Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Tajland Uvoz na godišnjem nivou (YoY)
Cena
Trenutna vrednost Uvoz na godišnjem nivou (YoY) u Tajland je 5,6 %. Uvoz na godišnjem nivou (YoY) u Tajland je porastao na 5,6 % dana 1. 3. 2024., nakon što je bio 3,2 % dana 1. 2. 2024.. Od 1. 1. 1994. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Tajland je bio 8,39 %. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 2. 2010. sa 71,50 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 1998. sa -44,90 %.
Uvoz na godišnjem nivou (YoY) ·
Maks
Uvoz YoY | |
---|---|
1. 1. 1994. | 15,70 % |
1. 2. 1994. | 7,00 % |
1. 3. 1994. | 16,10 % |
1. 4. 1994. | 4,90 % |
1. 5. 1994. | 16,60 % |
1. 6. 1994. | 28,20 % |
1. 7. 1994. | 13,50 % |
1. 8. 1994. | 29,30 % |
1. 9. 1994. | 20,60 % |
1. 10. 1994. | 25,10 % |
1. 11. 1994. | 12,00 % |
1. 12. 1994. | 29,20 % |
1. 1. 1995. | 27,80 % |
1. 2. 1995. | 35,90 % |
1. 3. 1995. | 34,20 % |
1. 4. 1995. | 25,20 % |
1. 5. 1995. | 46,10 % |
1. 6. 1995. | 27,20 % |
1. 7. 1995. | 38,70 % |
1. 8. 1995. | 33,40 % |
1. 9. 1995. | 17,20 % |
1. 10. 1995. | 30,70 % |
1. 11. 1995. | 29,80 % |
1. 12. 1995. | 18,60 % |
1. 1. 1996. | 24,40 % |
1. 2. 1996. | 13,60 % |
1. 3. 1996. | 2,70 % |
1. 4. 1996. | 23,60 % |
1. 5. 1996. | 2,40 % |
1. 9. 1996. | 1,30 % |
1. 6. 1997. | 2,10 % |
1. 1. 1999. | 2,30 % |
1. 2. 1999. | 8,40 % |
1. 3. 1999. | 7,00 % |
1. 4. 1999. | 3,30 % |
1. 5. 1999. | 4,30 % |
1. 6. 1999. | 26,20 % |
1. 7. 1999. | 8,10 % |
1. 8. 1999. | 23,80 % |
1. 9. 1999. | 30,60 % |
1. 10. 1999. | 22,50 % |
1. 11. 1999. | 40,70 % |
1. 12. 1999. | 37,40 % |
1. 1. 2000. | 18,50 % |
1. 2. 2000. | 36,80 % |
1. 3. 2000. | 11,70 % |
1. 4. 2000. | 27,10 % |
1. 5. 2000. | 33,90 % |
1. 6. 2000. | 18,30 % |
1. 7. 2000. | 32,10 % |
1. 8. 2000. | 39,70 % |
1. 9. 2000. | 22,30 % |
1. 10. 2000. | 35,20 % |
1. 11. 2000. | 19,40 % |
1. 12. 2000. | 6,60 % |
1. 1. 2001. | 34,90 % |
1. 2. 2001. | 4,30 % |
1. 3. 2001. | 20,90 % |
1. 4. 2001. | 3,40 % |
1. 5. 2001. | 13,30 % |
1. 7. 2001. | 3,80 % |
1. 4. 2002. | 5,00 % |
1. 6. 2002. | 9,70 % |
1. 7. 2002. | 5,40 % |
1. 8. 2002. | 15,70 % |
1. 9. 2002. | 8,50 % |
1. 10. 2002. | 14,70 % |
1. 11. 2002. | 15,30 % |
1. 12. 2002. | 15,40 % |
1. 1. 2003. | 18,40 % |
1. 2. 2003. | 23,90 % |
1. 3. 2003. | 15,90 % |
1. 4. 2003. | 12,10 % |
1. 5. 2003. | 13,40 % |
1. 6. 2003. | 9,50 % |
1. 7. 2003. | 12,60 % |
1. 8. 2003. | 6,40 % |
1. 9. 2003. | 15,70 % |
1. 10. 2003. | 20,40 % |
1. 11. 2003. | 12,90 % |
1. 12. 2003. | 44,50 % |
1. 1. 2004. | 17,20 % |
1. 2. 2004. | 24,80 % |
1. 3. 2004. | 34,90 % |
1. 4. 2004. | 30,10 % |
1. 5. 2004. | 31,40 % |
1. 6. 2004. | 39,50 % |
