Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇦🇴

Angola Stopa nezaposlenosti mladih

Cena

58,3 %
Promena +/-
+5,4 %
Promena %
+9,71 %

Trenutna vrednost Stopa nezaposlenosti mladih u Angola iznosi 58,3 %. Stopa nezaposlenosti mladih u Angola povećana je na 58,3 % dana 1. 12. 2023., nakon što je iznosila 52,9 % dana 1. 12. 2022.. Od 1. 12. 2018. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Angola je bio 56,19 %. Rekordno visok nivo dostignut je dana 1. 3. 2024. sa 63,50 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa 49,20 %.

Izvor: Instituto Nacional de Estatística, Angola

Stopa nezaposlenosti mladih

  • Maks

Stopa nezaposlenosti mladih

Stopa nezaposlenosti mladih Istorija

DatumVrednost
1. 12. 2023.58,3 %
1. 12. 2022.52,9 %
1. 9. 2022.54,2 %
1. 6. 2022.56,7 %
1. 3. 2022.57,2 %
1. 12. 2021.59,8 %
1. 9. 2021.59,2 %
1. 6. 2021.57,7 %
1. 3. 2021.56,3 %
1. 12. 2020.55,3 %
1
2

Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa nezaposlenosti mladih

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇦🇴
Minimalne zarade
32.181,15 AOA/Month32.181,15 AOA/MonthGodišnje
🇦🇴
Nezaposlena lica
5,647 mil. 5,465 mil. Kvartal
🇦🇴
Populacija
33,09 mil. 32,1 mil. Godišnje
🇦🇴
Stopa nezaposlenosti
32,4 %31,9 %Kvartal
🇦🇴
Stopa zaposlenosti
60,2 %60,7 %Kvartal
🇦🇴
Stopa zaposlenosti
89 %89,8 %Kvartal
🇦🇴
Zaposleni
12,109 mil. 11,768 mil. Kvartal

Stopa nezaposlenosti mladih u Angoli odnosi se na stopu nezaposlenosti među onima uzrasta od 15 do 24 godine.

Šta je Stopa nezaposlenosti mladih

Stopa nezaposlenosti mladih, kao ključni makroekonomski pokazatelj, postaje sve važnija u savremenim ekonomskim analizama. Na web sajtu Eulerpool, koji je posvećen prikazivanju makroekonomskih podataka na profesionalan i razumljiv način, ovaj pokazatelj predstavlja centralni element za razumevanje širih ekonomskih trendova i dinamike rada unutar nacionalnih ekonomija. Unutar makroekonomskih analiza, stopa nezaposlenosti mladih definiše se kao procenat radno sposobnih pojedinaca starosti između 15 i 24 godine koji su bez posla, a aktivno traže zaposlenje. Ovaj segment populacije često je označen kao posebno vulnerabilan na promene u ekonomskoj klimi, jer mladi ljudi obično nemaju dovoljno radnog iskustva ili stabilnih profesionalnih mreža na koje bi mogli da se oslone tokom perioda ekonomske nesigurnosti. Razumevanje uzroka i posledica stope nezaposlenosti mladih je od suštinskog značaja za formulisanje efektivnih politika i mera za poboljšanje ekonomskog stanja. Na našem sajtu Eulerpool, pružamo detaljne i ažurirane podatke o stopi nezaposlenosti mladih za različite zemlje, omogućavajući korisnicima da prate trendove, donose informisane odluke i razvijaju strategije za unapređenje tržišta rada. Nekoliko faktora doprinosi visokim stopama nezaposlenosti među mladima. Prvi i možda najvažniji faktor je nedostatak relevantnog radnog iskustva. Mnogi poslodavci preferiraju kandidate koji već imaju radno iskustvo, što mladima bez prethodnog zaposlenja otežava ulazak na tržište rada. Pored toga, obrazovni sistemi često nisu u potpunosti usklađeni sa zahtevima tržišta rada, što dovodi do nepodudarnosti između veština koje mladi ljudi stiču tokom svog obrazovanja i onih koje su potrebne poslodavcima. Ekonomska politika i zakonodavni okvir takođe igraju ključnu ulogu. U mnogim zemljama, rigidni zakoni o radu mogu obeshrabriti poslodavce od zapošljavanja mladih radnika na neodređeno vreme, zbog visokih troškova i složenih procedura koje takvo zapošljavanje može zahtevati. Flekibilniji zakoni o radu, koji olakšavaju privremeno ili povremeno zapošljavanje, mogu pomoći mladim ljudima da steknu potrebna iskustva i povećaju svoje šanse za stalno zaposlenje. Drugi značajan faktor je ekonomsko stanje zemlje. Recesije i ekonomske krize generalno vode ka povećanju stope nezaposlenosti mladih, jer poslodavci često biraju da zadrže iskusnije radnike, reducirajući tako mogućnosti za mlade. S druge strane, periodi ekonomskog rasta mogu doneti više prilika za zapošljavanje mladih, i to je period kada možemo videti značajno smanjenje stope nezaposlenosti u ovom demografskom segmentu. Socijalni i kulturni faktori takođe igraju ulogu. U nekim društvima, društveni pritisci i očekivanja mogu dovesti do odlaganja ulaska u tržište rada, jer se mladi usmeravaju ka produženom obrazovanju ili drugim aktivnostima. Ovo može imati dvostruki efekat: dok produženo obrazovanje može poboljšati kvalifikacije i konkurentnost mladih na tržištu rada, ono istovremeno može odložiti početak njihovih radnih karijera i povećati nezaposlenost u kraćem roku. Posmatrajući podatke i analize dostupne na Eulerpool sajtu, možemo uočiti da se javne politike koje ciljano adresiraju nezaposlenost mladih često fokusiraju na nekoliko ključnih oblasti. Jedna od najefektivnijih mera je promocija i implementacija programa stručne obuke i praksi. Takvi programi pomažu mladima da steknu potrebno radno iskustvo i veštine, povećavajući tako njihovu zapošljivost. Inicijative koje podstiču preduzetništvo među mladima takođe igraju važnu ulogu. Osnivanje sopstvenog biznisa može biti alternativa za mlade koji se bore da pronađu zaposlenje u tradicionalnim sektorima. Trezori koji pružaju financijsku podršku, savete i mentorstvo mladim preduzetnicima mogu biti ključ za stvaranje novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenosti među mladima. Fleksibilni i inovativni pristupi obrazovanju, kao što su digitalne akademije i online kursevi, dodatno mogu pomoći mladima da razviju relevantne veštine koje su tražene na tržištu rada. Ubrzani tehnološki napredak i digitalizacija poslovanja otvaraju nove mogućnosti za samozapošljavanje i rad na daljinu, što može biti posebno korisno za mlade u regijama sa visokom stopom nezaposlenosti. Na kraju, stopa nezaposlenosti mladih je više od jednostavnog statističkog podatka; ona je ogledalo složenih ekonomskih, socijalnih i političkih procesa unutar jednog društva. Razumevanje i analiziranje ove stope zahteva holistički pristup i kombinaciju kvantitativnih i kvalitativnih istraživanja. Na Eulerpool sajtu, trudimo se da obezbedimo sveobuhvatan pregled i analizu ovih podataka, čime želimo doprineti boljem razumevanju i donošenju odluka koje mogu pozitivno uticati na smanjenje nezaposlenosti mladih.