Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Mađarska Spoljni dug
Cena
Trenutna vrednost Spoljni dug u Mađarska iznosi 168,42 milijardi EUR. Spoljni dug u Mađarska povećao se na 168,42 milijardi EUR dana 1. 12. 2023., nakon što je bio 164,811 milijardi EUR dana 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 1990. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Mađarska iznosio je 79,94 milijardi EUR. Najveća vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 3. 2024. sa 173,65 milijardi EUR, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 9. 1990. sa 15,62 milijardi EUR.
Spoljni dug ·
Maks
Inostrani dug | |
---|---|
1. 3. 1990. | 16,12 milijardi EUR |
1. 6. 1990. | 15,90 milijardi EUR |
1. 9. 1990. | 15,62 milijardi EUR |
1. 12. 1990. | 15,75 milijardi EUR |
1. 3. 1991. | 16,60 milijardi EUR |
1. 6. 1991. | 17,35 milijardi EUR |
1. 9. 1991. | 16,82 milijardi EUR |
1. 12. 1991. | 16,93 milijardi EUR |
1. 3. 1992. | 17,41 milijardi EUR |
1. 6. 1992. | 17,01 milijardi EUR |
1. 9. 1992. | 16,92 milijardi EUR |
1. 12. 1992. | 17,76 milijardi EUR |
1. 3. 1993. | 19,12 milijardi EUR |
1. 6. 1993. | 20,28 milijardi EUR |
1. 9. 1993. | 20,85 milijardi EUR |
1. 12. 1993. | 22,00 milijardi EUR |
1. 3. 1994. | 22,11 milijardi EUR |
1. 6. 1994. | 22,18 milijardi EUR |
1. 9. 1994. | 22,31 milijardi EUR |
1. 12. 1994. | 23,25 milijardi EUR |
1. 3. 1995. | 24,00 milijardi EUR |
1. 6. 1995. | 25,01 milijardi EUR |
1. 9. 1995. | 25,09 milijardi EUR |
1. 12. 1995. | 24,98 milijardi EUR |
1. 3. 1996. | 24,13 milijardi EUR |
1. 6. 1996. | 23,37 milijardi EUR |
1. 9. 1996. | 22,94 milijardi EUR |
1. 12. 1996. | 22,41 milijardi EUR |
1. 3. 1997. | 22,47 milijardi EUR |
1. 6. 1997. | 22,93 milijardi EUR |
1. 9. 1997. | 23,02 milijardi EUR |
1. 12. 1997. | 22,01 milijardi EUR |
1. 3. 1998. | 23,00 milijardi EUR |
1. 6. 1998. | 23,63 milijardi EUR |
1. 9. 1998. | 22,38 milijardi EUR |
1. 12. 1998. | 23,67 milijardi EUR |
1. 3. 1999. | 24,94 milijardi EUR |
1. 6. 1999. | 27,19 milijardi EUR |
1. 9. 1999. | 27,47 milijardi EUR |
1. 12. 1999. | 29,54 milijardi EUR |
1. 3. 2000. | 31,30 milijardi EUR |
1. 6. 2000. | 31,39 milijardi EUR |
1. 9. 2000. | 32,84 milijardi EUR |
1. 12. 2000. | 32,87 milijardi EUR |
1. 3. 2001. | 33,96 milijardi EUR |
1. 6. 2001. | 38,14 milijardi EUR |
1. 9. 2001. | 36,27 milijardi EUR |
1. 12. 2001. | 37,72 milijardi EUR |
1. 3. 2002. | 37,26 milijardi EUR |
1. 6. 2002. | 37,08 milijardi EUR |
1. 9. 2002. | 37,67 milijardi EUR |
1. 12. 2002. | 38,79 milijardi EUR |
1. 3. 2003. | 40,86 milijardi EUR |
1. 6. 2003. | 40,01 milijardi EUR |
1. 9. 2003. | 42,43 milijardi EUR |
1. 12. 2003. | 45,73 milijardi EUR |
1. 3. 2004. | 51,69 milijardi EUR |
1. 6. 2004. | 54,34 milijardi EUR |
1. 9. 2004. | 56,74 milijardi EUR |
1. 12. 2004. | 59,67 milijardi EUR |
1. 3. 2005. | 63,16 milijardi EUR |
1. 6. 2005. | 68,42 milijardi EUR |
1. 9. 2005. | 70,13 milijardi EUR |
1. 12. 2005. | 71,81 milijardi EUR |
1. 3. 2006. | 75,47 milijardi EUR |
1. 6. 2006. | 76,88 milijardi EUR |
1. 9. 2006. | 79,89 milijardi EUR |
1. 12. 2006. | 86,55 milijardi EUR |
1. 3. 2007. | 90,87 milijardi EUR |
1. 6. 2007. | 97,43 milijardi EUR |
1. 9. 2007. | 98,96 milijardi EUR |
1. 12. 2007. | 103,95 milijardi EUR |
1. 3. 2008. | 107,24 milijardi EUR |
1. 6. 2008. | 115,16 milijardi EUR |
1. 9. 2008. | 120,14 milijardi EUR |
1. 12. 2008. | 124,00 milijardi EUR |
1. 3. 2009. | 130,29 milijardi EUR |
1. 6. 2009. | 132,32 milijardi EUR |
1. 9. 2009. | 134,83 milijardi EUR |
1. 12. 2009. | 139,02 milijardi EUR |
1. 3. 2010. | 144,79 milijardi EUR |
1. 6. 2010. | 144,70 milijardi EUR |
1. 9. 2010. | 141,06 milijardi EUR |
1. 12. 2010. | 140,48 milijardi EUR |
1. 3. 2011. | 142,81 milijardi EUR |
1. 6. 2011. | 144,40 milijardi EUR |
1. 9. 2011. | 142,61 milijardi EUR |
1. 12. 2011. | 135,26 milijardi EUR |
1. 3. 2012. | 134,86 milijardi EUR |
1. 6. 2012. | 135,47 milijardi EUR |
1. 9. 2012. | 132,07 milijardi EUR |
1. 12. 2012. | 127,60 milijardi EUR |
1. 3. 2013. | 127,25 milijardi EUR |
