Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇸🇰

Slovačka Stopa Vlasništva Nad Nekretninama

Cena

93,6 %
Promena +/-
+0,6 %
Promena %
+0,64 %

Trenutna vrednost Stopa Vlasništva Nad Nekretninama u Slovačka je 93,6 %. Stopa Vlasništva Nad Nekretninama u Slovačka je porasla na 93,6 % dana 1. 1. 2023., nakon što je bila 93 % dana 1. 1. 2022.. Od 1. 1. 2005. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Slovačka je bio 90,17 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2023. sa 93,60 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2005. sa 82,10 %.

Izvor: EUROSTAT

Stopa Vlasništva Nad Nekretninama

  • Maks

Kvota vlasništva domova

Stopa Vlasništva Nad Nekretninama Istorija

DatumVrednost
1. 1. 2023.93,6 %
1. 1. 2022.93 %
1. 1. 2021.92,9 %
1. 1. 2020.92,3 %
1. 1. 2019.90,9 %
1. 1. 2018.91,3 %
1. 1. 2017.90,1 %
1. 1. 2016.89,5 %
1. 1. 2015.89,3 %
1. 1. 2014.90,3 %
1
2

Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa Vlasništva Nad Nekretninama

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇸🇰
Cene stambenih nekretnina
-2,76 %-1,03 %Kvartal
🇸🇰
Građevinska proizvodnja
-7,4 %-6,2 %Mesečno
🇸🇰
Indeks cena kuća YoY
-1,1 %-3,8 %Kvartal
🇸🇰
Indeks stanova
177,27 points173,69 pointsKvartal
🇸🇰
Odnos cena/zakup
149,796 151,688 Kvartal

Šta je Stopa Vlasništva Nad Nekretninama

Stopa vlasništva nad nekretninama, ili kako je još poznata, stopa vlasništva stanova, predstavlja jedan od ključnih makroekonomskih indikatora koji pruža uvid u nivo ekonomske stabilnosti i prosperiteta neke zemlje. Na našem sajtu, Eulerpool, posvećeni smo prikazu detaljnih i preciznih makroekonomskih podataka, a stopa vlasništva nad nekretninama igra vitalnu ulogu u analizi ukupnog ekonomskog zdravlja jedne države. Ova kategorija pruža sveobuhvatan uvid u način na koji pojedinci upravljaju svojom imovinom i kakve su im finansijske mogućnosti, te je stoga od suštinskog značaja za istraživače, investitore i kreatore politike. Stopa vlasništva nad nekretninama u osnovi pokazuje procentualni udeo domaćinstava koja poseduju nekretninu u kojoj žive. Ovaj indikator može biti refleksija niza ekonomskih faktora, uključujući zarade domaćinstava, nivo zaposlenosti, kamatne stope, kao i dostupnost i pristupačnost hipoteka. Visoka stopa vlasništva često se vezuje za ekonomski prosperitet, stabilno tržište rada i povoljne uslove kreditiranja, dok niska stopa vlasništva može ukazati na finansijske teškoće, visoke cene nekretnina ili nedostatak adekvatnih kreditnih proizvoda. Jedan od ključnih aspekata razumvanja stope vlasništva nad nekretninama je njena uloga kao pokazatelja socijalne stabilnosti. Vlasništvo nad nekretninom često donosi sigurnost i stabilnost domaćinstvima, smanjujući rizik od beskućništva i omogućavajući lakše planiranje za budućnost. Ujedno, vlasništvo može stimulisati potrošnju, jer vlasnici nekretnina često ulažu u održavanje i unapređenje svoje imovine, što doprinosi rastu lokalne ekonomije. Međutim, visoka stopa vlasništva nije uvek jednaka ekonomskoj stabilnosti. U nekim slučajevima, prekomerna zaduženost domaćinstava zbog hipoteka može dovesti do finansijske nesigurnosti i povećati rizik od forekluzije, naročito u periodima ekonomske recesije. Balansirana stopa vlasništva, koja odražava uravnotežen odnos između vlasnika i stanara, sa zdravim nivoom kreditiranja, može biti optimalna za dugoročni ekonomski rast. Geografski raspored stope vlasništva nad nekretninama može takođe pružiti dragocene uvide. U razvijenim zemljama sa stabilnim ekonomskim uslovima, kao što su Nemačka, Švedska ili Japan, često beležimo niže stope vlasništva u odnosu na zemlje poput Španije, Grčke ili Poljske, gde kulturni faktori i istorijske okolnosti igraju značajnu ulogu. U zemljama u razvoju ili tranziciji, kao što su zemlje istočne Evrope ili Latinske Amerike, visoka stopa vlasništva može biti posledica slabije razvijenog tržišta za iznajmljivanje ili nedostatka adekvatnih alternativnih stambenih opcija. Dodatno, demografski faktori, kao što su starost populacije, bračni status i veličina domaćinstva, mogu značajno uticati na stopu vlasništva nad nekretninama. Mlađe generacije često imaju manju mogućnost za kupovinu nekretnina zbog visokih troškova obrazovanja i početne faze radne karijere, dok starije generacije, sa većim akumuliranim bogatstvom, češće poseduju nekretnine. Regionalne razlike unutar jedne zemlje takođe mogu biti izrazite, naročito između urbanih i ruralnih područja. Da bi se došlo do preciznih i koristanih zaključaka, važno je analizirati stopu vlasništva nad nekretninama u kontekstu s drugim makroekonomskim pokazateljima. Na sajtu Eulerpool, dostupni su najnoviji i detaljno obrađeni podaci koji omogućavaju korisnicima da vide kompletnu sliku ekonomskog okruženja. Naša platforma nudi mogućnost praćenja stope vlasništva u različitim vremenskim intervalima, uporednih analiza između više zemalja, kao i korelacije sa drugim ekonomskim pokazateljima. Značaj stopa vlasništva nad nekretninama za ekonomske analize povećava se sa sve većim interesovanjem za održivu urbanizaciju i razvoj tržišta nekretnina. Kreatori javnih politika često koriste ove podatke za donošenje odluka o stambenoj politici, porezima na imovinu i programima podrške za kupovinu prve nekretnine. Povećanje stope vlasništva nad nekretninama kroz odgovorne kreditne politike i podršku pristupačnom stanovanju može značajno doprineti socijalno-ekonomskom razvoju. Na kraju, razumevanje stope vlasništva nad nekretninama omogućava bolje sagledavanje ukupnog društvenog blagostanja jedne zemlje. Naš cilj na Eulerpool-u je da pružimo sveobuhvatne, tačne i aktuelne makroekonomske podatke koji pomažu korisnicima u donošenju informisanih odluka. Praćenjem i analizom stope vlasništva nad nekretninama, moguće je identifikovati trenda, rizike i prilike na tržištu nekretnina, što je od suštinskog značaja za ekonomske analitičare, investitore i donosioce odluka.