Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Šri Lanka Javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Šri Lanka je 100,1 % of GDP. Javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Šri Lanka je porastao na 100,1 % of GDP na 1. 1. 2021., nakon što je bio 96,5 % of GDP na 1. 1. 2020.. Od 1. 1. 1950. do 1. 1. 2022., prosečan BDP u Šri Lanka je bio 71,23 % of GDP. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je na 1. 1. 2022. sa 113,80 % of GDP, dok je najniža vrednost zabeležena na 1. 1. 1951. sa 16,30 % of GDP.
Javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) ·
Maks
Javni dug u odnosu na BDP | |
---|---|
1. 1. 1950. | 16,90 % of GDP |
1. 1. 1951. | 16,30 % of GDP |
1. 1. 1952. | 23,20 % of GDP |
1. 1. 1953. | 27,80 % of GDP |
1. 1. 1954. | 24,50 % of GDP |
1. 1. 1955. | 21,40 % of GDP |
1. 1. 1956. | 23,70 % of GDP |
1. 1. 1957. | 27,10 % of GDP |
1. 1. 1958. | 27,90 % of GDP |
1. 1. 1959. | 29,10 % of GDP |
1. 1. 1960. | 34,00 % of GDP |
1. 1. 1961. | 40,00 % of GDP |
1. 1. 1962. | 44,60 % of GDP |
1. 1. 1963. | 47,70 % of GDP |
1. 1. 1964. | 50,30 % of GDP |
1. 1. 1965. | 54,90 % of GDP |
1. 1. 1966. | 63,20 % of GDP |
1. 1. 1967. | 65,90 % of GDP |
1. 1. 1968. | 63,20 % of GDP |
1. 1. 1969. | 62,50 % of GDP |
1. 1. 1970. | 63,60 % of GDP |
1. 1. 1971. | 69,60 % of GDP |
1. 1. 1972. | 71,20 % of GDP |
1. 1. 1973. | 66,80 % of GDP |
1. 1. 1974. | 51,80 % of GDP |
1. 1. 1975. | 54,80 % of GDP |
1. 1. 1976. | 58,50 % of GDP |
1. 1. 1977. | 68,60 % of GDP |
1. 1. 1978. | 72,50 % of GDP |
1. 1. 1979. | 67,70 % of GDP |
1. 1. 1980. | 77,20 % of GDP |
1. 1. 1981. | 76,10 % of GDP |
1. 1. 1982. | 81,10 % of GDP |
1. 1. 1983. | 81,00 % of GDP |
1. 1. 1984. | 68,50 % of GDP |
1. 1. 1985. | 80,30 % of GDP |
1. 1. 1986. | 86,80 % of GDP |
1. 1. 1987. | 97,00 % of GDP |
1. 1. 1988. | 101,00 % of GDP |
1. 1. 1989. | 108,70 % of GDP |
1. 1. 1990. | 96,60 % of GDP |
1. 1. 1991. | 98,50 % of GDP |
1. 1. 1992. | 95,40 % of GDP |
1. 1. 1993. | 96,90 % of GDP |
1. 1. 1994. | 95,10 % of GDP |
1. 1. 1995. | 95,20 % of GDP |
1. 1. 1996. | 93,20 % of GDP |
1. 1. 1997. | 85,80 % of GDP |
1. 1. 1998. | 90,80 % of GDP |
1. 1. 1999. | 95,00 % of GDP |
1. 1. 2000. | 96,90 % of GDP |
1. 1. 2001. | 103,30 % of GDP |
1. 1. 2002. | 105,60 % of GDP |
1. 1. 2003. | 102,30 % of GDP |
1. 1. 2004. | 102,30 % of GDP |
1. 1. 2005. | 90,60 % of GDP |
1. 1. 2006. | 87,90 % of GDP |
1. 1. 2007. | 85,00 % of GDP |
1. 1. 2008. | 81,40 % of GDP |
1. 1. 2009. | 86,20 % of GDP |
1. 1. 2010. | 71,60 % of GDP |
1. 1. 2011. | 71,10 % of GDP |
1. 1. 2012. | 68,70 % of GDP |
1. 1. 2013. | 70,80 % of GDP |
1. 1. 2014. | 71,30 % of GDP |
1. 1. 2015. | 78,50 % of GDP |
1. 1. 2016. | 74,00 % of GDP |
1. 1. 2017. | 72,20 % of GDP |
1. 1. 2018. | 78,40 % of GDP |
1. 1. 2019. | 81,90 % of GDP |
1. 1. 2020. | 96,50 % of GDP |
1. 1. 2021. | 100,10 % of GDP |
Javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2021. | 100,1 % of GDP |
1. 1. 2020. | 96,5 % of GDP |
1. 1. 2019. | 81,9 % of GDP |
1. 1. 2018. | 78,4 % of GDP |
1. 1. 2017. | 72,2 % of GDP |
1. 1. 2016. | 74 % of GDP |
