Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Nigerija Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Nigerija iznosi 3,4 % of GDP. Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Nigerija porastao je na 3,4 % of GDP dana 1. 1. 2017., nakon što je bio 1,3 % of GDP dana 1. 1. 2016.. Od 1. 1. 1980. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Nigerija iznosio je 1,65 % of GDP. Vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2005. sa 32,80 % of GDP, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 1986. sa -18,70 % of GDP.
Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) ·
Maks
Bilans usluga prema BDP | |
---|---|
1. 1. 1980. | 8,80 % of GDP |
1. 1. 1989. | 2,80 % of GDP |
1. 1. 1990. | 7,60 % of GDP |
1. 1. 1996. | 13,30 % of GDP |
1. 1. 1997. | 9,10 % of GDP |
1. 1. 1999. | 1,20 % of GDP |
1. 1. 2000. | 15,70 % of GDP |
1. 1. 2001. | 4,70 % of GDP |
1. 1. 2003. | 7,00 % of GDP |
1. 1. 2004. | 17,60 % of GDP |
1. 1. 2005. | 32,80 % of GDP |
1. 1. 2006. | 25,30 % of GDP |
1. 1. 2007. | 16,80 % of GDP |
1. 1. 2008. | 14,20 % of GDP |
1. 1. 2009. | 8,30 % of GDP |
1. 1. 2010. | 3,60 % of GDP |
1. 1. 2011. | 3,00 % of GDP |
1. 1. 2012. | 4,10 % of GDP |
1. 1. 2013. | 3,70 % of GDP |
1. 1. 2014. | 0,20 % of GDP |
1. 1. 2016. | 1,30 % of GDP |
1. 1. 2017. | 3,40 % of GDP |
Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2017. | 3,4 % of GDP |
1. 1. 2016. | 1,3 % of GDP |
1. 1. 2014. | 0,2 % of GDP |
1. 1. 2013. | 3,7 % of GDP |
1. 1. 2012. | 4,1 % of GDP |
1. 1. 2011. | 3 % of GDP |
1. 1. 2010. | 3,6 % of GDP |
1. 1. 2009. | 8,3 % of GDP |
1. 1. 2008. | 14,2 % of GDP |
1. 1. 2007. | 16,8 % of GDP |
Slični makroekonomski pokazatelji za Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇬 Indeks terorizma | 7,575 Points | 8,065 Points | Godišnje |
🇳🇬 Inostrani dug | 41,595 milijardi USD | 43,159 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇬 Izvoz bez nafte | 879,748 milijardi NGN | 922,806 milijardi NGN | Mesečno |
🇳🇬 Izvozi | 6,263 Bio. NGN | 6,657 Bio. NGN | Mesečno |
🇳🇬 Izvozi nafte | 3,405 Bio. NGN | 3,345 Bio. NGN | Mesečno |
🇳🇬 Proizvodnja sirove nafte | 1.251 BBL/D/1K | 1.281 BBL/D/1K | Mesečno |
🇳🇬 Rezerve zlata | 21,37 Tonnes | 21,37 Tonnes | Kvartal |
🇳🇬 Strane direktne investicije | -73,319 mil. USD | 122,359 mil. USD | Kvartal |
🇳🇬 Tečajna lista | 3,28 milijardi USD | 2,87 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇬 Tokovi kapitala | 852,759 mil. USD | 2,692 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇬 Transakcije | 4,937 milijardi USD | 4,792 milijardi USD | Kvartal |
🇳🇬 Trgovački bilans | 2,158 Bio. NGN | 1,835 Bio. NGN | Mesečno |
🇳🇬 Uslovi trgovanja | 101,665 points | 101,766 points | Mesečno |
🇳🇬 Uvozi | 4,105 Bio. NGN | 4,822 Bio. NGN | Mesečno |
Saldo tekućeg računa kao procenat BDP-a pruža pokazatelj nivoa međunarodne konkurentnosti jedne zemlje. Obično zemlje koje beleže značajan višak tekućeg računa imaju ekonomiju koja se u velikoj meri oslanja na prihode od izvoza, sa visokim stopama štednje, ali slabom domaćom potražnjom. Sa druge strane, zemlje koje beleže deficit tekućeg računa imaju visoku stopu uvoza, nisku stopu štednje i visoku stopu lične potrošnje kao procenat raspoloživih prihoda.