1. 7. 2004. | 23,30 % |
1. 8. 2004. | 32,90 % |
1. 9. 2004. | 26,40 % |
1. 10. 2004. | 17,60 % |
1. 11. 2004. | 29,30 % |
1. 12. 2004. | 2,40 % |
1. 1. 2005. | 32,80 % |
1. 2. 2005. | 22,10 % |
1. 3. 2005. | 29,10 % |
1. 4. 2005. | 29,10 % |
1. 5. 2005. | 37,10 % |
1. 6. 2005. | 36,10 % |
1. 7. 2005. | 20,30 % |
1. 8. 2005. | 21,60 % |
1. 9. 2005. | 20,60 % |
1. 10. 2005. | 18,80 % |
1. 11. 2005. | 14,70 % |
1. 12. 2005. | 27,40 % |
1. 1. 2006. | 2,00 % |
1. 2. 2006. | 19,00 % |
1. 3. 2006. | 1,30 % |
1. 4. 2006. | 0,30 % |
1. 5. 2006. | 6,30 % |
1. 6. 2006. | 3,00 % |
1. 7. 2006. | 17,90 % |
1. 8. 2006. | 13,40 % |
1. 9. 2006. | 8,90 % |
1. 10. 2006. | 11,00 % |
1. 11. 2006. | 11,50 % |
1. 12. 2006. | 15,80 % |
1. 1. 2007. | 4,40 % |
1. 2. 2007. | 4,70 % |
1. 3. 2007. | 2,10 % |
1. 4. 2007. | 10,60 % |
1. 5. 2007. | 6,70 % |
1. 6. 2007. | 5,10 % |
1. 7. 2007. | 2,40 % |
1. 8. 2007. | 14,00 % |
1. 9. 2007. | 7,20 % |
1. 10. 2007. | 20,20 % |
1. 11. 2007. | 17,40 % |
1. 12. 2007. | 8,80 % |
1. 1. 2008. | 49,10 % |
1. 2. 2008. | 33,30 % |
1. 3. 2008. | 32,40 % |
1. 4. 2008. | 43,20 % |
1. 5. 2008. | 15,70 % |
1. 6. 2008. | 34,60 % |
1. 7. 2008. | 55,90 % |
1. 8. 2008. | 26,90 % |
1. 9. 2008. | 39,40 % |
1. 10. 2008. | 21,70 % |
1. 11. 2008. | 2,00 % |
1. 12. 2009. | 28,20 % |
1. 1. 2010. | 44,80 % |
1. 2. 2010. | 71,50 % |
1. 3. 2010. | 63,80 % |
1. 4. 2010. | 48,20 % |
1. 5. 2010. | 55,00 % |
1. 6. 2010. | 37,80 % |
1. 7. 2010. | 36,00 % |
1. 8. 2010. | 41,10 % |
1. 9. 2010. | 16,00 % |
1. 10. 2010. | 14,80 % |
1. 11. 2010. | 35,30 % |
1. 12. 2010. | 11,40 % |
1. 1. 2011. | 33,30 % |
1. 2. 2011. | 22,20 % |
1. 3. 2011. | 25,70 % |
1. 4. 2011. | 26,10 % |
1. 5. 2011. | 33,80 % |
1. 6. 2011. | 26,10 % |
1. 7. 2011. | 13,50 % |
1. 8. 2011. | 44,10 % |
1. 9. 2011. | 41,90 % |
1. 10. 2011. | 20,70 % |
1. 12. 2011. | 21,60 % |
1. 2. 2012. | 8,20 % |
1. 3. 2012. | 28,10 % |
1. 4. 2012. | 9,40 % |
1. 5. 2012. | 19,60 % |
1. 6. 2012. | 3,00 % |
1. 7. 2012. | 12,80 % |
1. 10. 2012. | 23,60 % |
1. 11. 2012. | 20,10 % |
1. 12. 2012. | 6,30 % |
1. 1. 2013. | 43,40 % |
1. 2. 2013. | 7,60 % |
1. 4. 2013. | 9,00 % |
1. 6. 2013. | 2,90 % |
1. 9. 2014. | 14,40 % |
1. 2. 2015. | 1,50 % |
1. 5. 2016. | 0,30 % |
1. 9. 2016. | 5,00 % |
1. 10. 2016. | 6,30 % |
1. 11. 2016. | 2,60 % |
1. 12. 2016. | 10,00 % |
1. 1. 2017. | 4,90 % |
1. 2. 2017. | 19,60 % |
1. 3. 2017. | 18,10 % |
1. 4. 2017. | 12,50 % |
1. 5. 2017. | 17,40 % |
1. 6. 2017. | 12,90 % |
1. 7. 2017. | 17,90 % |
1. 8. 2017. | 14,40 % |
1. 9. 2017. | 9,40 % |
1. 10. 2017. | 13,20 % |
1. 11. 2017. | 13,00 % |
1. 12. 2017. | 16,10 % |
1. 1. 2018. | 24,40 % |
