Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Angola Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Angola je 0,3 %. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Angola se smanjila na 0,3 % dana 1. 12. 2023., nakon što je bila 1,9 % dana 1. 9. 2023.. Od 1. 12. 2000. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Angola je bio 2,83 %. Najviša vrednost svih vremena je dostignuta dana 1. 12. 2007. sa 23,20 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2015. sa -9,50 %.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ·
Maks
Stopa rasta BDP | |
---|---|
1. 12. 2000. | 12,00 % |
1. 12. 2002. | 14,80 % |
1. 12. 2003. | 3,30 % |
1. 12. 2004. | 11,20 % |
1. 12. 2005. | 20,60 % |
1. 12. 2006. | 18,60 % |
1. 12. 2007. | 23,20 % |
1. 12. 2008. | 13,80 % |
1. 12. 2009. | 2,40 % |
1. 12. 2010. | 4,90 % |
1. 12. 2011. | 3,50 % |
1. 12. 2012. | 8,50 % |
1. 12. 2013. | 5,00 % |
1. 6. 2014. | 11,60 % |
1. 9. 2014. | 2,10 % |
1. 12. 2014. | 9,50 % |
1. 6. 2015. | 2,70 % |
1. 9. 2015. | 0,20 % |
1. 3. 2016. | 3,10 % |
1. 12. 2016. | 2,80 % |
1. 3. 2017. | 0,40 % |
1. 9. 2017. | 0,30 % |
1. 9. 2018. | 2,20 % |
1. 6. 2019. | 1,90 % |
1. 9. 2019. | 0,70 % |
1. 9. 2020. | 0,80 % |
1. 12. 2020. | 1,50 % |
1. 3. 2021. | 1,00 % |
1. 9. 2021. | 0,40 % |
1. 12. 2021. | 1,80 % |
1. 3. 2022. | 1,20 % |
1. 6. 2022. | 0,50 % |
1. 9. 2022. | 0,80 % |
1. 12. 2022. | 0,20 % |
1. 6. 2023. | 0,30 % |
1. 9. 2023. | 1,90 % |
1. 12. 2023. | 0,30 % |
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 0,3 % |
1. 9. 2023. | 1,9 % |
1. 6. 2023. | 0,3 % |
1. 12. 2022. | 0,2 % |
1. 9. 2022. | 0,8 % |
1. 6. 2022. | 0,5 % |
1. 3. 2022. | 1,2 % |
1. 12. 2021. | 1,8 % |
1. 9. 2021. | 0,4 % |
1. 3. 2021. | 1 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇦🇴 BDP iz građevinarstva | 36,315 milijardi AOA | 39,243 milijardi AOA | Kvartal |
🇦🇴 BDP iz javne uprave | 35,906 milijardi AOA | 34,578 milijardi AOA | Kvartal |
🇦🇴 BDP iz komunalnih preduzeća | 3,992 milijardi AOA | 3,745 milijardi AOA | Kvartal |
🇦🇴 BDP iz poljoprivrede | 21,36 milijardi AOA | 19,869 milijardi AOA | Kvartal |
🇦🇴 BDP iz proizvodnje | 14,84 milijardi AOA | 19,295 milijardi AOA | Kvartal |
🇦🇴 BDP iz rudarstva | 7,288 milijardi AOA | 9,721 milijardi AOA | Kvartal |
🇦🇴 BDP iz transportnog sektora | 17,842 milijardi AOA | 16,356 milijardi AOA | Kvartal |
🇦🇴 BDP iz usluga | 79,632 milijardi AOA | 66,245 milijardi AOA | Kvartal |
🇦🇴 BDP po glavi stanovnika | 2.333,72 USD | 2.385,12 USD | Godišnje |
🇦🇴 BDP po glavi stanovnika PPP | 7.247,48 USD | 7.407,11 USD | Godišnje |
🇦🇴 BDP po stalnim cenama | 419,432 milijardi AOA | 408,734 milijardi AOA | Kvartal |
🇦🇴 BIP | 84,72 milijardi USD | 104,4 milijardi USD | Godišnje |
🇦🇴 Godišnja stopa rasta BDP | 4,6 % | 2 % | Kvartal |
🇦🇴 Rast BDP-a u celoj godini | 0,9 % | 3 % | Godišnje |
Angola je drugi najveći proizvođač nafte u Africi. Kao takva, proizvodnja nafte je glavni sektor ekonomije, koji čini oko 47 procenata ukupnog BDP-a, 98 procenata prihoda od izvoza i 75 procenata prihoda vlade. U okviru ne-naftnog sektora, veleprodaja i maloprodaja (21 procenat ukupne proizvodnje) i poljoprivreda i ribarstvo (10 procenata) su najveći. Ostali sektori uključuju: građevinarstvo (7,7 procenata), ostali sektori (7,2 procenata), proizvodnja (6 procenata) i dijamanti (1 procenat).