1. 6. 2013. | 127,35 milijardi EUR |
1. 9. 2013. | 120,22 milijardi EUR |
1. 12. 2013. | 119,84 milijardi EUR |
1. 3. 2014. | 121,89 milijardi EUR |
1. 6. 2014. | 123,64 milijardi EUR |
1. 9. 2014. | 122,32 milijardi EUR |
1. 12. 2014. | 120,97 milijardi EUR |
1. 3. 2015. | 129,55 milijardi EUR |
1. 6. 2015. | 125,58 milijardi EUR |
1. 9. 2015. | 119,43 milijardi EUR |
1. 12. 2015. | 119,34 milijardi EUR |
1. 3. 2016. | 116,98 milijardi EUR |
1. 6. 2016. | 117,56 milijardi EUR |
1. 9. 2016. | 111,97 milijardi EUR |
1. 12. 2016. | 110,94 milijardi EUR |
1. 3. 2017. | 112,79 milijardi EUR |
1. 6. 2017. | 111,64 milijardi EUR |
1. 9. 2017. | 108,58 milijardi EUR |
1. 12. 2017. | 105,52 milijardi EUR |
1. 3. 2018. | 105,29 milijardi EUR |
1. 6. 2018. | 106,71 milijardi EUR |
1. 9. 2018. | 106,46 milijardi EUR |
1. 12. 2018. | 107,70 milijardi EUR |
1. 3. 2019. | 111,62 milijardi EUR |
1. 6. 2019. | 112,65 milijardi EUR |
1. 9. 2019. | 110,58 milijardi EUR |
1. 12. 2019. | 107,18 milijardi EUR |
1. 3. 2020. | 105,57 milijardi EUR |
1. 6. 2020. | 110,72 milijardi EUR |
1. 9. 2020. | 112,82 milijardi EUR |
1. 12. 2020. | 112,13 milijardi EUR |
1. 3. 2021. | 120,29 milijardi EUR |
1. 6. 2021. | 123,72 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 132,35 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 133,99 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 141,65 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 141,84 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 149,74 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 154,90 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 166,59 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 170,71 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 164,81 milijardi EUR |
1. 12. 2023. | 168,42 milijardi EUR |
Spoljni dug Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 168,42 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 164,811 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 170,706 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 166,587 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 154,903 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 149,738 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 141,84 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 141,648 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 133,991 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 132,349 milijardi EUR |
Slični makroekonomski pokazatelji za Spoljni dug
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇭🇺 Bilans usluga prema BDP | 0,8 % of GDP | -8,5 % of GDP | Godišnje |
🇭🇺 Indeks terorizma | 0 Points | 0 Points | Godišnje |
🇭🇺 Izvozi | 12,891 milijardi EUR | 12,531 milijardi EUR | Mesečno |
🇭🇺 Proizvodnja sirove nafte | 20 BBL/D/1K | 20 BBL/D/1K | Mesečno |
🇭🇺 Rezerve zlata | 110,01 Tonnes | 94,49 Tonnes | Kvartal |
🇭🇺 Strane direktne investicije | 2,036 milijardi EUR | 3,936 milijardi EUR | Kvartal |
🇭🇺 Tečajna lista | 1,86 milijardi EUR | -593,59 mil. EUR | Kvartal |
🇭🇺 Tokovi kapitala | 715,6 mil. EUR | 1,813 milijardi EUR | Kvartal |
🇭🇺 Transakcije | 413,8 mil. EUR | 362,4 mil. EUR | Kvartal |
🇭🇺 Trgovački bilans | 965 mil. EUR | 949,282 mil. EUR | Mesečno |
🇭🇺 Uslovi trgovanja | 99,61 points | 99,23 points | Mesečno |
🇭🇺 Uvoz prirodnog gasa | 35.823,36 Terajoule | 32.423 Terajoule | Mesečno |
🇭🇺 Uvozi | 11,077 milijardi EUR | 10,938 milijardi EUR | Mesečno |
U Mađarskoj, spoljni dug čini deo ukupnog duga koji se duguje poveriocima izvan zemlje.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Spoljni dug