1. 2. 2018. | 16,30 % |
1. 3. 2018. | 10,20 % |
1. 4. 2018. | 20,90 % |
1. 5. 2018. | 11,30 % |
1. 6. 2018. | 10,20 % |
1. 7. 2018. | 9,50 % |
1. 8. 2018. | 22,20 % |
1. 9. 2018. | 9,00 % |
1. 10. 2018. | 10,60 % |
1. 11. 2018. | 13,40 % |
1. 1. 2019. | 13,80 % |
1. 7. 2019. | 1,30 % |
1. 12. 2019. | 1,90 % |
1. 3. 2020. | 6,10 % |
1. 12. 2020. | 2,70 % |
1. 2. 2021. | 21,90 % |
1. 3. 2021. | 14,20 % |
1. 4. 2021. | 29,70 % |
1. 5. 2021. | 63,50 % |
1. 6. 2021. | 53,80 % |
1. 7. 2021. | 45,90 % |
1. 8. 2021. | 47,90 % |
1. 9. 2021. | 30,30 % |
1. 10. 2021. | 34,64 % |
1. 11. 2021. | 20,50 % |
1. 12. 2021. | 33,40 % |
1. 1. 2022. | 20,50 % |
1. 2. 2022. | 16,80 % |
1. 3. 2022. | 18,00 % |
1. 4. 2022. | 21,50 % |
1. 5. 2022. | 24,10 % |
1. 6. 2022. | 24,50 % |
1. 7. 2022. | 23,90 % |
1. 8. 2022. | 21,30 % |
1. 9. 2022. | 15,60 % |
1. 11. 2022. | 5,60 % |
1. 1. 2023. | 7,50 % |
1. 2. 2023. | 1,10 % |
1. 10. 2023. | 10,20 % |
1. 11. 2023. | 10,10 % |
1. 1. 2024. | 2,60 % |
1. 2. 2024. | 3,20 % |
1. 3. 2024. | 5,60 % |
Uvoz na godišnjem nivou (YoY) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 5,6 % |
1. 2. 2024. | 3,2 % |
1. 1. 2024. | 2,6 % |
1. 11. 2023. | 10,1 % |
1. 10. 2023. | 10,2 % |
1. 2. 2023. | 1,1 % |
1. 1. 2023. | 7,5 % |
1. 11. 2022. | 5,6 % |
1. 9. 2022. | 15,6 % |
1. 8. 2022. | 21,3 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Uvoz na godišnjem nivou (YoY)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇹🇭 Bilans usluga prema BDP | -0,2 % of GDP | -3 % of GDP | Godišnje |
🇹🇭 Broj dolazaka turista | 2,633 mil. | 2,757 mil. | Mesečno |
🇹🇭 Indeks terorizma | 4,219 Points | 5,43 Points | Godišnje |
🇹🇭 Inostrani dug | 193,212 milijardi USD | 190,006 milijardi USD | Kvartal |
🇹🇭 Izvoz YoY | 7,2 % | 6,8 % | Mesečno |
🇹🇭 Izvozi | 26,22 milijardi USD | 23,279 milijardi USD | Mesečno |
🇹🇭 Proizvodnja sirove nafte | 144 BBL/D/1K | 141 BBL/D/1K | Mesečno |
🇹🇭 Rezerve zlata | 244,16 Tonnes | 244,16 Tonnes | Kvartal |
🇹🇭 Strane direktne investicije | -31,192 milijardi THB | 28,878 milijardi THB | Kvartal |
🇹🇭 Tečajna lista | 700 mil. USD | -40 mil. USD | Mesečno |
🇹🇭 Transakcije | 22,808 Bio. THB | 22,195 Bio. THB | Mesečno |
🇹🇭 Trgovački bilans | 218 mil. USD | 660 mil. USD | Mesečno |
🇹🇭 Uslovi trgovanja | 97,66 points | 97,42 points | Mesečno |
🇹🇭 Uvozi | 24,92 milijardi USD | 26,124 milijardi USD | Mesečno |
