00 |
1. 3. 2006. | 11.600,00 |
1. 6. 2006. | 13.500,00 |
1. 9. 2006. | 14.400,00 |
1. 12. 2006. | 10.900,00 |
1. 3. 2007. | 11.100,00 |
1. 6. 2007. | 11.900,00 |
1. 9. 2007. | 10.200,00 |
1. 12. 2007. | 9.500,00 |
1. 3. 2008. | 11.400,00 |
1. 6. 2008. | 12.600,00 |
1. 9. 2008. | 12.000,00 |
1. 12. 2008. | 10.700,00 |
1. 3. 2009. | 14.300,00 |
1. 6. 2009. | 13.900,00 |
1. 9. 2009. | 15.500,00 |
1. 12. 2009. | 13.400,00 |
1. 3. 2010. | 15.100,00 |
1. 6. 2010. | 15.600,00 |
1. 9. 2010. | 15.800,00 |
1. 12. 2010. | 14.800,00 |
1. 3. 2011. | 14.500,00 |
1. 6. 2011. | 17.500,00 |
1. 9. 2011. | 18.200,00 |
1. 12. 2011. | 14.400,00 |
1. 3. 2012. | 18.200,00 |
1. 6. 2012. | 14.400,00 |
1. 9. 2012. | 11.500,00 |
1. 1. 2013. | 16.400,00 |
1. 3. 2013. | 16.200,00 |
1. 6. 2013. | 15.000,00 |
1. 9. 2013. | 16.900,00 |
1. 12. 2013. | 18.900,00 |
1. 3. 2014. | 16.200,00 |
1. 6. 2014. | 19.100,00 |
1. 9. 2014. | 18.300,00 |
1. 12. 2014. | 16.400,00 |
1. 3. 2015. | 17.300,00 |
1. 6. 2015. | 17.100,00 |
1. 9. 2015. | 16.300,00 |
1. 12. 2015. | 14.800,00 |
1. 3. 2016. | 13.500,00 |
1. 6. 2016. | 15.300,00 |
1. 9. 2016. | 15.200,00 |
1. 12. 2016. | 13.100,00 |
1. 3. 2017. | 13.800,00 |
1. 6. 2017. | 16.700,00 |
1. 9. 2017. | 15.300,00 |
1. 12. 2017. | 12.200,00 |
1. 3. 2018. | 13.700,00 |
1. 6. 2018. | 11.800,00 |
1. 9. 2018. | 15.500,00 |
1. 12. 2018. | 16.600,00 |
1. 3. 2019. | 16.000,00 |
1. 6. 2019. | 14.100,00 |
1. 9. 2019. | 13.500,00 |
1. 12. 2019. | 12.300,00 |
1. 9. 2020. | 22.800,00 |
1. 12. 2020. | 18.500,00 |
1. 3. 2021. | 22.000,00 |
1. 6. 2021. | 21.700,00 |
1. 9. 2021. | 16.800,00 |
1. 12. 2021. | 14.400,00 |
1. 3. 2022. | 12.200,00 |
1. 6. 2022. | 13.000,00 |
1. 9. 2022. | 9.700,00 |
1. 12. 2022. | 9.400,00 |
1. 3. 2023. | 12.300,00 |
1. 6. 2023. | 11.400,00 |
1. 9. 2023. | 11.100,00 |
1. 12. 2023. | 11.100,00 |
1. 3. 2024. | 9.000,00 |
Nezaposlene Osobe Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 9 |
1. 12. 2023. | 11.1 |
1. 9. 2023. | 11.1 |
1. 6. 2023. | 11.4 |
1. 3. 2023. | 12.3 |
1. 12. 2022. | 9.4 |
1. 9. 2022. | 9.7 |
1. 6. 2022. | 13 |
1. 3. 2022. | 12.2 |
1. 12. 2021. | 14.4 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Nezaposlene Osobe
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇧🇧 Stopa nezaposlenosti | 7,7 % | 6,9 % | Kvartal |
🇧🇧 Zaposleni | 126.3 | 122.1 | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇸Sjedinjene Američke Države
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Nezaposlene Osobe
Unemployed Persons – nezaposlene osobe – predstavljaju ključnu kategoriju u makroekonomskom kontekstu, jer odražavaju stanje tržišta rada, ekonomskih ciklusa i opšte ekonomske sigurnosti jedne države. Indikator nezaposlenosti pruža precizne uvide u brojne ekonomske aspekte, kao što su inflacija, bruto domaći proizvod (BDP), stopa tržišnog rasta i socijalni standard. U okviru naše platforme eulerpool, nudimo detaljnu analizu ovih parametara uz pomoć najnovijih podataka dostupnih iz izvora kao što su državni zavodi za statistiku, agencije za zapošljavanje i međunarodne organizacije. Nezaposlene osobe se definišu kao one koje su radno sposobne, aktivno traže posao ili su dostupne za rad, ali nisu zaposleno angažovane u istraživanom periodu. Ovo obuhvata i osobe koje su privremeno ostale bez posla, ali se očekuje njihov ponovni angažman. Na primer, sezonska nezaposlenost može se javiti u industrijama poput turizma, poljoprivrede i građevine gde potražnja za radnom snagom oscilira tokom godine. Uzroci nezaposlenosti su mnogobrojni i složeni. Ova kategorija uključuje cikličnu nezaposlenost koja je povezana sa ekonomskim ciklusima recesije i ekspanzije; frikcionu nezaposlenost koja je prirodno prisustvo na tržištu rada dok pojedinci menjaju posao ili započinju novi karijerni put; strukturnu nezaposlenost izazvanu promenama u industrijskoj strukturi i tehnologiji; kao i sezonsku nezaposlenost. Razumevanje ovih tipova nezaposlenosti omogućava donositeljima odluka da razviju efikasne strategije za minimiziranje negativnih efekata na ekonomiju. Visoka stopa nezaposlenosti ima značajne posledice, kako ekonomske, tako i socijalne. Ekonomskom smislu, visoka