Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Nemačka Promene u zalihama
Cena
Trenutna vrednost Promene u zalihama u Nemačka je 4,847 milijardi EUR. Promene u zalihama u Nemačka su smanjene na 4,847 milijardi EUR dana 1. 9. 2023., nakon što su bile 11,546 milijardi EUR dana 1. 6. 2023.. Od 1. 3. 1991. do 1. 12. 2023., prosečan BDP u Nemačka je bio 4,78 milijardi EUR. Najviša vrednost svih vremena je dostignuta dana 1. 9. 2022. sa 31,29 milijardi EUR, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2009. sa -8,76 milijardi EUR.
Promene u zalihama ·
Maks
Promene u zalihostima | |
---|---|
1. 3. 1991. | 6,29 milijardi EUR |
1. 6. 1991. | 5,33 milijardi EUR |
1. 9. 1991. | 1,82 milijardi EUR |
1. 12. 1991. | 951,00 mil. EUR |
1. 3. 1992. | 2,58 milijardi EUR |
1. 6. 1992. | 2,33 milijardi EUR |
1. 6. 1993. | 1,03 milijardi EUR |
1. 9. 1993. | 121,00 mil. EUR |
1. 6. 1994. | 488,00 mil. EUR |
1. 9. 1994. | 1,81 milijardi EUR |
1. 12. 1994. | 3,71 milijardi EUR |
1. 3. 1995. | 4,07 milijardi EUR |
1. 6. 1995. | 4,03 milijardi EUR |
1. 9. 1995. | 3,51 milijardi EUR |
1. 12. 1995. | 3,05 milijardi EUR |
1. 3. 1996. | 3,60 milijardi EUR |
1. 6. 1996. | 463,00 mil. EUR |
1. 12. 1996. | 1,88 milijardi EUR |
1. 3. 1997. | 2,96 milijardi EUR |
1. 6. 1997. | 2,40 milijardi EUR |
1. 9. 1997. | 4,31 milijardi EUR |
1. 12. 1997. | 4,30 milijardi EUR |
1. 3. 1998. | 6,25 milijardi EUR |
1. 6. 1998. | 6,79 milijardi EUR |
1. 9. 1998. | 5,76 milijardi EUR |
1. 12. 1998. | 5,07 milijardi EUR |
1. 3. 1999. | 5,58 milijardi EUR |
1. 6. 1999. | 1,60 milijardi EUR |
1. 9. 1999. | 4,85 milijardi EUR |
1. 12. 1999. | 7,69 milijardi EUR |
1. 3. 2000. | 4,93 milijardi EUR |
1. 6. 2000. | 5,39 milijardi EUR |
1. 9. 2000. | 8,37 milijardi EUR |
1. 12. 2000. | 10,08 milijardi EUR |
1. 3. 2001. | 6,13 milijardi EUR |
1. 6. 2001. | 7,49 milijardi EUR |
1. 9. 2001. | 6,68 milijardi EUR |
1. 12. 2001. | 4,73 milijardi EUR |
1. 3. 2002. | 1,98 milijardi EUR |
1. 6. 2002. | 3,85 milijardi EUR |
1. 9. 2002. | 5,15 milijardi EUR |
1. 12. 2002. | 3,05 milijardi EUR |
1. 3. 2003. | 6,14 milijardi EUR |
1. 6. 2003. | 5,67 milijardi EUR |
1. 9. 2003. | 2,75 milijardi EUR |
1. 12. 2003. | 5,45 milijardi EUR |
1. 3. 2004. | 3,14 milijardi EUR |
1. 6. 2004. | 1,45 milijardi EUR |
1. 9. 2004. | 7,34 milijardi EUR |
1. 12. 2004. | 5,51 milijardi EUR |
1. 6. 2005. | 3,07 milijardi EUR |
1. 9. 2005. | 2,47 milijardi EUR |
1. 12. 2005. | 6,25 milijardi EUR |
1. 3. 2006. | 7,10 milijardi EUR |
1. 6. 2006. | 5,98 milijardi EUR |
1. 9. 2006. | 6,17 milijardi EUR |
1. 3. 2007. | 10,36 milijardi EUR |
1. 6. 2007. | 7,19 milijardi EUR |
1. 9. 2007. | 7,97 milijardi EUR |
1. 12. 2007. | 6,61 milijardi EUR |
1. 3. 2008. | 8,76 milijardi EUR |
1. 6. 2008. | 5,57 milijardi EUR |
1. 9. 2008. | 9,25 milijardi EUR |
1. 12. 2008. | 6,19 milijardi EUR |
1. 3. 2010. | 3,18 milijardi EUR |
1. 6. 2010. | 2,01 milijardi EUR |
1. 9. 2010. | 2,98 milijardi EUR |
1. 12. 2010. | 6,12 milijardi EUR |
1. 3. 2011. | 8,40 milijardi EUR |
1. 6. 2011. | 11,02 milijardi EUR |
1. 9. 2011. | 9,07 milijardi EUR |
1. 12. 2011. | 7,17 milijardi EUR |
1. 3. 2013. | 497,00 mil. EUR |
1. 6. 2013. | 2,78 milijardi EUR |
1. 9. 2013. | 3,43 milijardi EUR |
1. 3. 2014. | 2,60 milijardi EUR |
1. 6. 2014. | 6,08 milijardi EUR |
1. 9. 2014. | 838,00 mil. EUR |
1. 12. 2016. | 1,37 milijardi EUR |
1. 3. 2017. | 3,48 milijardi EUR |
1. 6. 2017. | 5,17 milijardi EUR |
1. 9. 2017. | 1,96 milijardi EUR |
1. 12. 2017. | 6,97 milijardi EUR |
1. 3. 2018. | 1,53 milijardi EUR |
1. 6. 2018. | 4,56 milijardi EUR |
1. 9. 2018. | 9,13 milijardi EUR |
1. 12. 2018. | 12,78 milijardi EUR |
1. 3. 2019. | 5,44 milijardi EUR |
1. 6. 2019. | 4,67 milijardi EUR |
1. 12. 2019. | 9,45 milijardi EUR |
1. 3. 2020. | 14,32 milijardi EUR |
1. 6. 2020. | 6,54 milijardi EUR |
1. 12. 2020. | 504,00 mil. EUR |
1. 3. 2021. | 19,39 milijardi EUR |