Makro stranice za druge zemlje u Afrika
- 🇩🇿Alžir
- 🇧🇯Benin
- 🇧🇼Bocvana
- 🇧🇫Burkina Faso
- 🇧🇮Burundi
- 🇨🇲Kamerun
- 🇨🇻Kape Verde
- 🇨🇫Centralnoafrička Republika
- 🇹🇩Čad
- 🇰🇲Komori
- 🇨🇬Kongo
- 🇿🇦Južna Afrika
- 🇩🇯Đibuti
- 🇪🇬Egipat
- 🇬🇶Ekvatorijalna Gvineja
- 🇪🇷Eritreja
- 🇪🇹Etiopija
- 🇬🇦Gabon
- 🇬🇲Gambija
- 🇬🇭Gana
- 🇬🇳Gvineja
- 🇬🇼Gvineja-Bisao
- 🇨🇮Obala Slonovače
- 🇰🇪Kenija
- 🇱🇸Lesoto
- 🇱🇷Liberia
- 🇱🇾Libija
- 🇲🇬Madagaskar
- 🇲🇼Malavi
- 🇲🇱Mali
- 🇲🇷Mauritanija
- 🇲🇺Mauricijus
- 🇲🇦Maroko
- 🇲🇿Mozambik
- 🇳🇦Namibija
- 🇳🇪Niger
- 🇳🇬Nigerija
- 🇷🇼Ruanda
- 🇸🇹Sao Tome i Principe
- 🇸🇳Senegal
- 🇸🇨Sejšeli
- 🇸🇱Sijera Leone
- 🇸🇴Somalija
- Južni Sudan
- 🇸🇩Sudan
- 🇸🇿Svazilend
- 🇹🇿Tanzanija
- 🇹🇬Togo
- 🇹🇳Tunis
- 🇺🇬Uganda
- 🇿🇲Zambija
- 🇿🇼Zimbabve
Šta je Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i osnova je za ocenu ekonomskog zdravlja jedne zemlje. Stopa rasta BDP-a meri se kao procentualna promena ukupne vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično kvartala ili godine. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne i precizne podatke o makroekonomskim indikatorima, među kojima je i stopa rasta BDP-a, omogućujući korisnicima da donesu informisane odluke. BDP raste kada se proizvodna aktivnost u zemlji širi, što često ukazuje na poboljšanja u standardu života, smanjenje nezaposlenosti i povećanje prihoda. Nasuprot tome, pad BDP-a može biti znak ekonomske recesije, što može dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja prihoda građana. Zato je praćenje stope rasta BDP-a od suštinskog značaja za ekonomiste, investitore, donosioce politika i sve one koji se bave analizom i prognozom ekonomskih trendova. Jedan od glavnih faktora koji utiče na stopu rasta BDP-a je potrošnja domaćinstava. Kada domaćinstva troše više na dobra i usluge, preduzeća povećavaju proizvodnju da bi zadovoljila rastuću potražnju, što dovodi do rasta BDP-a. Dugoročna održivost ovog rasta zavisi od stabilnog povećanja dohotka domaćinstava, što se može postići kroz efikasne politike zapošljavanja i ekonomske stabilnosti. Drugi značajan faktor je investicija, kako domaća, tako i strana. Investicije u infrastrukturu, tehnologiju i ljudski kapital mogu dugoročno stimulisati ekonomski rast. One poboljšavaju produktivnost i konkurentnost ekonomije, stvarajući osnovu za održivi rast BDP-a. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne analize investicionih trendova i njihovog uticaja na stopu rasta BDP-a. Vladina potrošnja je treći ključni komponent stope rasta BDP-a. Državni izdaci za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i druge javne usluge direktno podstiču ekonomsku aktivnost. Efikasna javna potrošnja može poboljšati kapacitete ekonomije za rast i dugoročno povećati konkurentnost. Međutim, prekomerna vladina potrošnja može dovesti do fiskalnih neodrživosti, što može negativno uticati na ekonomski rast. Najzad, značajan faktor je neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza. Pozitivan