Makro stranice za druge zemlje u Afrika
- 🇩🇿Alžir
- 🇦🇴Angola
- 🇧🇯Benin
- 🇧🇼Bocvana
- 🇧🇫Burkina Faso
- 🇧🇮Burundi
- 🇨🇲Kamerun
- 🇨🇻Kape Verde
- 🇨🇫Centralnoafrička Republika
- 🇹🇩Čad
- 🇰🇲Komori
- 🇨🇬Kongo
- 🇿🇦Južna Afrika
- 🇩🇯Đibuti
- 🇪🇬Egipat
- 🇬🇶Ekvatorijalna Gvineja
- 🇪🇷Eritreja
- 🇪🇹Etiopija
- 🇬🇦Gabon
- 🇬🇲Gambija
- 🇬🇭Gana
- 🇬🇳Gvineja
- 🇬🇼Gvineja-Bisao
- 🇨🇮Obala Slonovače
- 🇰🇪Kenija
- 🇱🇸Lesoto
- 🇱🇷Liberia
- 🇱🇾Libija
- 🇲🇬Madagaskar
- 🇲🇼Malavi
- 🇲🇱Mali
- 🇲🇷Mauritanija
- 🇲🇺Mauricijus
- 🇲🇦Maroko
- 🇲🇿Mozambik
- 🇳🇦Namibija
- 🇳🇪Niger
- 🇷🇼Ruanda
- 🇸🇹Sao Tome i Principe
- 🇸🇳Senegal
- 🇸🇨Sejšeli
- 🇸🇱Sijera Leone
- 🇸🇴Somalija
- Južni Sudan
- 🇸🇩Sudan
- 🇸🇿Svazilend
- 🇹🇿Tanzanija
- 🇹🇬Togo
- 🇹🇳Tunis
- 🇺🇬Uganda
- 🇿🇲Zambija
- 🇿🇼Zimbabve
Šta je Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Naslov: Trenutni Račun prema BDP-u: Detaljna Analiza Trenutni račun prema BDP-u je ključni pokazatelj makroekonomske politike svake zemlje i predstavlja promenu u međunarodnim transakcijama uključujući trgovinski bilans, neto prihod iz inostranstva i neto tekuće transferi. Kao centralna komponenta platnog bilansa, ovaj pokazatelj nam pomaže da sagledamo širu sliku ekonomske stabilnosti jedne države. Na portalu eulerpool, naš cilj je da pružimo precizne i korisne makroekonomske podatke, i u tom kontekstu, razumevanje trenutnog računa prema BDP-u je od suštinskog značaja za analize i donošenje odluka. Trenutni račun odnosi se na razliku između ukupnih izvoznih prihoda jedne zemlje i ukupnih uvoznih troškova, zajedno sa neto primanjima (kao što su kamate i dividende) i neto tekućim transferima (kao što su donacije i međunarodna pomoć). Kada se ovaj račun izrazi kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP), daje jasniji uvid u relativni značaj ovih aktivnosti u širem ekonomskom okruženju. Na primer, pozitivni trenutni račun ukazuje na to da država izvozi više nego što uvozi, što može ukazivati na ekonomsku snagu, dok negativni trenutni račun može ukazivati na deficit u platnom bilansu, što bi moglo predstavljati izazov za ekonomsku stabilnost. Analiziranje trenutnog računa prema BDP-u u kontekstu različitih zemalja može nam pružiti uvid u globalne ekonomske trendove. Na razvijenim tržištima, kao što su Sjedinjene Američke Države ili zemlje Evropske unije, često vidimo fluktuacije u trenutnom računu koje odražavaju složene odnose između domaće potrošnje, investicija i međunarodne trgovine. Nasuprot tome, zemlje u razvoju često mogu imati pozitivne trenutne račune zbog visokog nivoa izvoza resursa. Jedan od ključnih faktora koji utiče na trenutni račun prema BDP-u jeste kurs valute zemlje. Jača valuta može učiniti izvoz manje konkurentnim i povećati uvoz, što može dovesti do deficita trenutnog računa. Politički i ekonomski faktori takođe igraju značajnu ulogu. Na primer, ekonomske sankcije, promene u trgovinskim politikama ili globalni ekonomski šokovi mogu dramatično uticati na trgovinski bilans zemlje i samim tim na trenutni račun. Osim korisnosti za makroekonomske analitičare, trenutni račun prema BDP-u je takođe od vitalnog značaja za investitore i donosioce politika. Investitori koriste ove podatke za procenu ekonomske stabilnosti i rizika ulaska ili izlaska sa određenog tržišta. Negativni trenutni račun može signalizirati potrebu za dodatnim stranim investicijama ili zaduživanjem, dok pozitivni trenutni račun može ukazivati na mogućnosti za ekonomski rast i stabilnost. Za donosioce politika, razumeti dinamiku trenutnog računa je od presudne važnosti za kreiranje efikasnih ekonomskih strategija, uključujući fiskalne i monetarne politike. Na eulerpool platformi, pružamo sveobuhvatne podatke koji vam omogućavaju detaljnu analizu trenutnog računa prema BDP-u za različite zemlje. Naši podaci su konstantno ažurirani kako biste imali na raspolaganju najnovije informacije potrebne za donošenje informisanih odluka. Pored čistih brojeva, nudimo i analitičke alate koji vam omogućavaju da pratite trendove, upoređujete zemlje i prepoznajete ključne tačke preokreta u makroekonomskim tokovima. Posebno je važno napomenuti da trenutni račun prema BDP-u ne treba posmatrati izolovano, već u kontekstu drugih makroekonomskih indikatora kao što su fiskalni deficit, stopa inflacije, i nivo spoljnog duga. Integrisana analiza ovih faktora može pružiti potpuni uvid u makroekonomsko zdravlje zemalja, omogućavajući dublje razumevanje ekonomskih kretanja. U zaključku, trenutni račun prema BDP-u je neprocenjiv alat za analitičare, investitore i donosioce politika. On ne samo da pruža uvid u trgovinske i finansijske tokove, već i pomaže u prepoznavanju dugoročnih trendova i potencijalnih rizika. Na eulerpool platformi, mi smo posvećeni tome da vam pružimo najtačnije i najrelevantnije podatke kako biste doneli najbolje moguće odluke. Kroz pažljivo praćenje i analizu trenutnog računa prema BDP-u, korisnici naše platforme mogu steći dublje uvide i razviti informisane strategije koje doprinose dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti i rastu.