1. 6. 2021. | 12,57 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 12,20 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 25,84 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 27,75 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 28,26 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 31,29 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 28,79 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 22,77 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 11,55 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 4,85 milijardi EUR |
Promene u zalihama Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2023. | 4,847 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 11,546 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 22,768 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 28,785 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 31,294 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 28,258 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 27,753 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 25,844 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 12,195 milijardi EUR |
1. 6. 2021. | 12,565 milijardi EUR |
Slični makroekonomski pokazatelji za Promene u zalihama
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇩🇪 Cene električne energije na spot tržištu | 77,75 EUR/MWh | 74,88 EUR/MWh | frequency_null |
🇩🇪 Composite PMI | 47,5 points | 48,4 points | Mesečno |
🇩🇪 Dobit preduzeća | 223,95 milijardi EUR | 210,325 milijardi EUR | Kvartal |
🇩🇪 Dozvole za električne automobile | 35.491 Units | 34.479 Units | Mesečno |
🇩🇪 Ifo očekivanja | 87,3 points | 86,4 points | Mesečno |
🇩🇪 Ifo poslovna klima | 85,7 points | 84,4 points | Mesečno |
🇩🇪 Indeks menadžera nabavke u proizvodnji (PMI) | 43,5 points | 45,4 points | Mesečno |
🇩🇪 Industrijska proizvodnja | -2,7 % | -5,6 % | Mesečno |
🇩🇪 Industrijska proizvodnja MoM | 2,9 % | -2,9 % | Mesečno |
🇩🇪 Ispoljenost kapaciteta | 77,4 % | 80,2 % | Kvartal |
🇩🇪 Novi nalozi | 88,2 points | 85,7 points | Mesečno |
🇩🇪 Novoregistrovani putnički automobili YoY | -2,1 % | 6,1 % | Mesečno |
🇩🇪 Porudžbine fabrike | 4,2 % | -5,4 % | Mesečno |
🇩🇪 Poslovna klima | 85,4 points | 86,6 points | Mesečno |
🇩🇪 Proizvodnja automobila | 377.7 Units | 389.301 Units | Mesečno |
🇩🇪 Proizvodnja čelika | 4,3 mil. Tonnes | 2,9 mil. Tonnes | Mesečno |
🇩🇪 Proizvodnja u industriji | -5,9 % | -4,1 % | Mesečno |
🇩🇪 Proizvodnja u rudarstvu | -5,6 % | -4,1 % | Mesečno |
🇩🇪 Registracija vozila | 231.992 Units | 208.848 Units | Mesečno |
🇩🇪 Sastavljeni rani pokazatelj | 100,327 points | 100,031 points | Mesečno |
🇩🇪 Stecajevi | 1.653 Companies | 1.934 Companies | Mesečno |
🇩🇪 Usluge PMI | 51,6 points | 50,6 points | Mesečno |
🇩🇪 ZEW indeks očekivanja konjunkture | 47,5 points | 47,1 points | Mesečno |
🇩🇪 ZEW trenutno stanje | -84,5 points | -77,3 points | Mesečno |
U Nemačkoj, promene u zalihama često su vodeći pokazatelj za ukupne performanse ekonomije.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Promene u zalihama
Kategorija „Promene u zalihama” na sajtu Eulerpool predstavlja ključni aspekt makroekonomskih analiza, od suštinske važnosti za razumevanje ekonomskih kretanja i procene ekonomske aktivnosti. Na našem profesionalnom sajtu za prikazivanje makroekonomskih podataka, ova kategorija dobija posebnu pažnju zbog svoje sposobnosti da osvetli suptilne promene koje se dešavaju u privredi, i da pruži uvid u ponašanje preduzeća i njihovih zaliha. Inventar se odnosi na sveukupnu količinu roba i materijala koje preduzeća drže u rezervi, uključujući sirovine, poluproizvode i gotove proizvode spremne za prodaju. Promene u zalihama odnose se na varijacije u količinama ovih zaliha tokom određenog vremenskog perioda, što može biti kvartal ili godina. Ove promene su ključne za razumevanje dinamike unutar različitih sektora industrije, jer mogu ukazivati na promene u proizvodnji, distribuciji, i