Tajlandija uvozi uglavnom sirovine i međuproizvode (oko 56 procenata ukupnog uvoza). Gorivo čini 19 procenata, delovi elektronskih uređaja 11 procenata, materijali od osnovnih metala 9 procenata, a hemikalije 5.5 procenata. Mašinerija, oprema i zalihe kao što su računari i mehanička oprema predstavljaju 25 procenata ukupnog uvoza, dok potrošačka roba čini 8 procenata. Glavni partneri uvoza su Japan (20 procenata ukupnog uvoza), Kina (15 procenata) i Evropska unija (8 procenata). Ostali partneri uključuju Ujedinjene Arapske Emirate, Maleziju i Sjedinjene Američke Države.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Uvoz na godišnjem nivou (YoY)
Na eulerpool-u, profesionalnoj web stranici posvećenoj prikazivanju makroekonomskih podataka, značajan segment se bavi analizom i prezentacijom različitih ekonomskih pokazatelja, među kojima je i kategorija "Uvoz Godišnje" (Imports YoY). Razumevanje ove kategorije ključno je za analizu i procenu ekonomskih performansi jedne zemlje, jer pruža sveobuhvatan uvid u njen poslovni i trgovinski pejzaž. "Uvoz Godišnje" se odnosi na godišnju promenu količine ili vrednosti dobara i usluga koje jedna zemlja uvozi iz ostatka sveta. Ovaj indikator se obično izražava kao procenat u odnosu na isti period u prethodnoj godini. Analiziranjem promene uvoza, moguće je dobiti bolju sliku o različitim aspektima ekonomije, kao što su potrošačka potražnja, industrijska proizvodnja, cene robe i usluga, kao i globalna trgovinska dinamika. Praćenje uvoza na godišnjem nivou uključuje analizu različitih sektora ekonomije. Na primer, povećanje uvoza kapitalne opreme može ukazivati na rastuće investicije u industrijski sektor, dok porast uvoza osnovnih potrepština može signalizirati povećanu unutrašnju potražnju. Sa druge strane, smanjenje uvoza određenih proizvoda ili sirovina može sugerirati pad domaće proizvodnje ili smanjenje potražnje. Jedna od ključnih prednosti analize uvoza na godišnjem nivou je identifikacija trendova u trgovinskoj ravnoteži. Ako zemlja beleži konstantno povećanje uvoza bez proporcionalnog povećanja izvoza, to može dovesti do trgovinskog deficita. Trgovinski deficit može imati različite implikacije na ekonomiju, uključujući devalvaciju valute, povećanje spoljnog duga, kao i pritiske na domaću proizvodnju. Analiza uvoza godisnje takođe može pomoći u identifikaciji izazova sa kojima se suočava privreda. Na primer, povećanje uvoza energenata može ukazivati na rastuću zavisnost od stranih izvora energije, što može imati dugoročne posledice za energetski sektor i ekonomsku sigurnost zemlje. Povišeni uvoz prehrambenih proizvoda može ukazivati na nedovoljnu domaću poljoprivrednu proizvodnju, što može zahtevati intervencije u obliku subvencija ili strategija za povećanje produktivnosti. S druge strane, povećanje uvoza može imati pozitivne aspekte za domaće preduzetnike i potrošače. On može signalizirati veću dostupnost proizvoda, povećanu