nezaposlenost dovodi do smanjenja potrošačke potražnje, što utiče na pad proizvodnje i poslovne aktivnosti. Takođe, država beleži budžetske gubitke, jer sa jedne strane povećava izdatke za socijalnu pomoć i obuke za nezaposlene, a sa druge strane smanjuje priliv poreza usled manjeg broja zaposlenih. Socijalni aspekti uključuju povećanje nivoa siromaštva, socijalne isključenosti, kao i probleme sa mentalnim zdravljem među nezaposlenima. Naša platforma eulerpool pruža pristup detaljnim i ažuriranim podacima o nezaposlenosti kako bi ekonomisti, istraživači, donosioci politika i poslovni lideri imali precizne analize za svoje potrebe. Pratimo trendove nezaposlenosti u različitim sektorima, regijama i demografskim grupama što omogućava kompleksnu analizu tržišta rada. Posebno obraćamo pažnju na dugotrajnu nezaposlenost, koja je kritičan problem jer dugoročno neaktivne osobe gube veštine i postaju manje poželjne za poslodavce. Statističke metode koje koristimo za prikupljanje i obradu podataka su najmodernije i uključuju kvantitativne analize, regresione modele i analize vremenskih serija. Ovi podaci omogućavaju prognoziranje budućih trendova nezaposlenosti i identifikaciju potencijalnih rizika pre nego što postanu ozbiljni problemi. Na primer, povećanje nezaposlenosti u sektoru proizvodnje može signalizirati probleme u domaćoj ekonomiji ili indikaciju globalnih ekonomskih šokova. U periodima ekonomske recesije, stopa nezaposlenosti značajno raste, dok se tokom ekonomske ekspanzije smanjuje. Mnogi faktori utiču na ove fluktuacije, uključujući monetarnu politiku, fiskalne mere, globalne ekonomske trendove, rezultujuće promene u privatnoj potrošnji i investicijama, te tehnološke inovacije. Na primer, pandemija COVID-19 je rezultirala globalnim talasom nezaposlenosti usled zatvaranja ekonomskih aktivnosti i drastičnog smanjenja potražnje u mnogim industrijama. Efikasno upravljanje stopom nezaposlenosti zahteva koordinisane mere politike koje uključuju podsticanje poslovnih investicija, razvoj veština kroz obrazovanje i obuke, podršku preduzetništvu i inovacijama, kao i socijalne programe za najugroženije grupe. Vlade često koriste fiskalne stimuluse, poput povećanih izdataka na infrastrukturu i socijalne programe, kako bi otvorile nova radna mesta i smanjile nezaposlenost. Privatni sektor takođe igra ključnu ulogu kroz korporativne strategije zapošljavanja i razvoj radne snage. Obrazovanje i stručne obuke su od ključne važnosti za smanjenje strukturne nezaposlenosti. Promene na tržištu rada sve više zahtevaju nova znanja i veštine, što zahteva fleksibilnost radne snage i prilagodljivost obrazovnih sistema. Naša analiza na eulerpool uključuje i praćenje trendova u obrazovanju i kapacitetima za obuku, kako bi se utvrdila spremnost radne snage za buduće izazove. Što se tiče globalne perspektive, nezaposlenost u različitim zemljama može se značajno razlikovati zbog različitih ekonomskih, političkih i socijalnih faktora. Uporedna analiza ovih razlika omogućava identifikaciju uspešnih politika i strategija koje mogu biti primenjene u različitim kontekstima. Na primer, zemlje sa niskom stopom nezaposlenosti često imaju razvijene sisteme socijalne sigurnosti, visok nivo obrazovanja i obuka, te povoljne uslove za poslovanje. Kao deo eulerpool platforme, korisnici mogu pristupiti opsežnim podacima i analizama koji im pomažu da razumeju odnose između nezaposlenosti i drugih makroekonomskih indikatora. Nudimo detaljne izveštaje, grafikone, interaktivne alate za analizu i mogućnost prilagođene obrade podataka. Naša misija je da omogućimo dublje razumevanje složenih ekonomskih obrazaca putem tačnih i ažurnih podataka, čime doprinosimo boljem odlučivanju i razvoju politika. Zaključno, praćenje i analiza nezaposlenosti su ključni za razumevanje ekonomskog zdravlja i stabilnosti jedne države. Kategorija nezaposlenih osoba pruža važne uvide u stanje tržišta rada, ekonomske politike i socijalnu situaciju. Naša platforma eulerpool je posvećena tome da obezbedi najobuhvatnije i najpreciznije podatke o nezaposlenosti, kako bi svi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na pouzdanim analizama.