potražnji za proizvodima i uslugama. Jedan od osnovnih razloga zašto su promene u zalihama važne za makroekonomsku analizu jeste njihova uloga u bruto domaćem proizvodu (BDP). Naime, BDP predstavlja ukupnu vrednost svih proizvedenih dobara i usluga unutar jedne ekonomije u određenom vremenskom periodu. Kada dođe do povećanja zaliha, to obično znači da preduzeća proizvode više nego što prodaju. Ovo može biti pokazatelj da preduzeća očekuju povećanje potražnje u budućnosti, ali može i signalizirati potencijalne probleme kao što su smanjenje potražnje ili prekomerna proizvodnja. S druge strane, smanjenje zaliha može značiti da preduzeća rasprodaju svoje rezerve zbog povećane potražnje, ili zato što smanjuju proizvodnju u iščekivanju niže buduće potražnje. Promene u zalihama mogu takođe pružiti uvid u efikasnost lanca snabdevanja. Kada su zalihe prenatrpane, preduzeća možda ne adekvatno upravljaju svojim lancem snabdevanja, što može dovesti do dodatnih troškova skladištenja i potencijalnog zastarevanja robe. Na ovom nivou, praćenje promena u zalihama može pomoći preduzećima da optimizuju svoje operacije i smanje troškove. Na širem nivou, države koriste podatke o promenama u zalihama kako bi oblikovale svoje ekonomske politike. Ako države primete da preduzeća akumuliraju zalihe brže nego što mogu da ih plasiraju na tržište, mogu sprovesti stimulativne mere kako bi podstakle potrošnju i pomogle preduzećima da smanje svoje zalihe. Nasuprot tome, ukoliko preduzeća troše svoje zalihe bez adekvatnog obnavljanja, država može odlučiti da uvede mere suzbijanja inflacije ili podsticanja proizvodnje kako bi sprečila potencijalni manjak proizvoda na tržištu. Prilikom analiziranja promena u zalihama, analitičari koriste različite ekonomske indikatore i metode statističke analize kako bi procenili uticaj ovih promena na celokupnu ekonomiju. Na primer, indeks menadžera nabavke (PMI) često uključuje komponente koje se odnose na zalihe, pružajući rani indikator promena koje se dešavaju u poslovnom sektoru. Tokom ekonomske recesije, preduzeća su sklona da smanje zalihe kako bi smanjila troškove, dok tokom perioda ekonomske ekspanzije zalihe obično rastu kako bi se zadovoljila veća potražnja. Nadalje, promene u zalihama igraju važnu ulogu i u kontekstu međunarodne trgovine. Kada zemlje izvoze ili uvoze velike količine robe, te promene direktno utiču na njihove zalihe. Na primer, povećanje uvoza može dovesti do povećanja zaliha ukoliko preduzeća ne uspeju odmah da plasiraju te proizvode na tržište. Slično, povećanje izvoza može smanjiti zalihe ukoliko preduzeća ne uspavaju da održe korak s potražnjom iz inostranstva. Na osnovu ovih podataka, makroekonomski analitičari mogu donositi prognoze o budućim ekonomskim kretanjima. Na primer, nagli rast zaliha može biti indikator predstojeće recesije ukoliko preduzeća ne mogu da prodaju svoje proizvode, dok smanjenje može signalizirati rastuću potražnju i potencijalnu potrebu za povećanjem proizvodnje. Kategorija „Promene u zalihama” na Eulerpool predstavlja suštinski alat za sve koji žele da razumeju i analiziraju ekonomske tokove. Bez obzira da li ste investitor koji želi da prati performanse preduzeća, ekonomista koji istražuje makroekonomske trendove, ili donosioc odluka koji radi na oblikovanju ekonomskih politika, praćenje i analiza promena u zalihama pružaju neprocenjive uvide. Naše detaljne i pravovremene informacije omogućavaju korisnicima da donose informisane i strateške odluke, što je od ključne važnosti u dinamičnom i nepredvidivom svetu makroekonomije. Preko naše platforme, korisnici mogu pristupiti sveobuhvatnim i ažuriranim podacima o promenama u zalihama koje pokrivaju širok spektar industrijskih sektora i geografskih regija. Na taj način, Eulerpool omogućava svojim korisnicima da ostanu korak ispred, razumejući kako promene u zalihama mogu uticati na tržište, ekonomske performanse preduzeća, i celokupnu ekonomsku sliku.