saldo izvoza doprinosi rastu BDP-a jer predstavlja priliv prihoda iz inostranstva. Zemlje sa visokim stopama izvoza obično beleže jači rast BDP-a zahvaljujući visokim prihodima od prodaje roba i usluga na međunarodnim tržištima. U Eulerpool-u, nudimo detaljne podatke o trgovinskim bilansima i njihovom uticaju na ekonomski rast. Fluktuacije u stopi rasta BDP-a mogu takođe biti posledica cikličnih promena u ekonomiji. Ekonomski ciklusi prolaze kroz faze ekspanzije i kontrakcije. Period ekspanzije karakteriše ubrzan rast BDP-a, smanjena nezaposlenost i povećana potrošnja, dok se u fazama kontrakcije često beleži smanjenje ekonomskih aktivnosti i porast nezaposlenosti. Razumevanje ovih ciklusa omogućava bolje planiranje i implementaciju ekonomske politike. Inflacija je još jedan faktor koji direktno utiče na stopu rasta BDP-a. Visoka inflacija može erodirati kupovnu moć potrošača i smanjiti realni rast BDP-a. Centralne banke često koriste monetarne politike, kao što su promene kamatnih stopa, da bi kontrolisale inflaciju i osigurale stabilan rast BDP-a. Na našem sajtu pružamo analize inflacionih trendova i njihove implikacije na ekonomski rast. Jedan od izazova u oceni stope rasta BDP-a je tačnost statističkih podataka. Različite metode obračuna BDP-a mogu davati različite rezultate, a tenecemo da pružimo najpreciznije i najpouzdanije makroekonomske podatke kako bi naši korisnici mogli doneti najbolje moguće odluke. Kvalitet podataka zavisi od prikupljanja, obrade i prezentacije, a mi se trudimo da naša baza bude uvek ažurirana najnovijim podacima. Stopa rasta BDP-a ima i socijalne implikacije. Visoke stope rasta često su povezane sa poboljšanjem kvaliteta života, većim ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo i smanjenjem siromaštva. Nasuprot tome, niski rast ili ekonomska stagnacija mogu pogoršati socijalne nejednakosti i stvoriti dodatne izazove za vlade i društva. Na kraju, analiziranje stope rasta BDP-a zahteva šire razumevanje političkih, ekonomskih i socijalnih faktora. Globalna ekonomija je visoko integrisana, te događaji u jednoj zemlji mogu imati domino efekat na druge. Na Eulerpool-u, nudimo kvantitativne i kvalitativne analize koje omogućavaju holistički pristup praćenju ekonomske situacije. Eulerpool je posvećen pružanju sveobuhvatnih podataka i analiza koji pomažu našim korisnicima da bolje razumeju ekonomske trendove i donesu informisane odluke. Praćenje i analiza stope rasta BDP-a je vitalna u ovom kontekstu, a mi smo tu da vam pružimo najpouzdanije informacije. Nadamo se da će vam naša platforma pružiti sve što vam je potrebno da biste dobili kompletnu sliku ekonomske situacije i planirali svoje buduće korake na temelju najnovijih i najtačnijih podataka. Σveilpool je vaša polazna tačka za sve makroekonomske analize, a stopa rasta BDP-a je samo jedan od mnogih pokazatelja koji vam mogu pomoći da shvatite složeni svet ekonomskih trendova.