Spoljni dug je ključni makroekonomski pokazatelj koji odražava nivo dugovanja jedne zemlje prema inostranim poveriocima. Na eulerpool-u, kao vodećem sajtu za prikazivanje makroekonomskih podataka, pružamo detaljne informacije i analize o spoljnom dugu različitih zemalja, omogućavajući korisnicima da donesu informisane odluke na osnovu sveobuhvatnih i pouzdanih podataka. Spoljni dug obuhvata sve obaveze jedne zemlje prema stranim entitetima, uključujući dug prema stranim vladama, međunarodnim organizacijama, komercijalnim bankama, i drugim finansijskim institucijama. Njegova važnost u makroekonomiji je nemerljiva, jer utiče na kreditni rejting zemlje, kamatne stope, domaće investicije, devizne rezerve i mnoge druge ekonomske parametre. Razumevanje dinamike spoljnog duga je od suštinskog značaja za investitore, kreatore ekonomske politike i analitičare, jer pruža uvid u finansijsku stabilnost i kapacitete zemlje za servisiranje svojih obaveza. Dug može biti u obliku privatnog duga, koji predstavljaju zajmovi i obveznice koje su izdale privatne kompanije, ili državnog duga, koji odnosi na zaduživanje od strane vlade. Na eulerpool-u, detaljno prikazujemo sve komponente spoljnog duga, uključujući bruto i neto spoljni dug, strukturu duga prema tipu zajmodavaca, valutnoj strukturi, kao i rokove dospeća. Ovaj sveobuhvatni pristup omogućava korisnicima da jasno sagledaju rizike povezane sa strana zaduženjem i bolje razumeju kako se ti rizici prelivaju na celokupnu ekonomiju. Bruto spoljni dug se odnosi na ukupne obaveze zemlje prema inostranstvu, dok neto spoljni dug predstavlja razliku između bruto spoljnog duga i deviznih rezervi zemlje. Devizne rezerve su važan amortizer koji štiti zemlju od potencijalnih šokova, kao što su nagle promene u međunarodnim kamatnim stopama ili valutnim kursevima. Struktura spoljnog duga prema tipu zajmodavaca pruža dodatne informacije o rizicima zaduživanja. Na primer, visok udeo duga prema komercijalnim bankama može ukazivati na veći rizik, jer su uslovi zaduživanja obično nepovoljniji u poređenju sa dugom prema međunarodnim organizacijama kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) ili Svetska banka. Valutna struktura spoljnog duga takođe igra ključnu ulogu, jer dug denominovan u stranim valutama može povećati rizik zemlje ukoliko dođe do nagle deprecijacije domaće valute. Razumevanje dospeća spoljnog duga je ključno za planiranje servisiranja obaveza. Kratkoročni dug, koji dospeva u roku od jedne godine, može biti posebno problematičan ukoliko zemlja nema dovoljno deviznih rezervi da pokrije ta dugovanja. Dugoročni dug daje veću fleksibilnost, ali i on predstavlja značajan teret ukoliko se dug uvlači u godine niskog ekonomskog rasta ili visokih kamatnih stopa. Na eulerpool-u, naš cilj je da pružimo sveobuhvatne i ažurne informacije koje omogućavaju korisnicima da bolje razumeju međuzavisnost spoljnog duga i ekonomskog zdravlja zemlje. Naša baza podataka obuhvata širok spektar zemalja, uključujući razvijene i zemlje u razvoju, omogućavajući korisnicima da uporede različite ekonomske situacije i donesu informisane odluke. Osim osnovnih pokazatelja, eulerpool pruža i napredne analize koje uključuju trendove u spoljnom dugu, razloge za povećanje ili smanjenje, kao i potencijalne scenarije budućih ekonomskih kretanja. Ova dubinska analiza omogućava korisnicima da bolje razumeju faktore koji utiču na spoljni dug i kako ti faktori mogu oblikovati buduće ekonomske performanse zemlje. Naša platforma je dizajnirana da bude korisnička, omogućavajući lako pretraživanje i vizualizaciju podataka. Kroz interaktivne grafikone i tabele, korisnici mogu brzo i efikasno analizirati kompleksne podatke i doneti informisane investicione ili strateške odluke. Konačno, eulerpool kontinuirano ažurira svoje podatke kako bi osigurali tačnost i relevantnost informacija koje pružamo. U svetu koji je sve više međusobno povezan, razumevanje spoljnog duga postaje ključno za svakoga ko želi da ostane informisan o globalnim ekonomskim kretanjima i rizicima. Naša platforma je tu da vam pomogne da razumete te složene odnose i da na osnovu njih donosite najbolje odluke. Eulerpool je vaš pouzdani izvor za sve informacije o spoljnom dugu i drugim makroekonomskim pokazateljima. Pridružite nam se i osigurajte pravo znanje za vaše ekonomske analize i odluke. Spoljni dug nije samo broj - to je ključni faktor koji oblikuje ekonomske sudbine zemalja širom sveta. Sa eulerpool-om, imate alat u rukama da razumete i iskoristite te podatke na najbolji mogući način.