Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇯🇴

Jordan Bilans stanja banaka

Cena

66,854 milijardi JOD
Promena +/-
+533,6 mil. JOD
Promena %
+0,80 %

Trenutna vrednost Bilans stanja banaka u Jordan iznosi 66,854 milijardi JOD. Bilans stanja banaka u Jordan porastao je na 66,854 milijardi JOD dana 1. 2. 2024., nakon što je bio 66,321 milijardi JOD dana 1. 1. 2024.. Od 1. 1. 2002. do 1. 3. 2024., prosečni BDP u Jordan je bio 39,10 milijardi JOD. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 3. 2024. sa 67,02 milijardi JOD, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2002. sa 14,25 milijardi JOD.

Izvor: Central Bank of Jordan

Bilans stanja banaka

  • Maks

Bilans banaka

Bilans stanja banaka Istorija

DatumVrednost
1. 2. 2024.66,854 milijardi JOD
1. 1. 2024.66,321 milijardi JOD
1. 12. 2023.66,176 milijardi JOD
1. 11. 2023.65,518 milijardi JOD
1. 10. 2023.65,255 milijardi JOD
1. 9. 2023.65,296 milijardi JOD
1. 8. 2023.64,568 milijardi JOD
1. 7. 2023.64,619 milijardi JOD
1. 6. 2023.64,653 milijardi JOD
1. 5. 2023.64,048 milijardi JOD
1
2
3
4
5
...
27

Slični makroekonomski pokazatelji za Bilans stanja banaka

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇯🇴
Bilans centralne banke
17,72 milijardi JOD17,376 milijardi JODMesečno
🇯🇴
Devizne rezerve
15,354 milijardi JOD15,024 milijardi JODMesečno
🇯🇴
Kamatna stopa
7,5 %7,5 %frequency_daily
🇯🇴
Kamatna stopa na depozite
6,08 %5,97 %Mesečno
🇯🇴
Krediti privatnom sektoru
30,555 milijardi JOD30,426 milijardi JODMesečno
🇯🇴
Međubankarska kamatna stopa
7,35 %7,35 %Mesečno
🇯🇴
Novčana agregacija M1
12,627 milijardi JOD12,514 milijardi JODMesečno
🇯🇴
Novčana masa M2
43,205 milijardi JOD43,051 milijardi JODMesečno

