Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇵🇹

Portugal Zahtevi za azil

Cena

155 persons
Promena +/-
-15 persons
Promena %
-9,23 %

Trenutna vrednost Zahtevi za azil u Portugal je 155 persons. Zahtevi za azil u Portugal su se smanjili na 155 persons dana 1. 5. 2024., nakon što su iznosili 170 persons dana 1. 4. 2024.. Od 1. 1. 2008. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Portugal je bio 80,51 persons. Najviša vrednost svih vremena postignuta je 1. 1. 2024. sa 470,00 persons, dok je najniža vrednost zabeležena 1. 1. 2008. sa 5,00 persons.

Izvor: EUROSTAT

Zahtevi za azil

  • Maks

Zahtevi za azil

Zahtevi za azil Istorija

DatumVrednost
1. 5. 2024.155 persons
1. 4. 2024.170 persons
1. 3. 2024.225 persons
1. 2. 2024.420 persons
1. 1. 2024.470 persons
1. 12. 2023.390 persons
1. 11. 2023.380 persons
1. 10. 2023.285 persons
1. 9. 2023.185 persons
1. 8. 2023.155 persons
1
2
3
4
5
...
20

Slični makroekonomski pokazatelji za Zahtevi za azil

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇵🇹
Državna potrošnja
22,985 milijardi EUR16,299 milijardi EURMesečno
🇵🇹
Državna potrošnja
9,135 milijardi EUR9,134 milijardi EURKvartal
🇵🇹
Državna potrošnja prema BDP-u
42,3 % of GDP44,1 % of GDPGodišnje
🇵🇹
Državni budžet
1,2 % of GDP-0,3 % of GDPGodišnje
🇵🇹
Državni dug
263,085 milijardi EUR279,951 milijardi EURKvartal
🇵🇹
Državni prihodi
17,248 milijardi EUR13,328 milijardi EURMesečno
🇵🇹
Indeks korupcije
61 Points62 PointsGodišnje
🇵🇹
Javni dug u odnosu na BDP
99,1 % of GDP112,4 % of GDPGodišnje
🇵🇹
Korupcijski rang
34 33 Godišnje
🇵🇹
Vojni izdaci
4,223 milijardi USD3,567 milijardi USDGodišnje
🇵🇹
Vrednost državnog budžeta
-6,796 milijardi EUR-5,737 milijardi EURMesečno

Prva prijava za azil na ovoj stranici odnosi se na podnosioce koji po prvi put podnose zahtev za azil. Podatke za Eulerpool dostavlja Eurostat, nacionalna ministarstva unutrašnjih poslova i druge zvanične agencije.

Šta je Zahtevi za azil

Asylum Applications: Makroekonomska Perspektiva Uvod: Makroekonomski značaj traženja azila U proteklim decenijama, pitanje traženja azila postalo je izuzetno važno na globalnom nivou, ne samo iz humanitarnih već i iz ekonomskih razloga. Proces traženja azila ima dalekosežne implikacije na ekonomije zemalja domaćina, zemalja porekla i globalne ekonomske trendove. Naša web stranica, eulerpool, specijalizovana je za prikazivanje makroekonomskih podataka, i ovim tekstom ćemo detaljno analizirati kako migracije i konkretno azilantske prijave utiču na ekonomiju. Aktuelni trendovi Broj azilantskih prijava varira iz godine u godinu, zavisno od političkih, socijalnih i ekonomskih faktora. Ekstremni događaji kao što su ratovi, politički progoni, ekonomski kolapsi i prirodne katastrofe često rezultiraju naglim porastom broja tražilaca azila. Ova fluktuacija može imati značajan uticaj na ekonomske pokazatelje zemalja domaćina. Ekonomske implikacije za zemlje domaćine Zemlje koje primaju veći broj tražilaca azila suočavaju se sa nizom ekonomskih izazova i prilika. Prvo, postoji inicijalni trošak zbrinjavanja azilanata, uključujući smeštaj, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i druge socijalne usluge. Ovi troškovi mogu biti znatni i često predstavljaju teret za budžet zemlje, naročito ako je ekonomija već opterećena. Međutim, dugoročno gledano, integracija azilanata u radnu snagu može doneti značajne koristi. Radno sposobni azilanti mogu doprineti ekonomiji svojih novih zemalja kroz rad, potrošnju i poreze. Studije su pokazale da migranti, uključujući tražioce azila, često imaju viši nivo preduzetničkog duha i inovacija, što može dodatno pospešiti ekonomski rast. Ekonomski efekti na zemlje porekla Gubitak radno sposobnih i visoko kvalifikovanih pojedinaca može predstavljati negativan ekonomski faktor za zemlje iz kojih azilanti dolaze. Odliv mozgova može oslabiti ekonomsku stabilnost i razvoj ovih država. Sa druge strane, remittances ili novčane doznake koje migranti šalju nazad u svoje zemlje mogu pomoći u ublažavanju ekonomskih poteškoća njihovih porodica i lokalnih zajednica. Globalna ekonomska perspektiva Na globalnom nivou, migracije, uključujući traženje azila, imaju kompleksan uticaj na ekonomske tokove. Prenos radne snage iz zemalja sa visokim stopama nezaposlenosti u zemlje sa nedostatkom radne snage može doprineti efikasnijem globalnom tržištu rada. Takođe, migracije mogu uticati na demografske trendove, podižući nivo zaposlenosti i ekonomske aktivnosti u zemljama sa starenjem stanovništva. Institucionalni i politički kontekst Institucije i politike koje regulišu traženje azila imaju ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskih efekata azilantskih prijava. Fleksibilne i inkluzivne politike koje omogućavaju brzu integraciju azilanata u društvo i ekonomiju mogu potaknuti pozitivne efekte. S druge strane, restriktivne politike koje ograničavaju pristup tržištu rada i socijalnim uslugama mogu produžiti ekonomsko opterećenje. Primeri uspešnih politika Neke zemlje su razvile uspješne modele za integraciju tražilaca azila. Na primer, Nemačka je uspostavila programe koji kombinuju učenje jezika sa profesionalnom obukom, omogućavajući azilantima brzu integraciju u radnu snagu. Ovi programi ne samo da smanjuju početne troškove socijalne zaštite, već takođe doprinose dugoročnom ekonomskom rastu. Izazovi i prepreke Iako postoje mnoge potencijalne ekonomske koristi od tražilaca azila, postoje i značajni izazovi. Integracija tražilaca azila može biti složen proces zbog kulturnih razlika, jezičkih barijera, i diskriminacije. Zemlje domaćini moraju razviti sveobuhvatne strategije koje uključuju obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, i politiku zapošljavanja kako bi maksimizirale koristi od migracija. Zaključak Traženje azila je složen fenomen sa značajnim makroekonomskim implikacijama. Kako globalna ekonomija postaje sve povezanija, razumijevanje ekonomskih efekata azilantskih prijava postaje neophodno. U analizi ovih efekata, važno je uzeti u obzir ne samo kratkoročne troškove, već i dugoročne ekonomske koristi koje se mogu ostvariti kroz inkluzivne i efektivne politike integracije. Naša web stranica, eulerpool, je posvećena pružanju detaljnih i tačnih makroekonomskih podataka kako bi naši korisnici mogli donositi informisane odluke u ovom kompleksnom ekonomskom okruženju.