konkurenciju, niže cene i poboljšanje kvaliteta robe i usluga. Takođe, povećan uvoz sirovina i međuproizvoda može ukazivati na zdravu industrijsku aktivnost, koja dugoročno može doprineti ekonomskom rastu. Jedan od važnih aspekata praćenja uvoza godišnje je analiza geografske distribucije uvoženih proizvoda. Ovo može pomoći u identifikaciji ključnih trgovinskih partnera i proceni potencijalnih rizika vezanih za te odnose. Na primer, zavisnost od uvoza iz jedne zemlje može predstavljati rizik u slučaju ekonomskih ili političkih turbulencija u toj zemlji. Diversifikacija uvoza može smanjiti rizike povezane sa spoljnim faktorima i obezbediti stabilniju snabdevanje. Na eulerpool-u, izvršavamo sistematsku analizu podataka o uvozu iz raznih izvora kako bismo osigurali tačnost i relevanciju informacija. Naša metodologija uključuje upoređivanje podataka iz različitih izvora, ponderisanje po ekonomskim sektorima, kao i identifikaciju sezonskih i cikličnih obrazaca. U kontekstu globalizacije, uvoz ima ključnu ulogu u povezivanju nacionalnih ekonomija sa svetskim tržištem. Razumevanje dinamike uvoza pomaže donosiocima odluka u oblikovanju politika koje mogu optimizirati ekonomski rast i stabilnost. Na primer, porezne i carinske politike mogu biti prilagođene tako da podstiču ulazak strateških proizvoda koji su ključni za industrijski razvoj. Takođe, politika subvencija može biti usmerena na sektore koji su najviše pogođeni uvoznom konkurencijom. Uvoz se ne sme posmatrati izolovano; on je deo složenije ekonomske slike koja uključuje proizvodnju, izvoz, potrošnju, štednju i investicije. Stoga, analize i prognoze zasnovane na podacima o uvozu treba kombinovati sa drugim makroekonomskim indikatorima kako bi se dobila celovita slika ekonomskih kretanja. Integracija podataka iz različitih izvora pruža sveobuhvatnije razumevanje i omogućava donošenje informisanih odluka. S obzirom na sve gore navedeno, podaci o uvozu godisnje predstavljaju nezamenljiv alat za makroekonomske analitičare, investitore, policy-makere i druge zainteresovane strane koje žele da steknu dublji uvid u ekonomske performanse i trendove. Kroz pažljivu i detaljnu analizu ovih podataka, moguće je prepoznati prilike za rast, identifikovati potencijalne rizike i razviti strategije koje doprinose održivom ekonomskom razvoju. EULERpool se postavlja kao vaša ključna tačka za pristup visoko kvalitetnim, preciznim i sveobuhvatnim makroekonomskim podacima, uključujući i kategoriju "Uvoz Godišnje". Naša platforma je dizajnirana tako da olakša pristup i analizu ovih podataka, omogućavajući korisnicima da izgrade čvrste temelje za svoje ekonomske prognoze i analize.