1. 1. 2015. | 78,5 % of GDP |
1. 1. 2014. | 71,3 % of GDP |
1. 1. 2013. | 70,8 % of GDP |
1. 1. 2012. | 68,7 % of GDP |
Slični makroekonomski pokazatelji za Javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇱🇰 Državna potrošnja | 4,473 Bio. LKR | 3,522 Bio. LKR | Godišnje |
🇱🇰 Državna potrošnja | 1,893 Bio. LKR | 1,727 Bio. LKR | Godišnje |
🇱🇰 Državni budžet | -10,2 % of GDP | -11,7 % of GDP | Godišnje |
🇱🇰 Državni dug | 28,696 Bio. LKR | 28,02 Bio. LKR | Kvartal |
🇱🇰 Državni prihodi | 2,013 Bio. LKR | 1,464 Bio. LKR | Godišnje |
🇱🇰 Indeks korupcije | 34 Points | 36 Points | Godišnje |
🇱🇰 Korupcijski rang | 115 | 101 | Godišnje |
🇱🇰 Vojni izdaci | 1,166 milijardi USD | 1,002 milijardi USD | Godišnje |
🇱🇰 Vrednost državnog budžeta | -2,46 Bio. LKR | -2,058 Bio. LKR | Godišnje |
Generalno, dug vlade izražen kao procenat BDP-a koristi se od strane investitora za merenje sposobnosti zemlje da izvrši buduće isplate po svom dugu, čime se utiče na troškove zaduživanja zemlje i prinose državnih obveznica.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Kategorija "Državni Dug u Odnosu na BDP" na Eulerpool sajtu predstavlja ključni pokazatelj u analizi fiskalne održivosti i ekonomskog zdravlja jedne zemlje. Državni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) je jedan od osnovnih makroekonomskih parametara koji prikazuje koliko je neka zemlja zadužena u poređenju sa obimom svoje ekonomske aktivnosti. Ovaj pokazatelj služi kao važno mjerilo za investitore, ekonomiste i kreatore politike kada procenjuju finansijsku stabilnost države i njenu sposobnost da servisira svoje obaveze. U nekom širem kontekstu, državni dug se odnosi na ukupne obaveze koje je država preuzela po osnovu zaduživanja. To može uključivati i unutrašnji i spoljašnji dug, odnosno dug prema domaćim i stranim kreditorima. U odnosu na BDP, ovaj dug dobija jasniji ekonomski okvir jer BDP predstavlja ukupnu vrednost robe i usluga proizvedenih unutar jedne zemlje u određenom vremenskom periodu. Zato je odnos državnog duga i BDP-a ključan za razumevanje koliko je neka ekonomija opterećena dugom u poređenju sa njenom proizvodnom snagom. Jedan od glavnih razloga zašto je ovaj pokazatelj tako važan jeste njegova uloga u proceni kreditne sposobnosti zemlje. Investitori koriste odnos duga prema BDP-u kako bi procenili rizik ulaganja u određene državne obveznice. Viši nivo duga može sugerirati veću verovatnoću da država neće biti u stanju da servisira svoje dugove, što može dovesti do viših kamatnih stopa i smanjene privlačnosti za investitore. Sa druge strane, niži nivo duga ukazuje na zdraviju ekonomsku situaciju, što može povećati poverenje investitora i smanjiti troškove zaduživanja. Takođe, visoki nivo duga u odnosu na BDP može imati negativne posledice na fiskalnu politiku zemlje. Države sa visokim nivoom duga često moraju alocirati veći deo svojih budžetskih prihoda na servisiranje duga, što može smanjiti sredstva dostupna za druge važne oblasti kao što su obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura. Ovo može dovesti do usporavanja ekonomskog rasta i smanjenja