Šta je Bilans stanja banaka

Naslovna kategorija na našem sajtu Eulerpool, poznatom po prikazu makroekonomskih podataka, posvećena je temama od najvišeg značaja za ekonomiju. U ovom tekstu ćemo se posebno fokusirati na kategoriju "Bilans stanja banaka". Bilans stanja banke predstavlja detaljniji finansijski pregled sredstava, obaveza i kapitala banke u jednom trenutku. Kao ključni pokazatelj makroekonomskog stanja, bilans stanja nam omogućava da razumemo kako banke, koje su srž finansijskog sistema, raspolažu resursima i kako balansiraju između imovine i obaveza. Razumevanje i analiza ovih stavki su od vitalnog značaja kako za analitičare tako i za investitore i sve one koji prate finansijsko zdravlje bankarskog sektora. Bilans stanja je obično predstavljen u dve glavne kategorije: imovina i obaveze. Sa jedne strane, imovina banaka obuhvata sve ono što banka poseduje ili koristi za stvaranje prihoda, dok sa druge strane, obaveze uključuju sve dugove i obaveze koje banka ima prema drugim entitetima. Konačno, tu je i kapital koji predstavlja neto vrednost banke ili ono što ostaje vlasnicima nakon što se sve obaveze oduzmu od ukupne imovine. Imovina banaka može se podeliti na različite vrste, uključujući gotovinu i ekvivalente, zajmove, investicije, hartije od vrednosti i druge vrste financijskih instrumenata. Gotovina i ekvivalenti su najlikvidniji oblici imovine i obično uključuju zalihe gotovine i sredstva na računima kod drugih banaka. Ovi instrumenti su ključni za održavanje likvidnosti banke i omogućavanje sprečavanja kratkoročnih likvidnih problema. Zajmovi koje banke daju pojedincima, preduzećima i vladama predstavljaju značajan deo njihove imovine. Kamate koje se ostvaruju na ove zajmove predstavljaju glavni izvor prihoda za većinu banaka. Kvalitet ovih zajmova, odnosno sposobnost dužnika da ih otplaćuju, direktno utiče na stabilnost i profitabilnost banke. Iz tog razloga, detaljna procena kreditnog rizika je od suštinske važnosti. Pored zajmova, banke ulažu u različite hartije od vrednosti kao što su državne obveznice i korporativne obveznice, koje mogu doneti stabilne prihode uz nisku stopu rizika. Investicije u ove instrumente omogućavaju bankama diversifikaciju svojih izvora prihoda i smanjenje ukupnog rizika portfolia. Međutim, fluktuacije na tržištu hartija od vrednosti mogu značajno uticati na vrednost ovih investicija i ukupni bilans banke. Obaveze banaka takođe su raznovrsne i uključuju depozite koje prime od svojih klijenata, pozajmice od drugih banaka ili finansijskih institucija, izdane obveznice i druge finansijske obaveze. Depoziti su najčešći oblik obaveza i mogu biti štedni, tekući, oročeni ili na drugi način strukturirani. Upravljanje depozitima jeste od ključne važnosti za održavanje likvidnosti i solventnosti banke. Pozajmice i izdane obveznice omogučavaju bankama da pribave dodatne resurse kako bi finansirale svoje poslovne aktivnosti. Kamatne stope po kojima se ove pozajmice i obveznice dodeljuju, kao i periodi dospeća, ključni su faktori koji utiču na ukupne troškove finansiranja i na profitabilnost banke. Kapital banke čini treću ključnu komponentu bilansa stanja i uključuje osnovni kapital, dodatni kapital i zadržanu dobit. Osnovni kapital sastoji se od uloga vlasnika u banci, dok dodatni kapital može uključivati različite rezerve i druge oblike kapitala. Zadržana dobit odnosi se na ukupnu dobit koju banka nije distribuirala svojim vlasnicima odnosno akcionarima, već je zadržala za buduće investicije ili pokriće eventualnih gubitaka. Bilans stanja banaka takođe uključuje druge ključne pokazatelje, kao što su nivo kapitalne adekvatnosti, koeficijent likvidnosti i različiti pokazatelji profitabilnosti. Koeficijent kapitalne adekvatnosti meri koliko banka ima kapitala u odnosu na svoje obaveze i smatra se ključnim indikatom njene stabilnosti. Viši koeficijent ukazuje na veću sposobnost banke da apsorbuje potencijalne gubitke i održava svoje poslovanje stabilnim. Koeficijent likvidnosti pruža uvid u sposobnost banke da brzo vrati svoje kratkoročne obaveze, dok pokazatelji profitabilnosti, kao što su povrat na imovinu (ROA) i povrat na kapital (ROE), ocenjuju efikasnost banke u korišćenju svojih resursa za generisanje dobiti. U kontekstu makroekonomije, bilans stanja banaka je od suštinskog značaja jer pruža detaljan uvid u stavke koje direktno utiču na ekonomsku stabilnost i rast. Fluktuacije u kvalitetu imovine ili nivou obaveza banaka mogu imati dalekosežne posledice na celokupan finansijski sistem zemlje. Na primer, visoki nivoi nenaplativih zajmova mogu destabilizovati bankarski sektor i dovesti do problema u kreditiranju realnog sektora, dok značajni neto odlivi depozita mogu prouzrokovati krizu likvidnosti. Analiza bilansa stanja banaka takođe omogućava regulatornim organima i centralnim bankama da procene i unaprede nadzor, implementiraju odgovarajuće regulatorne mere i obezbede stabilnost bankarskog sistema. Ove analize su suštinski deo sveobuhvatnih evaluacija finansijskog zdravlja banaka, poznatih kao "stres testovi", koje pomažu u identifikaciji i proceni potencijalnih rizika sa kojima se banke mogu susresti. Na kraju, kao stručnjaci u domenu makroekonomskih analiza, Eulerpool pruža sveobuhvatne i detaljne izvore podataka koji omogućavaju našim korisnicima, bilo da su analitičari, investitori ili istraživači, da donesu informisane odluke na osnovu pouzdanih i aktuelnih informacija o bankarskom sektoru. Praćenjem bilansa stanja banaka kroz našu platformu, možete imati detaljan uvid ne samo u trenutne finansijske pokazatelje banke, već i pridružene analitičke interpretacije koje će vam pomoći da bolje razumete širu ekonomsku sliku.