kvaliteta života građana. Pitanje održivosti duga je još jedan ključni aspekt kada govorimo o državnom dugu u odnosu na BDP. Održivost duga se odnosi na sposobnost države da na dugoročnom nivou servisira svoj dug bez potrebe za restrukturiranjem ili vanrednim merama štednje koje bi mogle destabilizovati ekonomiju. Zemlje sa visokim nivoom duga često se suočavaju sa dilemama između održavanja fiskalne stabilnosti i podsticanja ekonomskog rasta. Prekomerni dug može dovesti do toga da država mora da preduzima nepopularne mere štednje ili da traži pomoć međunarodnih finansijskih institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). U tom kontekstu, važno je napomenuti i različite pristupe fiskalnoj politici koje zemlje mogu sprovesti u cilju kontrole nivoa državnog duga. Jedan pristup može biti vođenje fiskalne restrikcije, gde država smanjuje svoje rashode i povećava poreze kako bi smanjila deficit i kontrolisala nivo duga. Drugi pristup može biti podsticanje ekonomskog rasta kroz investicije u infrastrukturu, inovacije i obrazovanje, kako bi se na duže staze povećao BDP i smanjio relativni teret duga. Analize državnog duga takođe treba uzeti u obzir strukturu i uslove duga. Na primer, kratkoročni dug može predstavljati veći rizik zbog potrebe za čestim refinansiranjem, dok dugoročni dug pruža veću stabilnost. Pored toga, kamatne stope po kojima se država zadužuje su takođe od presudnog značaja. Niže kamatne stope smanjuju troškove servisiranja duga, dok visoke kamatne stope mogu brzo povećati troškove i dovesti zemlju u nepovoljnu fiskalnu situaciju. Na sajtu Eulerpool, kategorija "Državni Dug u Odnosu na BDP" pruža korisnicima precizne i sveobuhvatne podatke o ovom važnom ekonomskom parametru za različite zemlje. Naš cilj je da omogućimo lak pristup podacima i analitičkim alatima koji će pomoći korisnicima da donesu informisane odluke na osnovu tačnih i ažurnih podataka. Bilo da ste investitor koji traži nove prilike, ekonomista koji proučava fiskalne politike ili kreator politike u potrazi za rešenjima za fiskalnu održivost, naši detaljni podaci i analize mogu vam pružiti neophodne uvide i informacije. Viši nivo transparentnosti i pristupačnost ovim podacima doprinosi i boljoj javnoj raspravi o pitanjima koja su od vitalne važnosti za budućnost ekonomija širom sveta. Pristupanjem podacima na Eulerpool sajtu, korisnici mogu pratiti trendove, identifikovati potencijalne rizike i mogućnosti, i na taj način donositi bolje odluke koje će doprineti održivom ekonomskom razvoju. U zaključku, kategorija "Državni Dug u Odnosu na BDP" na Eulerpool sajtu služi kao neprocenjiv alat za analizu ekonomskog zdravlja i fiskalne održivosti zemalja. Sa tačnim podacima, detaljnim analizama i korisnički prihvatljivim interfejsom, pružamo sve što vam je potrebno da biste razumeli i interpretirali složene ekonomske pokazatelje i doneli informisane odluke. Bilo da ste investitor, analitičar, kreator politike ili jednostavno neko ko je zainteresovan za makroekonomska pitanja, Eulerpool vam omogućava da pristupite neophodnim informacijama na jedan jednostavan i efikasan način.